Ako vas zanima kako se slavi Aranđelovdan, odgovor je kratak: 21. novembra (8. novembra po starom kalendaru), uz žito, slavski kolač, sveću i goste za stolom. Ispod je pregled porekla praznika, narodnih verovanja i pravila oko trpeze, sa nekoliko predloga šta da spremite.
Zašto je Aranđelovdan važan u srpskoj kulturi
Aranđelovdan je hrišćanski praznik posvećen arhanđelu Mihailu i nebeskim silama. Prema podacima sa srpske Vikipedije, po broju ljudi koji ga slave kao svoju krsnu slavu nalazi se na trećem mestu u srpskom narodu. To znači da se u velikom broju domova u Srbiji tog dana pali sveća, seče kolač i postavlja sto za rodbinu i prijatelje.
Praznik nije samo porodični. Aranđelovdan je slava manastira Grabovac, a arhanđel Mihailo se smatra i zaštitnikom loze Nemanjića. Zato ovaj dan ima i kućnu i širu, istorijsku i crkvenu dimenziju.
Odakle dolazi praznik i zašto baš novembar
Poštovanje anđela je staro, a crkva je morala da povuče granicu. Po Starom zavetu, kad su ljudi odstupili od Boga, počeli su da se klanjaju Božjim stvorenjima i da od njih prave idole. Na Laodikijskom saboru, četiri do pet godina pre Prvog vaseljenskog sabora, takvo klanjanje je osuđeno. Istovremeno je 35. pravilom uvedeno pravilno poštovanje i praznovanje anđela, kao Božjih slugu i čuvara ljudskog roda.
Novembar je izabran s razlogom. Računa se da je deveti mesec posle marta, kada je stvoren svet, a devet je broj anđeoskih činova koji su stvoreni prvi. Njih je opisao Sveti Dionisije Areopagit, učenik apostola Pavla, u knjizi „O nebeskoj jerarhiji“:
- serafimi
- heruvimi
- prestoli
- gospodstva
- sile
- vlasti
- načela
- arhanđeli
- anđeli
Za vojvodu te hijerarhije izabran je arhanđel Mihailo, jer je svojim delovanjem spasao mnoge anđele koji su otpali od Boga i koje je Lucifer povukao za sobom. Predanje dodaje i da svaki hrišćanin ima svog anđela hranitelja i čuvara.
Ko je arhanđel Mihailo
Na ikonama se Mihailo prikazuje sa kopljem u desnoj ruci, kojim potire Lucifera, i palmovom grančicom u levoj. Smatra se čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.
Ta figura je mnogo starija od srpske slave. Kako stoji na engleskoj Vikipediji, Mihailo je ratnik Božji u judaizmu, hrišćanstvu i islamu, a najstariji sačuvani pomeni njegovog imena nalaze se u jevrejskim spisima iz trećeg i drugog veka pre nove ere. U Novom zavetu se izričito pominje u Otkrivenju, gde se bori protiv Satane, i u Judinoj poslanici, gde se s đavolom spori oko Mojsijevog tela. Dakle, kad palite sveću na Aranđelovdan, vezujete se za lik koji prepoznaju tri velike religije.
Narodna verovanja: zima, prosjak i vukovi
Ovo je deo praznika koji mene najviše privlači, jer pokazuje kako je narod crkveno predanje pretvorio u svakodnevicu. Evo šta tradicija pamti:
- Kad su sveci delili uloge, Mihailo je dobio jesenje i zimsko vreme, vreme zime i zimskih teškoća. Zato se slavi i sama jesen.
- Veruje se da arhanđel u to doba luta svetom obučen u prosjaka, da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.
- Kaže se da će vreme na Aranđelovdan biti kakvo i tokom cele zime i proleća.
- Prema verovanju, bolesnici tog dana ozdravljaju.
- U nekim krajevima Srbije slavi se i kao zaštitnik stočara, jer se veruje da samo on može da otera vukove.
Priča o prosjaku je najlepša. Ne morate da verujete u predanje da biste ostavili otvorenu kuću i tanjir za nekoga ko zakuca, ma ko to bio.
Slavska trpeza: pravila i predlozi
Prvo pravilo se tiče žita. Postoji verovanje i običaj da se kod Svetog Mihaila žito ne sprema, jer se on smatra živim svetiteljem. Ta predstava je netačna. Žito se priprema za duše predaka, a ne za dušu sveca, koji je pred Bogom živ, pa ga treba spremiti.
Drugo pravilo zavisi od dana u nedelji. Ako Aranđelovdan padne u sredu ili petak, trpeza je posna, a žito je obavezno. Ako praznik ne pada u sredu ili petak, trpeza može da bude mrsna. Ako u vašoj porodici postoji drugačija praksa, držite se onoga što ste nasledili, a za nedoumice pitajte svog sveštenika.
Šta tačno ide na sto, nije propisano. Ono što sledi su moji predlozi, zasnovani na jelima koja su uobičajena na slavama kod nas.
Ako je slava posna:
- posna sarma ili punjene paprike bez mesa
- riba iz rerne, uz povrće kao prilog
- prebranac ili neko drugo jelo od pasulja
- posni kolači, na primer orašasti, bez jaja i mleka
Ako je slava mrsna:
- supa ili čorba za početak
- sarma ili pečenje iz rerne kao glavno jelo
- salate i kiseli kupus kao prilog
- nekoliko vrsta kolača, ali samo onoliko koliko stvarno možete da postignete
Moj stav je jasan: manje jela, bolje urađeno. Slava nije takmičenje u broju tanjira. Žito, slavski kolač i sveća su srž dana, a sve ostalo možete da prilagodite vremenu, društvu i budžetu.
Praktični saveti za domaćine i goste
- Proverite kalendar odmah. Dan u nedelji odlučuje da li je trpeza posna ili mrsna, pa od toga zavisi i nabavka.
- Žito spremite dan ranije. Ujutru, kad stižu prvi gosti, imaćete manje stvari na listi.
- Podelite posao. Slava je lakša kad svako u porodici zna svoj zadatak.
- Gosti, ne dolazite praznih ruku. Kolač ili mali poklon je dovoljan znak pažnje, ne mora ništa skupo.
- Ostavite mesta i za neočekivanog gosta. Podseća vas na predanje o arhanđelu koji luta svetom u liku prosjaka.
Ako posle slavskog stola poželite nešto za produžetak dana u gradskom ključu, pročitajte i naš tekst Kafane starog Beograda. A za malo opuštenije druženje sa gostima probajte kviz o tome koliko dobro poznajete Beograd.
Dan u kome se prepliću crkva i kuća
Aranđelovdan je dobar primer slave u kojoj se spajaju crkveno predanje i narodna svakodnevica. U njemu ima devet anđeoskih činova i strogih pravila o žitu, ali i priče o prosjaku, zimi i vukovima. Zato ga i danas mnogi slave ne samo zbog običaja, nego i zato što im je blizak.
Kod svake porodice postoji neki svoj detalj: jelo koje nikad ne izostaje, kolač čiji se recept čuva ili priča koju stariji prepričavaju svake godine. Šta kod vas na Aranđelovdan nikad ne sme da izostane sa stola i ko je zadužen za žito? Podelite u komentarima.
