Posmatranje ptica ne može da zaustavi starenje mozga, ali nova istraživanja pokazuju da ga oblikuje slično kao učenje sporta ili muzičkog instrumenta. Kod starijih ljudi i obolelih od demencije donosi i bolje raspoloženje i veću budnost. Najzanimljivije je što za to ne morate da budete stručnjak.
Jezero na kome se ljudi bez pamćenja sećaju ptica
Prema pisanju BBC-ja, jedna grupa starijih ljudi svake nedelje sedi satima u drvenom zaklonu pored jezera Forge Mill u engleskom regionu Vest Midlends. Grupu organizuje dobrotvorna organizacija Age UK. Većina njih teško se seća šta se desilo ranije tog dana, a neki sa mukom prate razgovor. Ipak, čim krene razmena beleški o pticama, postaju živahni. Jedni primete dva velika ronca (great crested grebe) kako plutaju sa naježenim perjanim glavama, drugi crvendaća ili plavetne sjenice koje preleću između drveća.
Među njima je i Harold (ime je promenjeno), star 78 godina. Voleo je prirodu dok je bio mlađi, ali ga je demencija poslednjih godina učinila povučenim i anksioznim. Ćerka ga je dovela na jezero u nadi da će mu promena okruženja prijati. Nakon opreznog početka, Harold se osmehnuo kad mu je neko pokazao crvendaća, a onda je uživao u patkama koje pljuskaju po vodi. Ćerka ga je prvi put posle dugo vremena videla kako se smeje.
Jenny Budinger iz Age UK to objašnjava ovako: „U tom trenutku bio je prisutan, nije brinuo o svom pamćenju ni samopouzdanju. To je veoma snažno, na blag način.“
Slične grupe postoje i u domovima za stare u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i SAD. Pažnja usmerena na ptice, čak i kroz prozor, može da pomogne starijima da se osete povezanije sa drugima, da dožive više pozitivnih emocija i da poboljšaju veštine pamćenja.
Šta su naučnici videli u mozgu stručnih posmatrača
Neurolozi su u laboratoriji prvo proverili koliko strastveni posmatrači ptica dobro prepoznaju vrste, da bi ih podelili na stručnjake i početnike. Zatim su pogledali njihove mozgove. Erik Wing (Erik Wing) iz istraživačke ustanove Baycrest u Torontu poredio je snimke magnetne rezonance stručnjaka i početnika dok su prepoznavali ptice.
Mozgovi stručnjaka bili su drugačije povezani u oblastima važnim za pažnju, vizuelnu percepciju i vizuelno prepoznavanje. Te oblasti bile su aktivnije, naročito kad su morali da identifikuju ptice koje ne poznaju.
Wing je analizirao i koliko je mozak organizovan. Organizovanost obično opada sa godinama, a niže vrednosti povezuju se sa slabijim kognitivnim sposobnostima. Kod stručnjaka su neke regije bile organizovanije i usklađenije nego kod početnika istih godina. Neke od tih regija bile su baš one koje su se jače aktivirale pri prepoznavanju ptica. Wing to opisuje kao svojevrsno očuvanje organizacije mozga tokom starenja.
Tu treba biti oprezan. Nalazi ne dokazuju da razlike u strukturi mozga nastaju zbog posmatranja ptica. Moguće je i obrnuto, da ljudi sa takvim mozgom lakše postaju stručnjaci. Jedno od objašnjenja je neuroplastičnost, sposobnost mozga da tokom vremena menja oblik i funkciju. Potrebno je još istraživanja da bi se razumelo kako se to očuvanje povezuje sa širim kognitivnim funkcijama. Wing ipak smatra da bi sticanje ove veštine u ranijem dobu moglo da donese koristi koje traju do starosti. To je dobra vest za sve češće mlade posmatrače iz generacije Z (od 16 do 29 godina), koji uzimaju dvogled u ruke mnogo pre starosti.
Važniji je entuzijazam nego znanje
Ako ste pomislili da ovo važi samo za one koji napamet znaju sve vrste, ne brinite. Studija na 388 posmatrača ptica u Poljskoj pokazala je da su psihološku obnovu, tj. osećaj smirenosti, slobode i osveženja, češće doživljavali oni kojima je ovaj hobi važan deo života i zanimljiviji od drugih aktivnosti. Posmatrači sa velikim znanjem, ali manjim žarom, to su doživljavali ređe.
