Većina čudnih ponašanja pasa ima sasvim razuman razlog: instinkt nasleđen od divljih predaka, način da istraže svet oko sebe ili poruka upućena nama. Neke navike su samo simpatične, a neke su prvi znak da psa nešto svrbi ili boli. Evo kako da ih razlikujete.
Rep: mahanje, jurenje i grickanje
Mahanje repom ne znači uvek isto. Brzo mahanje uz visoko držan rep obično govori o sreći ili uzbuđenju, dok sporije mahanje s nisko spuštenim repom češće znači nesigurnost ili nelagodu. Rep povijen između nogu povezuje se sa strahom i nervozom, a ukrućen rep sa psom koji nešto čuva. Zato mahanje nikad ne tumačite samo za sebe, već gledajte i ostatak tela.
Jurenje sopstvenog repa je ponašanje o kom postoje bezbrojni mimovi i GIF-ovi. Smatra se da je to razigran način da pas potroši višak energije. Navika se stiče u štenećem dobu, kada psi tek počinju da upoznaju svet, pre svega ustima.
Ako pas rep ne samo juri nego ga i uhvati pa žvaće, to je već druga priča. Pregledajte mu kožu i proverite da nema buva. Svrab i neprijatnost mogu da dovedu do preteranog grickanja.
Glava, oči i uši: šta pas pokušava da vam kaže
Nakrivljena glava izgleda kao da pas promišlja o onome što ste upravo rekli. Prema pisanju portala Mental Floss, objašnjenje je praktičnije: naginjanje pomaže da bolje čuje i da se usredsredi. Menja se položaj ušiju i ušnih školjki, a njuška se pomera iz vidnog polja, pa pas bolje vidi vaše lice dok govorite.
Oči su posebna priča. Kako piše srpska Vikipedija, mišići oko očiju kod pasa su se razvili tako da psi mogu da izraze emocije u komunikaciji sa ljudima. Čuveni „kučeći“ pogled pomaže pripitomljenim životinjama da se povežu sa nama. Kada pas gleda postrance, pa mu se vide beonjače (takozvano kitovo oko), to se javlja, na primer, kad čuva hranu ili nešto do čega mu je stalo. Uvećane zenice upućuju na strah.
Uši su još jedan pokazatelj. Opuštene znače da je pas miran, oborene da je pokunjen ili oprezan, a načuljene mogu da znače oprez ili uplašenost. Zevanje, lizanje nosa i okretanje glave u stranu spadaju u takozvane smirujuće signale, kojima pas pokazuje da je spreman za novo prijateljstvo sa drugim psom ili sa čovekom.
Pročitajte i naš tekst Infografika: Kako da naučite jezik kojim govori vaš pas?
Lavež, zavijanje i cviljenje
Lavež je pseći način glasovnog sporazumevanja, a ključ za razumevanje je kontekst. Pas laje od uzbuđenja, da privuče pažnju, da odbrani sebe ili svoju teritoriju, da pošalje signal drugim psima ili da upozori na pretnju. Isti zvuk, više različitih poruka.
Neke pasmine, na primer goniči, sklonije su zavijanju nego laveži, pa im je to jednostavno omiljeni način oglašavanja. Kod ostalih zavijanje može da znači da pas želi pažnju ili javlja gde se nalazi (zato usamljeni psi zavijaju da dozovu druge pse). Može da izražava i bol, nelagodu ili anksioznost, ili samo odgovor na zvuk koji ga pokreće. Psi su životinje iz čopora, pa kao što jedan vuk koji zavija može da pokrene ceo čopor, tako i zvuk nalik zavijanju, recimo policijska sirena, može da natera i vašeg psa da se pridruži.
Cviljenje je drugačije. Za razliku od laveža ili zavijanja, ono je češće znak da nešto nije u redu. Dobra vest je da obično prestaje čim se problem reši: usamljeni pas se ponovo nađe sa vlasnicima ili se omiljena igračka izvuče ispod kauča. Ako pas nastavlja da cvili, vredi ga pokazati veterinaru.
Usta i šape: žvakanje, lizanje i kopanje
Štenci žvaću da bi upoznali svet: da otkriju teksture, ukuse i da li je nešto jestivo. Odrasli psi i dalje tako upoznaju nepoznate stvari, ali žvakanje im ublažava i dosadu i anksioznost, a pomaže i pri čišćenju zuba. Oprez je potreban kad pas koji inače nije veliki žvakač odjednom počne preterano da žvaće, jer to može da bude znak probavnih tegoba ili nečeg drugog što treba proveriti.
