Ako vas zanima kako se slavi Mitrovdan, odgovor je isti kao za svaku slavu: uz slavski kolač, žito, sveću i vino, molitvu i trpezu za porodicu i goste. Praznik je 8. novembra, pa se pripremite na vreme i bez trke u poslednjem trenutku.
Ko je Sveti Dimitrije i kada tačno pada praznik
Mitrovdan je posvećen Dimitriju Solunskom, antičkom zapovedniku Soluna, koji je stradao zbog širenja hrišćanstva. Crkva ga slavi kao svetog velikomučenika, a u crkvenom kalendaru njegov dan obeležen je crvenim slovom.
Mitrovdan je nepokretni, odnosno stajaći praznik. Datum je uvek isti: 8. novembar po gregorijanskom (novom) ili 26. oktobar po julijanskom (starom) kalendaru. To je isti dan, samo računat po različitom kalendaru. Za svakodnevno planiranje merodavan je 8. novembar.
Datum se ne menja, ali se menja dan u nedelji, i to treba uzeti u obzir. Ako slava padne na posni dan, trpezu planirate drugačije.
Narodni Mitrovdan: sluge, hajduci i vreme
U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava. Bio je krsno ime nekih esnafa, a u mnogim mestima i dan održavanja zavetine. Uz njega se vezuje nekoliko običaja koji danas zvuče kao priča iz neke druge epohe:
- Svako kod svoje kuće. Veruje se da će onaj ko uoči Mitrovdana i Đurđevdana nije kod svoje kuće preko cele godine noćivati po tuđim kućama.
- Otpuštanje i nalaženje slugu. Na Mitrovdan su se otpuštale sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljivale nove. Praznik je tako bio i granica u gazdinskoj godini.
- Hajdučki rastanak. Hajduci su se na Mitrovdan razilazili da negde prezime zimu, a ponovo su se sastajali na Đurđevdan. Narod to pamti u stihu: „Mitrovdanak, hajdučki rastanak; Đurđevdanak, hajdučki sastanak.“
- Vreme na Mitrovdan. Ako pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju. Oblačno vreme najavljuje toplu zimu, a vedro oštru.
Poslednje je verovanje, a ne vremenska prognoza, pa za planiranje zime ipak gledajte prognozu. Za slavskim stolom je, međutim, mnogo zanimljivije pitati najstarijeg gosta šta se u njegovom kraju govorilo o Mitrovdanu. Takve priče brzo nestanu ako ih niko ne zapiše.
Zašto se u slavi mešaju crkva i narodni običaj
Hrišćanstvo se među Slovenima širilo postepeno, otprilike između 8. i 13. veka. Staro slovensko verovanje bilo je blisko prirodi i precima, a obredi su pratili poljoprivredni kalendar. Prema podacima iz enciklopedijskog pregleda o slovenskom paganizmu, mnogi elementi tog sveta ušli su u slovensko hrišćanstvo, a obožavanje starih bogova preživelo je u nezvaničnoj narodnoj veri sve do modernog doba. Za to postoji i staroslovenski izraz „dvoeverie“, dvoverje.
Mitrovdan se dobro uklapa u tu sliku. Sa jedne strane je crkveni praznik velikomučenika, a sa druge narodni sloj: kraj gazdinske godine, rastanak hajduka, svetac na belom konju i vreme kao znak za zimu. Ne znači da je svaki običaj ostatak stare vere, to bi bilo olako zaključivanje. Ali ako se pitate zašto slava nije samo crkveni obred, ovo je dobar početak odgovora.
Šta treba pripremiti pre slave
Običaji se razlikuju od porodice do porodice, pa najpre pitajte starije kod vas kako se radilo. Opšta lista stvari koje je pametno završiti unapred izgleda ovako:
- Sveštenik. Ako želite da dođe u kuću, javite mu se dovoljno rano. Ako slavu obeležavate u crkvi, proverite termin.
- Slavski kolač. Pravite ga sami ili ga naručite od nekoga ko ga radi po običaju. Proverite da li su pečat i ukras onakvi kakve vaša porodica koristi.
- Žito. Kuvanu pšenicu spremite dan ranije, da biste na dan slave imali mira.
- Sveća, vino i ikona. Nabavite slavsku sveću i vino, a ikonu svetitelja postavite tako da bude vidljiva za stolom.
- Spisak gostiju. Pozovite ih na vreme, pogotovo ako putuju iz drugog grada.
- Jelovnik. Odlučite unapred da li je trpeza posna ili mrsna i računajte na goste koji ne jedu sve.
Moj stav je jednostavan: slava nije takmičenje u količini hrane. Bolje je manje jela, ali spremljenih u miru, nego pet tepsija i domaćica koja ceo dan nije sela. Gosti pamte atmosferu, ne broj salata.
Na dan slave: okvirni redosled
Detalji se razlikuju, ali većina domaćinstava prati istu osnovu. Pali se slavska sveća, čita se molitva (sami ili uz sveštenika), a zatim svi sedaju za trpezu.
Ako niste sigurni u neki korak, pitajte sveštenika ili nekoga iz porodice ko ga pamti. Bolje pitati nego izmišljati pravila, jer se običaji menjaju od kraja do kraja i svaka kuća ima svoje „ovako se kod nas radi“.
Uz Mitrovdan se vezuju i Mitrovske zadušnice, pa je dobro da se u porodici dogovorite da li ih i kako obeležavate.
Slava daleko od kuće
Slava putuje sa ljudima. Mitrovdan je, recimo, krsna slava fudbalskog kluba Srpski beli orlovi iz Toronta, što dovoljno govori o tome koliko se običaj prenosi i van granica Srbije. Ako živite u inostranstvu ili se vraćate posle dugo vremena, slava može biti prilika da se osećaj doma vrati makar na jedno popodne. Pročitajte i naš tekst o povratku u Srbiju, između fernweha i nostalgije.
Ako slavite prvi put, ne plašite se. Slava obično izgleda skromnije nego što se čini, a važnije je da se okupite nego da sve prođe bez greške.
A vi, kako se Mitrovdan slavi u vašoj porodici i koji običaj iz vašeg kraja biste voleli da sačuvate? Podelite u komentarima.
