Ako čitate ovaj članak, verovatno već znate šta je prokrastinacija. Za one koje čitaju znatiželje radi: ovaj pojam podrazumeva to da osoba zadatke koje treba da odradi odlaže za kasnije. Praktično: Još samo da odgledam ove kauboje kako plešu bez greške i pišem članak.
Opšte je poznato da su se još za vreme divljeg zapada kauboji loše naravi skupljali u sal0nima i nadmetali u plesanju
Ko su proskinatori?
Ovde nije reč o tome kada s vremena na vreme mnogi ljudi u stvari ne urade neki zadatak koji bi trebalo, pa se vrate “na pravi put”. Govorimo o upornom izbegavanju obaveza bilo koje vrste, ali uglavnom onih koje zahtevaju ulaganje fizičkog ili mentalnog rada. Vrlo bitna stvar – osoba koja prokrastinira u većini slučajeva nije pod kontrolom uopšte (CUZ THUG LIFE CHOSE US).
Postoje razne podele prokrastinatora. One govore o uzrocima, uglavnom onim vidljivim. Možete se više pronaći u tome da se plašite neuspeha, uspeh ili da volite da radite pod pritiskom. U podeli postoje i ljudi koji spavaju pre rada, završe seriju, zavaravaju se postavljanjem rezultata na društvene mreže, osobe koje pretvaraju nebitan zadatak u zadatak od primarne važnosti. To su sve uglavnom oblici ispoljavanja pojave pod imenom prokrastinacija. Ona je svakako dosta kompleksnija od toga. Naravno, ove podele idu sa receptima za prevazilaženje izbegavanja obaveza.
Činjenica je da ništa od toga u stvari ne pomaže i uglavnom se pretvori u pravljenje spiskova i programiranja algoritama koje svakako odložimo za sutra. Onda opet za sledeće sutra jer su naporni ti algoritmi, a realno dosta energije se tu potroši dok se isplanira. Takođe, ljudi su složeni na mentalnom planu i obično se sve od onih “vrsta” prokrastinatora prepliću.
Mnoge ljude apsolutno ne interesuje ono što moraju da odrade, pa samo odvraćaju svoju pažnju od toga. Iz gornje podele rekla bih da su u korenu problema osnovna tri tipa. Naravno, pod uslovom da želimo da radimo započeto često se javljaju strah od neuspeha, useha ili “adrenalinska zavisnost” tj. uživanje u radu pod pritiskom – “poslednjoj sekundi”. Neretko i u kombinaciji sva tri.
Kako protiv odlaganja?
Za ovakva stanja nema adekvatnog leka ili magične formule koja bi ih sasvim sigurno zauvek otklonila. Ipak, postoji par saveta koje možemo nazvati životnim trikovima. Koliko će biti efikasni zavisi od vas i od toga koliko ste spremni da radite na sebi.
Svest – ovo nije velika novost, za sve što radite je svakako bitno imati svest o tome što se radi. Tako je i kad se radi o problemu. Pritom ne mislimo na to da se bude svestan pojma prokrastinacija, već stanje u kojem osoba sebi kaže “Da, dobro, ja sam ta/taj koji odlaže obaveze za kasnije”.
Tehnologija – jeste, svi opominju da se ostave mobilni telefoni, kompjuteri ili štagod da koristite od čudnih spravica. Ovo nije to. Sve je potrebno u toku dana i mobilni telefon i računar i boravak na društvenim mrežama i treba dati sebi oduška gledanjem epizode serije. Ono što bi povodom tehnologije trebalo izbegavati je jutarnji kontakt sa njom. Ukoliko se spremate za produktivan dan bilo bi dobro da čim ustanete u prvih sat, sat i po vremena provedete samo sa sobom i svojim mislima. Čak i da morate da radite, sigurno postoje poslovi koji se mogu obaviti bez primene tehnologije. Na ovaj način se izbegava programiranost koju nam informacije iz spoljašnjeg sveta pričinjavaju. Samim tim, prokrastinacija i prepuštanje struji dana može biti lakše izbegnuto.
“Moram da” bi bilo povoljno zameniti sa tišinom. Bilo da je do srpskih gena ili ste samo takva osoba, inaćenje sa “moram da” ili “treba da” je đavolja rabota. Čim je nešto postavljeno tako da nije naša svesna želja, već da se mora ispuniti i bilo čije drugo iščekivanje prokrastinacija je prelepo utočište i zabranjeno voće. Umesto teranja, korisnije je upoznati sebe. Tako se na primer ukoliko morate da naučite nešto kao što su recimo prirodne nauke, može da vas motiviše čitanje o životu nekog naučnika, njegovim aferama, gledanje njegovih predavanja na youtubeu ili gledanje snimka procesa. Odnosno, iskoristiti prokrastinaciju ako je već neizostavna u svoju korist!
Kad pokušavaš da se setiš nečega, ali ne znaš čega…
Podsećanje na vreme, mesto i količinu posla. Možda bi pomoglo i držanje kalendara u sobi. Kada se svesti o količini posla pridruži i svest sa vremenom koje preostalo, zatim se sve to ukombinuje sa prethodnim stavkama, dobija se produktivnost. U početku brza i mala, pa ne bi bilo lepo da nastupi opuštanje i ponovno ne primenjivanje.
Poslednje, ali ne i najmanje važno: rad na sebi. Šta je rad na sebi? Rad na sebi je prvo teranje sebe na svesno stanje, zatim konstantna introspekcija. Čak i razgovor sa sobom o svojim manama i vrlinama i priznanja svega urađenog. Ne, nećete se osećati kao budala, već ćete verovatno rešiti problem i učiniti svoj život boljim.
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
