Ronilac Mark Šahtner (Mark Schachtner) krenuo je u jezero u Viskonsinu da pomogne oko čišćenja smeća, a na dnu je naišao na drevni kanu. Stručnjaci Istorijskog društva Viskonsina utvrdili su da je reč o izdubljenom čamcu starom oko 1.000 godina, koji su verovatno ručno napravili i koristili starosedeoci krajem 10. ili početkom 11. veka. Priča je dobar primer da se neka od najzanimljivijih otkrića dese upravo kad ih niko ne traži.
Ronjenje zbog smeća, a ne zbog blaga
Šahtner ima 45 godina i član je ronilačkog kluba 4 Seasons Scuba Diving Club. Bio je 6. maja na volonterskoj akciji čišćenja jezera Pewaukee, u okrugu Waukesha, na zapadnom obodu Milvokija. Ronjenje je već privodio kraju kad mu je pažnju privuklo nešto dugačko na dnu.
Priplivao je bliže i za nekoliko sekundi shvatio da gleda kanu, i to možda veoma star. Pomoglo mu je to što je znao da su slični čamci ranije pronađeni u jezeru Mendota. „Uvek držim oči otvorene“, rekao je za Wisconsin State Journal. Dodao je da na dnu tog jezera nema mnogo velikih balvana, osim ako nije reč o konstrukciji za ribe (fish crib) ili nečem sličnom, a ovaj predmet je u celini virio iz dna.
Zatim je zabeležio gde se nalaz nalazi i javio se Tamari Tomsen (Tamara Thomsen), pomorskoj arheološkinji Istorijskog društva Viskonsina. Taj potez se pokazao presudnim, jer je stručnjacima omogućio da se vrate na tačno mesto.
Šta se zapravo našlo na dnu
Pet dana kasnije Šahtner i Tomsenova vratili su se na isto mesto. Izmerili su čamac, snimili fotografije i video i uzeli mali uzorak drveta. Čamac je dugačak oko 5,3 metra, a na najširem mestu širok oko 55 centimetara. Zidovi su debeli oko 6 centimetara, a dno oko 12 centimetara. Arheolozi ga ocenjuju kao dobro očuvanog.
Rezultate radiokarbonskog datiranja i analize drveta društvo je dobilo u avgustu. Čamac je izrađen od belog hrasta. Postoji 70 odsto verovatnoće da je nastao između 992. i 1049. godine nove ere. Zanimljivo je kako to datiranje funkcioniše: ne dobija se jedan datum, nego raspon godina uz određenu verovatnoću. Tako je raspon od oko 57 godina ono najpreciznije što test u ovom slučaju kaže.
Danas čamac leži oko 4,6 metara ispod površine. Stručnjaci pretpostavljaju da je pre hiljadu godina to mesto bilo iznad vode, na tadašnjoj obali jezera. Prema rečima Lerija Plučinskog (Larry Plucinski), službenika za zaštitu istorijskog nasleđa plemena Bad River Band of Lake Superior Chippewa, čamac je verovatno namerno ostavljen na obali kako bi se kasnije ponovo koristio.
Svet u kojem je kanu nastao
Period između 992. i 1049. godine arheolozi nazivaju kasnim šumskim periodom (Late Woodland Period). Tada je cvetala misisipijska kultura, a starosedelačke zajednice podizale su humke u obliku figura (effigy mounds) i gajile kukuruz.
Otprilike u isto vreme narod iz Kahokije (Cahokia) širio se i na područje današnjeg Viskonsina. Osnivali su trgovačke postaje i utvrđena naselja, među njima Aztalan, danas državni park Aztalan. Sama Kahokija je do 1250. godine narasla u grad sa složenim humkama i sa više od 20.000 stanovnika.
Ovakvi nalazi nisu novost za Viskonsin. U jezeru Mendota, blizu glavnog grada države Medisona, arheolozi su pronašli čak 16 kanua na mestu koje nazivaju drevnim „parkingom“ za čamce. Ipak, ovo je prvi čamac za koji se veruje da je pronađen u jezeru Pewaukee. To jezero obuhvata oko 990 hektara i napaja se izvorima.
