Dobra memorija pre svega zavisi od zdravlja i vitalnosti čovekovog mozga. Bez obzira da li ste student koji ima poteškoće sa ispitima ili ste zaposleni i želite da uradite sve ne bi li održali oštrinu svoga uma u nemilosrdnoj utakmici na tržištu rada ili jednostavno sa godinama koje prolaze gledate da sačuvate svoju sivu masu – postoji mnogo stvari na kojima možete poraditi kako biste očuvali i poboljšali zdravlje i vitalnost vašeg mozga.
Moguće je poboljšati rad mozga bez obzira na godine
“Učenje u mladosti je klesanje u kamenu, dok je učenje u starosti pisanje po pesku”. Naučnici su otkrili da ova izreka i nije baš u potpunosti najtačnija. Ljudski mozak zapravo ima neverovatnu sposobnost da se adaptira i menja čak i “pod stare dane”. Ova sposobnost se zove neuroplastičnost. Mozak je jedan interaktivni organ koji se ceo naš život formira i prilagođava okolini. Ustvari, sama njegova funkcija je vezana za naše preživljavanje i adaptaciju na okolinu. Znači, što više menjamo našu okolinu, to se više mozak razvija. Mozak se menja kroz učenje, interakciju sa okolinom, kroz emocionalnu i socijalnu interakciju. Ono što je najbitnije, ispravnim načinom razmišljanja i jakom mentalnom voljom možemo dosta pozitivno uticati na promene našeg mozga. Bitno je napomenuti da naša mentalna volja uopšte nije uslovljena programima koji već postoje u našem mozgu. Ono kad ljudi kažu „ Ja sam takav kakav sam i ne mogu sad da se menjam“ nema veze sa životom, jer i te kako postoji mogućnost menjanja i mozga i osobe. Snaga volje je ključna u tome!
Trenirajte svoj mozak
Odrastajući i dostižući neko zrelije doba, čovekov mozak razvija na milione nervnih staza (veza) koje mu pomažu da se brzo priseti i da procesuira informacije, da rešava svakodnevne probleme i da izvršava dobro poznate zadatke uz minimum naprezanja. Ali ako se isključivo držimo ovih dobro formiranih nervnih staza, mi ne dajemo mozgu potrebnu stimulaciju da nastavi sa razvojem. Treba malo prodrmati stvari s vremena na vreme!
Memorija je kao i mišićna masa, zahteva trening – u suprotnom je gubiš! Što više treniramo svoj mozak, bolje ćemo koristiti i pamtiti informacije.
4 ključna elementa prilikom odabira pravih aktivnosti za trening mozga:
1) Fokusirajte se na sve što vam pruža mogućnost da nešto novo naučite
Nezavisno od toga koliko je intelektualno zahtevna aktivnost, ako je to nešto u čemu ste već dobri, to i nije baš najbolja vežba za mozak. Upustite se u nešto totalno nepoznato i izvan vaše zone komfora. Da biste ojačali svoj mozak, potrebno je da konstantno učite i razvijate nove veštine.
2) Odaberite sve što vam predstavlja neki izazov
Stavite pred sebe sve mentalne izazove koji zahtevaju vašu punu posvećenost i koncentraciju. Na primer, naučite da svirate neki novi instrument ili naučite novi jezik.
3) Pozabavite se veštinama koje vam omogućavaju konstantnu nadogradnju i usavršavanje
Kada dosegnete odgovarajući nivo i ako se na njemu osećate lagodno, to je znak da treba da pređete na sledeći nivo i bez razmišljanja uskočite u nove zahtevnije izazove. Konstatno gurajući napred znatno povećavate svoje kapacitete!
4) Nagrada je uvek dobar stimulans
Nagrađivanje potpomaže procese učenja i pamćenja kod mozga. Što ste više zainteresovani i posvećeni odabranoj aktivnosti, veće su šanse da ćete nastaviti sa istom, a isto tako su i veće koristi koje možete iskusiti. Tako da pored toga što su izazovne, aktivnosti bi svakako trebalo da budu takve da vam pružaju uživanje i određeni stepen satisfakcije kao nagradu.
Razmislite, šta je to što ste oduvek hteli da probate. Svejedno je da li je to sviranje gitare, pravljenje grnčarije, žongliranje, igranje šaha ili plesanje tanga – svaka od ovih aktivnosti vam uz dovoljnu posvećenost može pomoći da poboljšate memoriju.
Fizičke vežbe su od izuzetne važnosti
Telesne vežbe doprinose oštrini uma i povećavaju dotok kiseonika do mozga. Smanjuju rizik od poremećaja (npr. dijabetes i kardio-vaskularne bolesti) čije posledice mogu biti slabljenje memorije i kognitivnih sposobnosi mozga uopšte. Vežbanje vas lišava stresa i možda najvažnije – igra veoma bitnu ulogu kod neuroplastičnosti, stimulišući nastanak novih nervnih veza. Takođe, imajte na umu sledeće:
-Sve aktivnosti koje su dobre za vaše srce, dobre su i za mozak.
-Sve motorički kompleksnije aktivnosti odlične su za razvoj mozga.
-Pauze za vežbanje vam mogu pomoći usled mentalne premorenosti… samo jedna šetnja, par čučnjeva ili Jumping Jack-ova su dovoljni da ’’restartujete’’ svoj mozak.
Uticaj ishrane na memoriju
-Ishrana i dijete bazirane na voću, povrću i žitaricama veoma su zdrave za vaš organizam, pritom veoma pozitivno utiču na poboljšanje memorije.
-Unosite Omega-3 kiseline. To možete učiniti konzumiranjem namirnica kao što su: riba(tunjevina,sardine, sardele…), orasi, spanać, brokoli, laneno ulje…
-Što se tečnosti tiče, na poboljšanje memorije utiče unos: zelenog čaja, soka od grejpfruta i crnog vina (jedna čaša na dan).
Onlajn treninzi
Prethodno navedeni saveti su jedni od ključnih faktora za poboljšanje mentalnih sposobnosti. Pored njih možemo vam preporučiti zanimljive treninge i mozgalice u onlajn verziji. Posetite brainhq.com ako želite svoje slobodno vreme da iskoristite u zabavnim treninzima i njihovom širokom izboru koje nudi ovaj sajt. Nešto jednostavnije, možete se testirati i na ovom link-u.
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
