Da, žrtvovanje u starom Egiptu je postojalo, i to na samom početku faraonske države. Nova studija, objavljena 5. oktobra 2026. u časopisu Frontiers in Environmental Archaeology, ponovo je pregledala 46 lobanja iz Abidosa i našla da 18 od njih ima tragove povreda koje su verovatno bile smrtonosne. Reč je o ljudima sahranjenim pored grobnica prvih vladara, najverovatnije službenicima koji su trebalo da im služe i posle smrti.
Stotine grobova oko kraljevskih grobnica
Priča počinje u Abidosu, drevnom svetom gradu u Gornjem Egiptu. Tamo se nalazi kraljevsko groblje Um el-Kab (Umm el-Qaab), gde su sahranjeni prvi egipatski vladari. Prva dinastija nastala je pre oko 5.000 godina, kada su Gornji i Donji Egipat ujedinjeni u jedno kraljevstvo. Abidos je u tom razdoblju bio jedno od važnih središta, a rani vladari su ondje gradili velike pogrebne komplekse.
Oko grobnica kralja Džera, kralja Džeta i Meretnejt (žene koja je verovatno povremeno vladala Egiptom) pronađeni su redovi jednostavnih, sporednih grobova. Kada ih je početkom 20. veka istraživao čuveni arheolog Flinders Petri (Flinders Petrie), shvatio je da u njima leže stotine ljudi koji nisu pripadali kraljevskoj porodici. Neki su imali nadgrobne ploče sa titulama poput nosioca pečata, što je upućivalo na to da su služili kralju.
Petri je zaključio da ti ljudi verovatno nisu istovremeno umrli prirodnom smrću. Sumnjao je da su ubijeni nakon kraljeve smrti, u uverenju da će mu služiti i na drugom svetu. Imao je samo jedan problem: na kostima nije mogao da pronađe dokaz nasilne smrti. Zato se o njegovoj ideji raspravlja više od jednog veka.
Šta su lobanje pokazale
Većinu posmrtnih ostataka Petri je ponovo sahranio, ali je 46 lobanja sačuvao. Danas se čuvaju u Dakvort kolekcijama (Duckworth Collections) na Univerzitetu u Kembridžu. Upravo njih je preuzela Roselin Kempbel (Roselyn Campbell), bioarheološkinja sa Univerziteta Purdju, i pregledala savremenim forenzičkim metodama, uz poznavanje tragova koje različite vrste povreda ostavljaju na kostima.
Rezultat: 18 od 46 lobanja imalo je tragove povreda koje su verovatno bile smrtonosne. Kod mnogih su to bili linearni prelomi, odnosno pukotine u kosti lobanje. Petri ih je, prema novoj studiji, pogrešno protumačio kao oštećenja nastala nakon sahrane. Kempbel objašnjava da takvi prelomi nastaju kada lobanja udari u prilično veliki predmet ili on udari u nju, i to relativno malom ukupnom silom. Zbog zaobljenog oblika lobanje udarac se rasprši po njenom svodu. Nisu uvek odmah smrtonosni, ali često izazivaju povrede unutar lobanje ili krvarenje, a bez operacije mogu brzo dovesti do gubitka svesti i smrti.
Pored linearnih preloma, studija beleži i povredu koja je probila bočni deo jedne glave, kao i „seckanu“ povredu oka. Kakvo je oružje korišćeno, ne zna se pouzdano. Prema Kempbel, najverovatnije je bio u pitanju plosnat i relativno lak predmet, verovatno od drveta, a ne od kamena.
Šta je sa ostalih 28 lobanja? Bez tragova na kostima ne može se ništa tvrditi. Te osobe su možda umrle prirodno. Moguće je i da su ubijene načinom koji kosti ne beleže, na primer gušenjem.
Zašto bi neko ovo radio
Kempbel upozorava da zagrobni život nije jedino objašnjenje. U mnogim kulturama žrtvovanje sluga prati verovanje da će žrtvovani nastaviti da služe vladara na nekom drugom svetu, ali može biti i snažna demonstracija vladareve moći. Neki su se možda dobrovoljno prijavili da bi stekli večni život ili čast. Drugi su mogli biti izabrani, pa čak i primorani.
