Može li planeta da nastane tek pošto njena matična zvezda umre? Izgleda da može. Astronomi su oko bele patuljaste zvezde HS 0209+0832 uočili kandidata za planetu koja je možda nastala od materijala što ga je zvezda odbacila pri kraju života. Ako se potvrdi, ovo je planeta iz pepela, prva te vrste za koju znamo, i to oko zvezde koja je tek postala „zombi“.
Šta su astronomi zapravo našli
Zvezda HS 0209+0832 nalazi se na oko 270 svetlosnih godina od Zemlje. Svemirski teleskop Habl (Hubble) snimio ju je još krajem devedesetih, 1999. godine, i u njenoj atmosferi zabeležio oko stotinu čudnih hemijskih tragova. Dugo niko nije znao šta oni znače.
Više od dve decenije kasnije tim astronoma vratio se tim podacima, dopunio ih novim snimcima i objavio rezultate u časopisu Nature Astronomy, 5. oktobra. Zaključak je neobičan: u okolini zvezde verovatno kruži planeta „druge generacije“, to jest svet koji se sastavio od materijala što ga je zvezda ispustila dok je umirala.
Važna napomena: planeta još nije potvrđena. Istraživači govore o kandidatu, a ne o gotovoj činjenici. Ipak, indicije su prilično jake, a priča o tome kako su došli do njih je sama po sebi vredna pažnje.
Šta je bela patuljasta zvezda
Zvezde poput našeg Sunca ne završavaju kao crne rupe ni kao neutronske zvezde. Kada im ponestane nuklearnog goriva, odbace omotač od gasa i prašine, a ostaje jezgro koje zovemo bela patuljasta zvezda. Ona je neverovatno gusta: u zapremini veličine Zemlje spakovana je masa uporediva sa Sunčevom. Više ne sagoreva gorivo, već svetli od zaostale toplote.
Najbliža poznata bela patuljasta zvezda je Sirijus B (Sirius B), pratilac čuvenog Sirijusa, na 8,6 svetlosnih godina. HS 0209+0832 je daleko, ali je posebno mlada. Još je vruća oko 35.000 °C, što govori da je prešla u to stanje pre samo nekoliko miliona godina. Po kosmičkim merilima, to je juče.
Niobijum kao otisak prsta
Ključ cele priče je hemija. Džejmi Vilijams (Jamie Williams) sa Univerziteta Vorvik (University of Warwick) vratio se starim Hablovim podacima i primetio da bi mnogi od tih tragova mogli da potiču od niobijuma. To je metal koji se koristi u nakitu i u medicinskim uređajima za snimanje. Raniji snimci su u spektru ove zvezde već pokazali aluminijum, titanijum i nikl, a novi su dodali cink, bakar i upravo niobijum, koji nikada ranije nije viđen kod bele patuljaste zvezde.
Zašto je to važno? Niobijum je suviše težak da bi nastao fuzijom u običnoj zvezdi. Nastaje u egzotičnim uslovima koji nakratko zavladaju u unutrašnjosti zvezda na samrti, kako je Nikolas Stoun (Nicholas Stone) sa Univerziteta Viskonsin u Medisonu objasnio u saopštenju NASA-e. Drugim rečima, on je pokazatelj zvezdane smrti. Stoun govori i o „s-procesu“, nuklearnoj reakciji koja gradi teške elemente u zvezdi dok se naduva u crvenog džina.
Obične, „prvogeneracijske“ planete, koje su se rodile zajedno sa zvezdom, nose drugačiji sastav, pre svega silicijum i gvožđe. Ovde ih gotovo da nema. Sarah Kejsvel (Sarah Casewell) sa Univerziteta u Lesteru, koja nije učestvovala u studiji, napomenula je da znamo mnoge bele patuljke zagađene planetarnim materijalom sličnim stenama iz našeg sistema. Ovaj je zagađen materijalom neobičnog sastava, sličnog atomima koji nastaju kad zvezde završavaju život.