Lizanje je takođe istraživanje sveta, ali i mnogo više od toga. Može da bude izraz privrženosti, vezivanja ili poniznosti, način da se očiste rane ili da se smanji stres. Ako pas stalno liže isto mesto, uzrok može da bude alergija ili ujed insekta.
Kopanje ponekad ima praktičan razlog, na primer kad pas po vrućini traži hladnije tlo ili uređuje sebi udobnije mesto za ležanje. Najčešće je ipak reč o instinktu. Divlje životinje kopaju da bi obeležile teritoriju ili sakrile hranu za kasnije, a domaći psi su to nasledili od predaka. Neke pasmine su sklonije kopanju, poput terijera, koji su gajeni da iskopavaju divljač, pa mogu da kopaju i samo zato što u tome uživaju. Ako vam pas ruje po dvorištu, nije nužno inat, već nasleđe.
Skakanje, naslanjanje i igra
Skakanje po ljudima mnogi vlasnici pokušavaju da odviknu, ali to je instinktivno ponašanje. Razvija se u štenećim danima, kada psići skaču da privuku majčinu pažnju. Kasnije postaje naučen način pozdravljanja, pokazivanja ljubavi i traženja hrane, često uz pokušaj da vam njuškom ili jezikom stignu do lica.
Humpovanje je još jedna navika zbog koje vlasnici umeju da pocrvene, ali nije uvek seksualno obojeno. Psi to mogu da rade i jednostavno od uzbuđenja ili iz želje za igrom.
Naslanjanje na vas uklapa se u sliku psa kao privrženog bića koje potiče od životinja iz čopora. Bliskost je u tom svetu normalna stvar, pa pas koji se priljubi uz vaša kolena najverovatnije samo traži da bude blizu.
Igra ima i svoju gestikulaciju. „Poklon za igru“ (engl. play bow) je stav sa spuštenim prednjim i podignutim zadnjim delom tela, kojim pas pokazuje da je srećan, uzbuđen ili spreman da se igra. Prema engleskoj Vikipediji, psi koriste i druge signale poziva na igru, poput „face-paw“ pokreta (šapa preko njuške) i razigranog izraza lica sa otvorenim ustima. To ima smisla jer igra pasa često liči na tuču: u njoj ima grickanja, ujedanja i režanja. Signali ponavljani tokom igre održavaju okvir i poručuju da nije reč o agresiji.
Isti izvor razbija i jedan uvreženi mit. Pobeda ili poraz u igrama poput potezanja konopca ne utiču na to ko je „dominantan“ u odnosu sa vlasnikom. Način na koji pas igra pokazuje njegov temperament i odnos sa vlasnikom. Psi koji vole grubu igru i rvanje popustljiviji su i manje pate od separacione anksioznosti, dok su psi koji igraju potezanje i donošenje loptice samouverenije prirode.
Kada čudno postaje znak za uzbunu
Većina ovoga je bezazlena, ali neka odstupanja vredi ozbiljno shvatiti. Preterano grickanje repa, stalno lizanje istog mesta, uporno cviljenje ili iznenadno pojačano žvakanje mogu da ukažu na svrab, alergiju ili probavne probleme. Srpska Vikipedija dodaje da nagli i nekontrolisani gubitak dlake može da ukazuje na stres ili bolest. Dahtanje takođe nije uvek posledica vrućine ili žeđi, jer može da znači i veliku nervozu, pa psi često intenzivno dahću, na primer, kod šišanja.
Važno je i da ponašanje ne tumačite samo po sopstvenom osećaju. Subjektivna tumačenja vode do nesporazuma, pa je bolje posmatrati govor tela u celini: uši, rep, oči, usta i držanje. Loše ponašanje psa često je rezultat nesporazuma između psa i vlasnika.
Pročitajte i naš tekst Da li psi mogu da namirišu strah?
Psi i ljudi imaju dugu zajedničku istoriju. Prema engleskoj Vikipediji, sekvenciranje celog genoma pokazuje da su se pas, sivi vuk i izumrli tajmirski vuk razdvojili pre 27.000-40.000 godina. Pas po imenu Riko znao je nazive više od 200 predmeta, a border koli Čejser (Chaser) naučio je da poveže više od 1.000 reči sa predmetima. Kad pas nakon treninga ne uspe da reši zadatak, pogleda u čoveka, dok socijalizovani vukovi to ne rade. Zato nije čudno što nam se čini da nas pas razume, a ni to što i on nas ponekad zbunjuje.
Koje ponašanje vašeg psa vas je najviše iznenadilo kad ste saznali šta zapravo znači? Podelite svoje iskustvo u komentarima.
