Kafa i mozak možda komuniciraju preko creva, a ne samo preko kofeina koji vas budi. Istraživači sa Univerzitetskog koledža u Korku (University College Cork) zabeležili su da su i kafa sa kofeinom i bezkofeinska kafa povezane sa nižim stresom, manje depresivnosti i nižom impulsivnošću, uz merljive promene u crevnim bakterijama. Studija je mala i ne dokazuje da kafa to direktno izaziva, ali daje zanimljiv trag.
Šta su istraživači tačno radili
Istraživanje su sproveli naučnici iz centra APC Microbiome Ireland, a objavljeno je u časopisu Nature Communications. Finansirao ga je Institut za naučne informacije o kafi (ISIC). To je podatak koji treba imati na umu kad čitate zaključke.
Učestvovalo je 62 osobe: 31 redovni pijač kafe i 31 osoba koja kafu inače ne pije. Redovnim pijačima smatrani su oni koji dnevno popiju 3-5 šoljica. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) tu količinu opisuje kao bezbednu i umerenu za većinu ljudi. Učesnici su popunjavali psihološke upitnike, vodili beleške o unosu kofeina i ishrani, a davali su i uzorke stolice i urina. Na osnovu njih se pratilo šta se dešava sa crevnim mikroorganizmima, metabolizmom, raspoloženjem i doživljenim stresom.
Istraživanje se bavi takozvanom osom mikrobiota-creva-mozak. To je dvosmerni sistem komunikacije između mikroorganizama u digestivnom traktu i mozga. Signali putuju preko imunog sistema, hormona, nerava i hemijskih jedinjenja koja stvaraju mikrobi.
Kad kafe nema, pa se vrati
Redovni pijači kafe prvo su dve nedelje potpuno prestali da je piju. U tom periodu su više puta popunjavali upitnike i davali uzorke. Istraživači su primetili znatne promene u profilu crevnih metabolita u poređenju sa ljudima koji kafu inače ne piju. Metaboliti su male molekule koje nastaju u metabolizmu, uključujući i one koje stvaraju crevne bakterije dok prerađuju hranu.
Zatim je kafa vraćena, ali bez da učesnici znaju šta piju. Polovina je dobila bezkofeinsku, polovina običnu. Posle povratka kafe u ishranu, obe grupe su prijavile niži doživljeni stres, niže ocene depresivnosti i manju impulsivnost.
Drugim rečima, bar deo efekta na raspoloženje ne mora da zavisi od kofeina. To je možda najzanimljiviji nalaz, jer većina nas kafu vezuje isključivo za kofein.
Sa kofeinom i bez njega: ne rade isto
Rezultati ipak nisu bili identični. Bolje učenje i pamćenje zabeleženi su samo kod onih koji su pili bezkofeinsku kafu. Kafa sa kofeinom bila je povezana sa manjom anksioznošću, boljom budnošću i pažnjom, a kofein i sa manjim rizikom od zapaljenja.
Kafa sadrži hiljade hemijskih jedinjenja, među njima i polifenole. To su biljne supstance koje mogu da deluju kao antioksidansi i da utiču na crevne mikrobe. Zato se pretpostavlja da za deo efekata na kogniciju nije zaslužan samo kofein. Ako ste do sada bezkofeinsku kafu smatrali „praznom“ verzijom prave stvari, ovo je razlog da to preispitate. Za sada je to ipak samo nagoveštaj iz jedne male studije.
Šta se dešava sa bakterijama
Istraživači su našli razlike u nekoliko vrsta crevnih bakterija. Eggerthella sp. i Cryptobacterium curtum bile su brojnije kod pijača kafe nego kod onih koji je ne piju. Smatra se da Eggerthella doprinosi lučenju kiseline u želucu i crevima, a Cryptobacterium curtum možda učestvuje u stvaranju žučnih kiselina. Oba procesa bi mogla da stvore crevnu sredinu nepovoljniju za neke štetne bakterije i infekcije.