Gasoviti džin na 4,4 dana
Hemija je samo pola dokaza. Drugu polovinu dao je NASA-in satelit TESS, koji je zabeležio da sjaj zvezde povremeno malo opadne, kao da nešto prelazi preko nje. Na osnovu trajanja tih prelazaka i putanje, istraživači procenjuju da je reč o gasovitom džinu otprilike veličine Jupitera, koji zvezdu obiđe za oko 4,4 Zemljina dana.
Orbita je izuzetno bliska: oko 6 miliona kilometara, što je otprilike deset puta bliže nego što je Merkur Suncu. Zračenje mlade bele patuljaste zvezde verovatno strugne spoljašnje slojeve planete, a oni se zatim vraćaju na zvezdu kao kiša krhotina. To bi objasnilo zašto je u Hablovim podacima toliko niobijuma i ostalih retkih elemenata.
Zašto se ovakve planete tako retko viđaju? Teško im je da se sastave u takvim uslovima. Prema Vilijamsu, verovatno je bila potrebna gravitacija druge zvezde da bi se odbačeni materijal oblikovao u disk iz kojeg planeta nastaje. Slične „feniks planete“ već su viđene oko pulsara, ostataka supernova (prve egzoplanete ikada potvrđene, 1992. godine, kružile su baš oko jednog pulsara). Oko bele patuljaste zvezde ovako nešto do sada nije zabeleženo.
Bor Gensike (Boris Gänsicke) sa Univerziteta Vorvik rekao je da je ovaj sistem rodio novi svet na temeljima starog.
Do sada su astronomi oko belih patuljaka već nalazili planete, na primer 2019. oko zvezde WDJ0914+1914. Ali tada su bili uvereni da je reč o planeti prve generacije, koja je nekako preživela smrt svoje zvezde. Ovde slika izgleda drugačije.
Šta to znači za naš Sunčev sistem
Naše Sunce će jednog dana proći isti put. Kada mu ponestane goriva, za oko 5 milijardi godina, naduvaće se u crvenog džina, a Zemlja će, prema onome što stručnjaci očekuju, nestati u tom procesu. Posle toga Sunce postaje bela patuljasta zvezda.
Zato Dejvid Vilson (David Wilson) sa Univerziteta Kolorado u Boulderu kaže da ovde gledamo i budućnost Sunčevog sistema, uz opasku da bi Sunce jednog dana moglo da dobije novu planetu. Vilijams dodaje i utešniji detalj: kada se bela patuljasta zvezda ohladi i dostigne stabilnu temperaturu, takva planeta bi milionima godina mogla da bude u njenoj nastanjivoj zoni. Biće to neka vrsta „Sunčevog sistema 2.0“, ali bez nas.
Nije jedino Sunce ono što menja kosmičku sliku. Prema Vikipediji, na dan 8. oktobar 2026. potvrđeno je 6.534 egzoplanete u 4.908 planetarnih sistema, a svake godine otkrićima raste i broj vrsta svetova koje do juče nismo ni zamišljali. Ovaj slučaj podseća da planetarni sistem nije priča koja se završava smrću zvezde.
Za one koji vole da se spuste malo bliže domu, pročitajte i naš tekst Zelena zvezda postoji: astronomi našli i najcrveniju. A ako vas zanima kako nastaju sateliti i planete, tu je i tekst Kako je nastao Mesec?
Šta dalje
Vilijams planira da nastavi sa Hablom da istražuje planete druge generacije i način na koji nastaju oko mrtvih zvezda. Ovo je prvi put da je niobijum nađen kod bele patuljaste zvezde, ali ne mora biti i poslednji. Dok se planeta ne potvrdi, ostaje pitanje koliko ih je još tamo negde i da li nas jedna čeka i oko našeg Sunca.
A vi, šta mislite: da li bi vas više fascinirala potvrda da se planete rađaju i posle smrti zvezde, ili mogućnost da bi jednog dana i naše Sunce moglo da dobije novu planetu? Podelite svoje mišljenje u komentarima.
