Stanje mosta možete da proverite sami, bez odlaska u arhivu i bez pisanja dopisa, ali samo ako država objavljuje te podatke. U Sjedinjenim Državama to radi javna baza InfoBridge, u kojoj se za većinu mostova vidi ocena, istorija pregleda pa čak i prognoza kvarenja. Evo kako izgleda takva baza, kako se čitaju njeni pokazatelji i gde da tražite podatke kod nas.
Zašto bi vas uopšte zanimalo stanje mosta
Mostove uzimamo zdravo za gotovo. Tu su, preko njih idemo na posao, u školu i na more. Ali građevinski inženjeri će vam reći da je most pre živ organizam nego komad betona: traži stalno održavanje i nadzor da bi ostao siguran i upotrebljiv.
Problem je u tome što zatvaranje mosta boli. Presečena je veza, trpe ljudi i privreda, pa postoji iskušenje da se most što duže drži u upotrebi. Ako se pritom odlaže popravka, rizik od rušenja raste, a posledice su obično mnogo gore od troška redovnog održavanja. Zamena srušenog mosta je uz to teža i duža nego pravovremena sanacija.
Za ilustraciju razmera, američki podaci su prilično ogoljeni. Prosečan most u SAD ima 44 godine, a mnogi su projektovani za radni vek od oko 50 godina. Prema izveštaju Američkog udruženja graditelja puteva i transporta (ARTBA) iz 2024, 36 odsto mostova traži popravku ili zamenu, što je 221.800 objekata. Njih 42.067 je ocenjeno kao loše, a preko njih dnevno pređe 168,5 miliona vozača. Starost sama po sebi nije savršen pokazatelj stanja, ali ovakvi brojevi pokazuju da problem postoji.
Kako izgleda InfoBridge i šta u njemu možete da nađete
InfoBridge vodi Savezna uprava za autoputeve (Federal Highway Administration) u okviru američkog Ministarstva saobraćaja. Nastao je u programu Long Term Bridge Performance, čiji je cilj da se razume kako mostovi izdržavaju decenije korišćenja. Baza je javna, a namenjena je svima, od državnih i saveznih službi do studenata i istraživača.
U njoj se nalaze podaci iz Nacionalnog inventara mostova (National Bridge Inventory) i Nacionalnih elemenata mostova (National Bridge Element), zatim klimatski podaci iz NASA-ine baze MERRA-2, kao i podaci o projektovanju i gradnji i rezultati nedestruktivnih ispitivanja. Ima i materijala iz posebnih projekata, na primer o drvenim mostovima, čeliku otpornom na atmosferske uticaje i betonu ultra visokih performansi.
Svaki most ima svoj inventarski broj, pa je pretraga jednostavna. Hackaday kao primer navodi Vincent Thomas Bridge u Los Anđelesu (broj 53 1471). To je viseći most koji spaja San Pedro sa Terminal Ajlendom, dug oko 1.847 metara, sa najvećim rasponom od oko 457 metara, izgrađen 1963. Baza ga vodi sa ocenom „Poor“, odnosno loše.
Kako čitati ocenu i tehničke pokazatelje
Jedna reč, „Good“ ili „Poor“, ne govori mnogo. Zanimljivo postaje kad uđete u podatke o pojedinačnim elementima. Oni se prate kroz indekse zdravlja za tri osnovna dela mosta:
- Kolovoz (deck): površina po kojoj se vozi, zajedno sa konstrukcijom koja je direktno nosi.
- Donji stroj (substructure): stubovi, oslonci i ostalo što most drži u zemlji.
- Gornji stroj (superstructure): nosači, kablovi i sve ono što premošćava raspon.
Kod Vincent Thomas mosta indeksi sva tri dela poslednjih godina padaju, a posebno se primećuje pad otprilike od 2019. Čelični kablovi i nosači pokazuju znake starosti, betonski stubovi se slično troše, a kolovoz traži popravku. Kalifornijsko ministarstvo saobraćaja zato je izdvojilo oko 706 miliona dolara za zamenu kolovoza pre Olimpijskih igara 2028.
To je dobra poruka o tome kako se podaci koriste. Loša ocena ne znači automatski da je most na ivici rušenja, nego da je potrebna pažnja i ulaganje. Kad su podaci javni, sanacija se planira unapred, a ne posle nesreće.
InfoBridge nudi i prognoze za mnoge mostove. Most na 24. ulici preko potoka Rio Linda trenutno ima ocenu „Good“, ali se očekuje da će se kolovoz i gornji stroj znatno pogoršati negde između 2035. i 2055, dok bi donji stroj ostao dobar nešto duže. Za nekoga ko prati infrastrukturu u svom kraju, to je dragoceno.
Šta nas uči Silver Bridge
Zašto je sve ovo važno, najbolje pokazuje stara nesreća. Silver Bridge je bio viseći most iz 1928. preko reke Ohajo, koji je povezivao Point Plezant u Zapadnoj Virdžiniji i Galipolis u Ohaju. Srušio se 15. decembra 1967, u špicu, i tada je poginulo 46 ljudi.
Istraga je pokazala da je uzrok pukotina na jednoj jedinoj karici lanca, nastala iz greške duboke samo 2,5 milimetra. Karike su se sastojale od samo dve čelične šipke, pa kad je jedna popustila, druga nije mogla da preuzme teret. Da su ih bile tri ili više, kako su zaključili istražitelji, otkaz jedne šipke možda ne bi doveo do katastrofe. Za poređenje, kablovi Bruklinskog mosta sastoje se od hiljada pojedinačnih žica, pa otkaz jedne jedva da utiče na ukupnu čvrstinu. Posle rušenja značajno su promenjeni načini na koje se mostovi u SAD pregledaju i održavaju,
Kako do podataka o mostovima kod nas
Za Srbiju i region ne postoji nešto što bih vam mogao predstaviti kao pandan InfoBridgeu, pa ne želim da vam obećavam link koji ne znam da postoji. Ono što možete da uradite je sledeće.
- Saznajte ko upravlja mostom. Za državne puteve je to javno preduzeće Putevi Srbije, a za gradske i opštinske mostove lokalna uprava ili njeno javno preduzeće.
- Pogledajte njihov sajt. Tu se često objavljuju radovi, obustave saobraćaja i planovi sanacije.
- Podnesite zahtev za informacije od javnog značaja. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja daje vam pravo da od organa vlasti tražite podatke koje poseduju, a ako odgovora nema, možete se obratiti Povereniku.
- Pitajte konkretno. Tražite datum poslednjeg pregleda, rezultat i planirane radove za određeni most, a ne „stanje svih mostova“.
Dodatna istorijska napomena, jer smo u regionu: Sečenjijev lančani most u Budapešti građen je od 1839. do 1849. sa redundantnim lancima, uništen je 1945. povlačenjem nemačkih trupa, a do 1949. obnovljen je identičan. To da stari mostovi mogu da traju decenijama pokazuje da je pitanje pre održavanja i nadzora nego same starosti.
Ako se u svakodnevnoj vožnji često vrtite oko mostova, pročitajte i naš tekst Izluđuje vas saobraćaj u Beogradu? Car:Go aplikacija je rešenje!. A ako volite da proverite koliko znate o zemlji kroz koju putujete, tu je i kviz o poznavanju Srbije.
Imate li iskustva sa traženjem podataka o mostu ili putu u svom kraju? Da li ste dobili odgovor od nadležnih i koliko je to trajalo? Podelite u komentarima.