Zabeleženi su i viši nivoi grupe Firmicutes, široke porodice mikroba koja je ranije povezivana sa pozitivnim emocijama kod žena.
Profesor Džon Krajan (John Cryan), glavni autor studije, rekao je da mehanizmi kojima kafa deluje na osu creva i mozga dugo nisu bili jasni. Po njegovim rečima, kafa možda menja ono što mikrobi rade zajedno i koje metabolite koriste. Zato bi mogla da bude deo uravnotežene ishrane koja vodi računa o varenju.
Šta ova studija ne može da dokaže
Uzorak je mali, pa rezultati ne dokazuju da kafa direktno izaziva promene u raspoloženju, kogniciji ili zdravlju creva. Oni su pre naznaka bioloških puteva koji bi mogli da objasne veze zabeležene u ranijim istraživanjima.
Još nešto treba imati u vidu: svi redovni pijači u studiji pili su 3-5 šoljica dnevno. Zato nema osnova da te rezultate automatski prenesete na sebe ako kafu pijete povremeno ili je ne pijete uopšte. Iz ovoga ne proizlazi da kafu treba početi piti zbog raspoloženja.
Šta iz toga možete da primenite u svojoj kuhinji
Nijedan od saveta ispod ne zavisi od ove studije, ali svi se tiču načina na koji kafu pijemo.
- Pratite količinu. Američko udruženje za srce (American Heart Association) navelo je 2026. godine da je do pet šoljica kafe sa kofeinom dnevno, odnosno oko 400 mg kofeina, bezbedno za odrasle i da kod nekih ljudi može koristiti srcu. Jedna šoljica sadrži otprilike 100-150 mg kofeina. Pazite na to kad merite „šoljice“: velika šolja iz kafića nije isto što i mala šoljica za domaću kafu.
- Razmislite o načinu kuvanja. Evropske smernice za prevenciju kardiovaskularnih bolesti iz 2021. upozoravaju da nefiltrirana kafa sadrži kafestol i kahweol, jedinjenja koja podižu LDL holesterol. U nefiltriranu spadaju kuvana, grčka i turska kafa i neki espreso napici. Smernice vezuju povećan rizik od smrtnosti od ateroskleroze (do 25%) za devet ili više napitaka dnevno, dok se umerena količina od 3-4 šoljice smatra verovatno neškodljivom. Domaća kafa kod nas spada u nefiltriranu, pa ako je pijete više puta dnevno, deo šoljica možete da zamenite filter kafom.
- Slušajte telo. Kofein u većim dozama, obično preko 300 mg, može da izazove ili pojača anksioznost, a kod nekih ljudi smanjenje kofeina primetno smiruje nemir. Ako vam srce preskače ili ste nervozni posle druge šoljice, to je podatak koji važi za vas, bez obzira na rezultate studija. Bezkofeinska kafa je tada razuman pokušaj.
- Trudnoća i kosti. Pregled meta-analiza iz 2017. smatra kafu u uobičajenim količinama uglavnom bezbednom, ali kao moguće izuzetke navodi veći rizik od preloma kod žena i rizik od gubitka ploda ili manje telesne težine na rođenju u trudnoći. Ako ste trudni, o količini kafe razgovarajte sa lekarom.
- Pustite je da se ohladi. Jedna procena iz 2016. godine nije našla uverljive dokaze da je sama kafa kancerogena, ali je zaključila da veoma vrela pića verovatno izazivaju rak jednjaka. Sačekajte koji minut pre prvog gutljaja.
Pročitajte i naš tekst Da li je kafa štetna?, a ako vas zanimaju svakodnevne navike, pogledajte i Kafa i njena čudotvorna dejstva: praktični saveti.
Pitanje za vas
Da li ste ikada na neko vreme prestali da pijete kafu, pa primetili razliku u raspoloženju, koncentraciji ili varenju? Podelite u komentarima kako vam je išlo i da li ste se vratili jutarnjoj šoljici.
