Veštačka inteligencija nam štedi vreme, ali nova istraživanja ukazuju na cenu koju možda ne primećujemo. Ljudi koji su se u zadacima oslanjali na AI pomoć lakše su odustajali kad je ta pomoć nestala. A kad su se pitali da li je ponuđeni savet tačan, često nisu stali da razmisle.
Šta je pokazalo istraživanje iz San Franciska
Najsvežiji nalaz predstavljen je nedavno na konferenciji Conference on Language Modeling 2026 u San Francisku. Kako piše Live Science, istraživači su posmatrali ljude koji su koristili AI pomoć za zadatke poput matematike i razumevanja pročitanog teksta. Kad bi im se pomoć oduzela, češće su odustajali ili im je išlo teže nego onima koji se na nju nisu oslanjali.
Zaključak autora je da preterano oslanjanje na AI može oslabiti motivaciju da se istraje kad stvari postanu teške. Obratite pažnju na tu formulaciju. Nije reč samo o tome da neko manje zna, nego o tome da manje želi da se bori.
To zvuči poznato svakome ko je posle godina korišćenja navigacije pokušao da nađe put bez nje. Pomoć je tu, glava se isključi, a kad pomoć nestane, prvi impuls je da odustanemo ili da što pre nađemo novu. Studije koje ovde navodimo to ne mere na ulici, ali mehanizam deluje poznato.
Srednjoškolci: bolji rezultati dok traje pomoć, mnogo gori kad nestane
Sličnu sliku daje eksperiment sa srednjoškolcima koji pominje psiholoških tekst na portalu Psychology Today. Učenici koji su imali pristup AI alatu značajno su popravili rezultate iz matematike. Čim im je pristup oduzet, bili su znatno slabiji od vršnjaka koji alat nikad nisu imali.
Bolja ocena dok je alat tu zato ne mora da znači da je znanje stvarno stiglo u glavu. Rezultat je pripadao tandemu učenik plus alat, a ne samom učeniku.
Ima tu i dobra vest. Istraživačica Hamsa Bastani sa Univerziteta u Pensilvaniji ustanovila je da stvar izgleda drugačije kad se AI kombinuje sa uputstvima nastavnika koja učenike vode ka tome da sami savladaju postupak, umesto da dobiju gotov odgovor. Takvi učenici bili su bolji tokom eksperimenta, a kad je AI uklonjen, nisu prošli lošije. Dakle, nije presudno da li se alat koristi, nego kako.
Skoro dve trećine je prihvatilo pogrešan savet
Drugi nalaz tiče se poverenja. U eksperimentu Šaovea Rena (Shaowei Ren) sa kineskog Anhui univerziteta nauke i tehnologije, studenti su koristili ChatGPT, a skoro dve trećine njih prihvatilo je netačan savet. Povrh toga, potcenili su koliko je AI uticao na njihove odluke.
Naučnici u tom radu su ipak našli način da se stvar popravi. Kad su studenti bili podstaknuti da zastanu i razmisle o tome da li je savet ispravan, bolje su procenjivali koliko mu se može verovati. Psychology Today u sažetku navodi i širi obrazac: što se ljudi više oslanjaju na AI, veća je verovatnoća da će biti sigurni da su pogrešni odgovori tačni.
Pojam koji se provlači kroz ove studije je „kognitivno rasterećenje“ (cognitive offloading), to jest prepuštanje mentalnog posla spoljnom alatu. Samo po sebi nije novo, jer to radimo sa beležnicom i kalkulatorom. Pitanje je šta se dešava kad se ono što prepuštamo proširi sa računanja na samo rasuđivanje.
AI je konj, a ne saputnik
Autor kolumne u Psychology Today je profesor koji priznaje da je besan. Priča da mu nastava liči na igru „udari krticu“, u kojoj studenti zadatke rešavaju uz AI, a zatim očekuju visoke ocene. Njegova ocena je pesimistična, ali slika koju prenosi iz literature je upotrebljiva.
Navodi poređenje Mohameda Džarahija (Mohammad Jarrahi) sa Univerziteta Severne Karoline u Čapel Hilu, koji proučava odnos ljudi i veštačke inteligencije. Po njemu je AI zapravo konj: sredstvo da stignete negde brže i uz manje napora. Ali konj ne zna kuda ide ni zašto. Zna samo ono što mu se delegira.
Problem nastaje kad ljudi pomešaju delegiranje sa odgovornošću. Kad AI izmisli listu naučnih radova koji ne postoje i student ih ubaci u literaturu, AI je samo uradio što mu je rečeno. Odgovoran je onaj ko mu je izdao zadatak.
Treba imati meru. Ovo su eksperimenti i kolumna, a ne presuda da AI svima kvari mozak. Ali obrazac se ponavlja u više studija, pa je razumno da ga shvatimo ozbiljno.
Kako da koristite AI, a da ne ogolite sopstvene veštine
Ništa od ovoga ne znači da alat treba izbaciti iz upotrebe. Znači da ga treba voditi, a ne mu se prepustiti. Nekoliko navika koje proizilaze iz gornjih nalaza:
- Prvo pokušajte sami. Makar nekoliko minuta. Tek onda pitajte AI, i to da proveri ili dopuni, a ne da zameni vaš pokušaj.
- Tražite objašnjenje, ne samo odgovor. Ako od alata zahtevate da vas provede kroz postupak i postavlja vam pitanja, bliže ste modelu koji se u istraživanju pokazao bolje od golog odgovora.
- Zastanite pre nego što prihvatite. Pitajte se: da li ovo ima smisla, mogu li da proverim na drugom mestu? Upravo je taj mali predah u eksperimentu poboljšao procenu tačnosti.
- Proverite sve što izgleda kao činjenica. Imena, citati, naučni radovi i linkovi moraju da se potvrde van četbota.
- Povremeno radite bez pomoći. Tekst, račun ili plan napravite ručno, makar kao trening. Isto kao što povremeno pređete put bez navigacije.
Ovo je posebno korisno za one koji uče, bilo na fakultetu, bilo kroz kurs ili obuku za novi posao. Ako vam AI uvek završi težak deo, ocena ili isporuka mogu izgledati odlično, a vi se u međuvremenu ne menjate. Ako vam se često dešava da vam se učenje gadi ili da se brzo predajete, pročitajte i naš tekst o tome šta kada dođe do gubitka motivacije za učenjem. A ako uvek nađete razlog da zadatak odložite i prepustite ga alatu, možda vam će koristiti i tekst o prokrastinaciji i načinima da joj se suprotstavite.
Šta iz ove priče vredi poneti
Zanimljivo je da se obe studije slažu u jednoj sitnici: ne škodi sam alat, nego odsustvo trenutka u kome mi mislimo. Kad ga vratimo, bilo kroz pauzu pre prihvatanja odgovora, bilo kroz vođeno učenje, rezultati se popravljaju. AI i dalje radi ono što mu kažemo, a na nama je da odlučimo koliki deo misaonog posla ostaje kod nas.
Za kraj, ono što mene najviše zanima: da li ste primetili da vam je teže da se uhvatite u koštac sa zadatkom otkako koristite AI, i kako se nosite s tim? Podelite svoje iskustvo u komentarima.