Egiptologinja Salima Ikram sa Američkog univerziteta u Kairu, koja nije učestvovala u studiji, slično razmišlja. Moguće je, kaže ona, da su neki ili svi službenici to doživljavali kao dar i verovali da će uživati u večnom životu u službi kralja-boga. Isto tako su mogli da se plaše, da ogorčeno prihvate sudbinu ili da pokušaju da pobegnu.
Da bismo razumeli zašto je takvo nešto uopšte moglo da se desi, pomaže da znamo kako su stari Egipćani gledali na smrt. Verovanje u zagrobni život i značaj pogrebnih običaja vidi se u velikim naporima da se obezbedi opstanak duše posle smrti: grobnice, predmeti koji se polažu uz pokojnika i prinosi kojima se čuvaju telo i duh. Ujedinjenjem zemlje oko 3000. godine pre nove ere kult božanskog faraona postao je središte verskog života. Ko je u tom sistemu stajao najbliže vladaru, mogao je očekivati da to važi i posle smrti.
Ako vas zanima kako je izgledao panteon u kome su faraoni zauzimali tako posebno mesto, pročitajte i naš tekst o pet zastrašujućih egipatskih bogova.
Običaj koji nije dugo potrajao
Zanimljiv je i obim te prakse. Prema studiji, prvi kralj prve dinastije, Aha, sahranjen je sa tek nekoliko sporednih grobova. Džer, Džet i Meretnejt sahranjeni su sa stotinama, što je žrtvovanje službenika podiglo na novi nivo. Do početka druge dinastije, oko 2730. godine pre nove ere, sporedni grobovi su gotovo nestali.
Kempbel procenjuje da je ova vrsta žrtvovanja službenika prestala krajem prve dinastije, što znači da je trajala oko dva veka, a možda i manje. Ikram objašnjava šta ju je zamenilo: ljude su zamenile statuete. Dakle, ideja da kralju u zagrobnom životu treba služinčad nije nestala. Promenilo se samo to ko će ga služiti.
Šta ostaje otvoreno
Studija ne zatvara raspravu. Jakobus van Dajk (Jacobus van Dijk), egiptolog sa Univerziteta u Groningenu koji nije učestvovao u istraživanju, pozdravio je rad. Kaže da je postojanje žrtvovanja službenika u ranom Egiptu oduvek bilo sporno i da Kempbelino istraživanje daje važan argument onima koji, kao i on, veruju da se ovaj običaj praktikovao u ranodinastičkom periodu.
Ipak, iznenadio ga je način ubijanja. Prikazi ritualnog ubijanja na drvenim pločicama, naime, kako kaže, upućuju na to da je žrtva klečala sa rukama vezanim iza leđa dok je ubadana nožem u grudi. Lobanje govore drugu priču, makar kad su u pitanju ovih 18 ljudi. Ostaje pitanje da li su različite metode postojale istovremeno, ili je slika na pločicama jednostavno nepotpuna.
Kempbel, uz to, naglašava da je ovo prva studija koja je ispitala ljudske ostatke iz samih grobnica. Rasprava o tome da li je žrtvovanje službenika postojalo u Egiptu traje više od stotinu godina, a odgovor je došao iz kutije lobanja koje je Petri sačuvao pre jednog veka.
Ako vas istorija i hronologija zanimaju, možete proveriti znanje i u našem kvizu Koliko dobro poznajete hronologiju istorijskih događaja?
Šta vi mislite: da li je većina tih ljudi verovala da ide u večni život, ili je izbora bilo malo? Podelite svoje mišljenje u komentarima.
Izvori
- Live Science: Ancient Egyptians sacrificed pharaohs’ servants so they could continue to serve their king in the afterlife, new study finds
- Smithsonian Magazine: New Research Shows That These Ancient Egyptian Servants May Have Been Brutally Sacrificed and Buried Alongside Their Pharaohs
- Wikipedia: Ancient Egyptian religion
