REM faza sna je deo noći u kojem sanjamo, a nova studija sugeriše da bi mogla biti i pokazatelj dugoročnog zdravlja. U analizi više od 95.000 ljudi, oni koji su imali više REM sna imali su niži rizik od 83 bolesti, među kojima su demencija, srčana slabost i Parkinsonova bolest. Odmah da naglasimo: reč je o povezanosti, a ne o dokazu da REM san sam po sebi štiti.
Šta se zapravo dešava u REM fazi
Naziv dolazi od engleskog „rapid eye movement“, odnosno brzih pokreta očiju. Tu fazu su 1953. godine opisali profesor Nejtan Klajtman (Nathaniel Kleitman) i njegov student Judžin Aserinski (Eugene Aserinsky), a povezali su je i sa snovima.
Telo i mozak se u REM fazi ponašaju prilično neobično. Mišići postaju nepokretni, disanje se ubrza i postaje nepravilno i plitko, a rad srca i krvni pritisak rastu. Mozak je u to vreme gotovo jednako aktivan kao kad ste budni, pa se ova faza zove i paradoksalni san. Potrošnja energije u mozgu u REM fazi jednaka je ili veća nego u budnom stanju.
Noć nije jedan ravan niz. Sastoji se od ciklusa od oko 90 minuta, a REM faza prvi put dolazi otprilike 70 do 90 minuta nakon uspavljivanja. Prosečna osoba tokom noći prođe kroz 4 do 5 REM faza, a oko 20 procenata sna odraslih čini upravo REM. Kako noć odmiče, REM faze postaju duže, na račun dubokog sna. Drugim rečima, najviše REM sna dobijate pred jutro.
Nauka još ne razume ovu fazu do kraja. Poznato je da je važna za stvaranje dugoročnih sećanja, a kad se REM faza poremeti, organizam kasnije pokušava da nadoknadi izgubljeno.
Šta je studija merila i kako
Studiju je u časopisu PLOS Medicine 17. septembra 2026. objavio tim koji predvodi Šengdži San (Shengzhi Sun) sa Capital Medical University u Kini. Koristili su podatke 95.559 učesnika britanske baze UK Biobank. Svaki od njih je sedam dana i noći zaredom nosio akcelerometar na ručnom zglobu, a to je uređaj koji beleži pokrete.
Na osnovu tih pokreta algoritam zasnovan na dubokom učenju procenio je faze sna: REM, duboki i lagani san. Izračunati su i ukupno trajanje sna, vreme provedeno budno nakon uspavljivanja i nepravilnost sna iz noći u noć. Zatim su učesnike pratili u proseku (medijana) 8,9 godina, uz uvid u zdravstvene kartone i više od 1.000 mogućih ishoda.
Takav pristup ima prednost nad upitnicima. Samoprocena sna često se slabo poklapa sa objektivnim merenjem, pa je teško uhvatiti kako ljudi zaista spavaju.
Šta pokazuju brojke, a šta ne
Za svakih 47,6 minuta više REM sna (toliki je bio interkvartilni raspon u uzorku) rizik od 83 bolesti bio je niži. U izveštaju se izdvajaju tri primera:
- srčana slabost: količnik hazarda 0,74
- demencija: količnik hazarda 0,54
- Parkinsonova bolest: količnik hazarda 0,20
Količnik hazarda ispod 1 znači niži relativni rizik. Što je broj manji, to je razlika veća. To je ipak relativna mera, a ne verovatnoća da ćete se razboleti, pa se ne sme čitati kao obećanje.
Najvažnije ograničenje navode sami autori: ovo je opservaciona studija i ne može da utvrdi da obrasci sna direktno izazivaju bolesti ili ih sprečavaju. Moguće je, na primer, da neka rana, još neprimećena bolest utiče i na san. Studija je takođe rađena na ljudima srednjih i starijih godina, pa se zaključci ne mogu automatski preneti na sve uzraste.
Nije važan samo REM
REM je u naslovu, ali studija je pogledala širu sliku, a ostali nalazi su podjednako praktični.
Trajanje sna. Odnos između ukupnog trajanja sna i rizika nije linearan. Najniži rizik za mnoge bolesti nalazio se u rasponu od 6 do 8 sati. Kod osoba koje su spavale manje od 5 sati rizik je bio povišen za čak 37 stanja. Autori zaključuju da san od 6 do 8 sati verovatno deluje zaštitno i zato što daje povoljniju raspodelu faza sna.
Duboki san. Više dubokog sna povezano je sa nižim rizikom od 7 stanja, među kojima su dijabetes tipa 2 i velika depresija.
Nepravilnost i buđenja. Veća nepravilnost sna iz noći u noć i više vremena provedenog budnim nakon uspavljivanja bili su povezani sa višim rizikom od više stanja, uključujući anksioznost i poremećaje zloupotrebe supstanci.
Ukupno je analiza pokazala 156 značajnih povezanosti između obrazaca sna i kasnijih bolesti. Slika je dakle šira od jedne faze: bitni su količina, kvalitet i redovnost sna.
Šta možete da uradite već večeras
REM fazu ne možete da uključite na zahtev, ali možete da joj ne oduzimate prostor. Nekoliko stvari proizilazi direktno iz onoga što znamo:
- Ciljajte raspon, ne savršenstvo. Studija je najniži rizik videla kod 6 do 8 sati sna. Ako redovno spavate znatno kraće, tu je najveći prostor za popravku.
- Ne sečite jutro. Pošto se REM faze produžavaju prema kraju noći, rano buđenje alarmom oduzima baš taj deo sna. Ako možete, pomerite odlazak u krevet ranije umesto da spavate manje.
- Držite se rasporeda. Nepravilnost sna iz noći u noć bila je povezana sa većim rizikom, pa su slični sati odlaska u krevet i buđenja, i vikendom, razuman cilj.
- Čuvajte neprekinut san. Manje buđenja tokom noći znači manje vremena provedenog budnim. Tamna, tiha i provetrena soba, kasnije kafe i manje ekrana pred spavanje opšte su poznati i bezbedni načini da se tome približite.
- Potražite pomoć ako problem traje. Ako se hronično budite umorni ili teško spavate, razgovarajte sa lekarom, jer tu mogu da stoje uzroci koje savet sa interneta ne rešava.
Ako vam je raspored doslovno kriv za nedostatak sna, pročitajte i naš tekst o tome kako rešiti problem lošeg spavanja. A za jutra bez grubog trgnuća iz sna, pogledajte i savete za lako i kreativno buđenje.
Realna slika, bez panike
Jedna studija, ma koliko velika, ne menja pravila života preko noći. Ono što ona potvrđuje ide uz ono što i inače znamo: dovoljno sna, približno isti ritam iz dana u dan i što manje prekida. Nema potrebe da noću brojite minute u REM fazi, a briga zbog sna može sama da vam ga pokvari. Bolje je da se posvetite navikama koje možete da kontrolišete, a to su vreme odlaska u krevet i uslovi u spavaćoj sobi.
Kako vi čuvate svoj san? Da li imate naviku ili ritual koji vam je zaista pomogao da spavate bolje, ili vas alarm i dalje vadi iz najdubljeg sna? Podelite iskustvo u komentarima.