Elisabeth Kals (Elisabeth Kals), profesorka socijalne i organizacione psihologije na Katoličkom univerzitetu Ajhštet-Ingolštat u Nemačkoj, ispitivala je šta se dešava kad stanari domova za stare dobiju priliku da gledaju ptice. Njen tim je ispred 65 domova postavio hranilice, tako da se ptice mogu posmatrati iz zajedničke prostorije. Kognitivne sposobnosti, pokretljivost i blagostanje stanara procenjivali su na osnovu samoprocena, kao i utisaka osoblja i porodice.
Poboljšanja su se videla već posle nekoliko nedelja. Posle mesec dana, posmatranje ptica bolje je objašnjavalo blagostanje stanara nego njihove godine i nivo nege. „Rezultati su bili jasno pozitivni“, kaže Kals. Učesnici su postali kognitivno okretniji: lakše su pratili razgovor i komunicirali sa porodicom u poseti, pamtili i prepoznavali ptice koje su ranije dolazile i bili budniji. Osoblje je razliku primetilo prvo. Nedeljama nisu videli osmeh na licu nekog stanara, pa bi se onda pojavio.
Šta ovo ne znači
Pošteno je reći da se ovde ne radi o leku. Starenje je glavni faktor rizika za najčešće neurodegenerativne bolesti, uključujući blago kognitivno pogoršanje i demencije poput Alchajmerove bolesti. Ništa od navedenog ne pokazuje da vas posmatranje ptica štiti od njih. Pokazuje da je to aktivnost koja angažuje pažnju, vid i pamćenje, da je prijatna i da kod starijih ljudi poboljšava raspoloženje i društvenu povezanost.
Još jedna sitnica oko pojmova. Većina ljudi koji prate ptice radi to iz zadovoljstva ili druženja, za razliku od ornitologa, koji ptice proučavaju formalnim naučnim metodama. Za dobrobit mozga ne treba vam diploma, nego radoznalost.
Ako vas zanima šire pitanje kako mozak stari i šta sve na to utiče, pročitajte i naš tekst o starenju mozga i novim studijama.
Kako da počnete, čak i bez dvogleda
Posmatranje ptica može da se radi golim okom, dvogledom ili teleskopom, ali i slušanjem njihovog oglašavanja, pa čak i gledanjem javnih kamera. Zato je prag za ulazak nizak. Evo kako bi to moglo da izgleda u praksi:
- Počnite od prozora, balkona ili dvorišta. Istraživanje u domovima za stare pokazalo je da i posmatranje iz zatvorenog prostora ima efekta.
- Postavite hranilicu ako imate terasu ili dvorište. Ptice će doći na vaš „program“, bez putovanja.
- Izađite u gradski park ili na obalu reke ili jezera. Vodena staništa i drveće obično donose više vrsta nego otvorena ulica.
- Slušajte, ne samo gledajte. Neki posmatrači više vole izraz „birding“ upravo zato što uključuje i slušanje ptica.
- Vodite beleške. Mnogi posmatrači čuvaju takozvanu životnu listu, spisak svih vrsta koje su videli, sa datumom i mestom. Možete da počnete običnom svescom.
- Pokušajte da prepoznate i one koje ne znate. Kod stručnjaka je upravo tada aktivnost u mozgu bila veća, pa je to dobar način da vežbate pažnju.
- Povedite nekoga. Deljenje zapažanja bilo je velik deo onoga što je grupu sa jezera činilo živom, a to važi i za roditelje, bake i deke.
Pomaže i to što posmatranje ptica traži da budete u sadašnjem trenutku, bez telefona u rukama. Nešto slično opisali smo u tekstu o rastrzanom umu i pogledu u sadašnjost. Ako vas više zanima trening pamćenja, pogledajte i naš tekst o memoriji i načinima da je poboljšate.
Hobi koji je stariji nego što mislite
Zanimljivo je da ovaj hobi nije nikakva novotarija. Prvi zabeleženi pomen reči „birdwatcher“ datira iz 1712. godine, a izraz „bird watching“ kao naslov knjige pojavio se 1901. kod Edmunda Selousa (Edmund Selous). U Velikoj Britaniji postoje i oni koji idu do krajnosti: za jednu retku severnoameričku pticu, zlatokrilu grmušu, u Kent je putovalo oko 2.500 ljudi. Za početak vam ipak ne treba ništa osim strpljenja i jednog pogleda ka najbližem drvetu.
Imate li omiljenu pticu koju redovno primetite na putu do posla, u parku ili sa balkona? Podelite u komentarima gde ih posmatrate i da li ste primetili da vas to smiruje.