Većina starosedelačkih grupa u Severnoj Americi svoju istoriju je čuvala usmenim predanjem i umetnošću, a prve pisane izveštaje o susretima s njima ostavili su Evropljani. Zato su materijalni tragovi poput ovog čamca naročito zanimljivi stručnjacima.
Kako se pravio čamac i kome je pripadao
Izdubljeni čamac (dugout canoe) pravi se od jednog stabla koje se oblikuje i izdubi. Ovaj je, izgleda, ručno isklesan, možda školjkama ili kamenim alatom, a oblikovan je vatrom. Džon Grindir (Jon Greendeer), predsednik nacije Ho-Čank (Ho-Chunk Nation), kaže da je taj posao verovatno oduzimao mnogo vremena. „Možete da zamislite koliko je rada uloženo u svaki od njih“, rekao je za Wisconsin Public Radio.
Još je zanimljiviji podatak o vlasništvu. Izdubljeni čamci bili su važno prevozno sredstvo i obično su ih delile zajednice, a ne pojedinci. „Bilo je opšte znanje da ga niko ne poseduje“, rekao je Plučinski. „Ako vam je zatrebao, koristili ste ga.“
Zamislite to kao zajednički alat, nešto poput bicikla ili kolica koje komšije dele. Čamac ostavljen na obali nije bio nečija zaboravljena stvar nego nešto što je čekalo sledećeg korisnika.
Zašto kanu ostaje pod vodom
Kroz vekove je čamac verovatno bio izložen promenama temperature, vučenju sidara i drugim smetnjama. Ipak je delimično ispunjen sedimentom, a to ga je možda zaštitilo od oštećenja. Tomsenova je za Milwaukee Journal Sentinel rekla da je izuzetno što je čamac čitav i toliko lep.
Prema želji starosedelačkih naroda Viskonsina, kanu će ostati potopljen u jezeru. Istorijsko društvo dodaje da mu to daje i najbolje šanse za očuvanje. Tačna lokacija se čuva u tajnosti, mada je znaju lokalni i regionalni čuvari prirode. Ronioci mogu da posete mesto, ali državni zakon zabranjuje uklanjanje, oštećivanje, pomeranje ili uništavanje čamca.
Stručnjaci Istorijskog društva sarađuju s Plučinskim i s Bilom Kvakenbašem (Bill Quackenbush), penzionisanim službenikom za zaštitu istorijskog nasleđa nacije Ho-Čank. Obojica su dugogodišnji partneri na projektu Wisconsin Dugout Canoe Survey Project, koji vode Tomsenova i antropološkinja Sisel Šreder (Sissel Schroeder) sa Univerziteta Viskonsin u Medisonu.
Plučinski veruje da ovo neće biti poslednji takav nalaz. S obzirom na to koliko su čamci bili važni za prevoz, smatra da ih još ima da se otkriju. „U koje god jezero da odete, verovatno tamo ima kanua“, rekao je.
Šta da radite ako naiđete na nešto staro
Ova priča nije samo egzotična zanimljivost iz daleke države. I kod nas reke i jezera često kriju tragove prošlosti, a ronioci, ribolovci i šetači pored vode mogu prvi da ih primete. Ako vam se to desi, razumno je postupiti ovako:
- Zapamtite ili zabeležite tačnu lokaciju, po mogućstvu uz fotografiju ili snimak, ako je bezbedno.
- Ne pomerajte i ne vadite predmet, jer to može da ga ošteti i da uništi podatke o mestu na kom je ležao.
- Obratite se stručnjacima, na primer nadležnom muzeju ili zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Pročitajte i naš tekst o podvodnom muzeju Museo Atlantico, ili o rimskom gradu na Dunavu, ako vas zanimaju drugi primeri skrivene prošlosti.
Da li ste i vi nekad, na ronjenju, u šetnji pored reke ili u dvorištu, naleteli na nešto što vam je delovalo veoma staro? Podelite svoje iskustvo u komentarima.
