Arheolozi su na dnu vulkanskog jezera Mezano (Lake Mezzano) u središnjoj Italiji pronašli bronzani mač star 3.300 godina, a njegova ivica je i danas oštra. Potiče iz kasnog bronzanog doba, mnogo pre Etruščana i Rimljana. Pronađen je tokom istraživanja potopljenog praistorijskog sela, a uz njega je izvučena i cela zbirka drugih predmeta.
Šta je tačno pronađeno i gde
Jezero Mezano leži u krateru drevnog vulkana, otprilike 100 kilometara severozapadno od Rima. Prema saopštenju italijanske Superintendencije za arheologiju, likovne umetnosti i pejzaž za provinciju Viterbo i južnu Etruriju, mač potiče iz kasnog bronzanog doba, tačnije iz 13. veka pre nove ere. Prema podacima magazina Live Science, taj period obuhvata 14. i 13. vek pre nove ere.
Mač je pronađen u velikim delom neistraženom području na južnoj obali jezera. Tokom iste ekspedicije izvučeni su i netaknuti vrčevi i posude, kao i brojni bronzani predmeti: sekire, vrhovi strela, bodeži, vrhovi koplja, igle i brijač.
Ovo nije prvi mač iz tog jezera. Reč je o trećem koji je tamo pronađen od sedamdesetih godina prošlog veka, odnosno u poslednjih pedesetak godina. Jezero je, izgleda, tokom bronzanog doba bilo mesto na kome se dešavalo nešto važno.
Selo na stubovima ispod vode
Arheolozi smatraju da je između 1700. i 1150. godine pre nove ere na jezeru postojalo naselje sojenica. To je zajednica čije su kuće bile podignute na kolcima iznad vode.
Otkriće tog sela ima svoju istoriju. Geolog Lamberto Feri Riki (Lamberto Ferri Ricchi) pronašao je 1971. ostatke tri praistorijske sojenice, potopljene na dubini od otprilike 3 do 9 metara. Nekoliko godina kasnije vratio se na zahtev regionalnih arheoloških vlasti i izvadio oko 50 posuda, tri bronzane sekire, skeletne ostatke, drvene daske, žrvnjeve i druge predmete. Iskopavanja su trajala do sredine devedesetih, a zatim su gotovo tri decenije stajala, sve dok nije obezbeđeno novo finansiranje.
Prošle godine arheolozi su se vratili na lokaciju i ucrtali više od 600 drvenih stubova za koje veruju da su nekada držali naselje. Stubovi su zabijeni u glinovito dno jezera na različitim dubinama, od oko 2,5 do preko 10 metara. Istraživači procenjuju da novootkriveni stubovi predstavljaju otprilike trećinu celog naselja.
Iz ekspedicije 2025. potiču i sekire, vrhovi koplja, fibule, prstenje, igla i srp. Pronađeni su i bronzani ingoti, odnosno poluge metala, koji su mogli služiti za livenje. To upućuje na to da su stanovnici metalne predmete pravili u samom selu, a ne samo da su ih nabavljali trgovinom.
Zašto bi neko bacio vrhunsko oružje u jezero
Pouzdan odgovor ne postoji, ali nalaz nudi dva tumačenja koja se međusobno ne isključuju.
Prvo se tiče vlasnika. Mač i brijač nađeni su blizu jedan drugog, što sugeriše da su možda pripadali istoj osobi visokog društvenog položaja, na primer elitnom ratniku.
Drugo je obredno. Slični nalazi širom Evrope upućuju na to da su ljudi u davnini ponekad namerno ostavljali oružje i druge metalne predmete u jezerima, verovatno u okviru verskih rituala ili kao prinos. Live Science podseća da se u bronzanom dobu u vodu bacao nakit, kao i savijeni ili ritualno „ubijeni“ predmeti. Običaj je trajao vekovima, sve do doba Etruščana, kada su se bunari ritualno „zatvarali“ predmetima, pa i ljudskim žrtvama. Zato je moguće da je mač bačen u jezero kao ponuda božanstvu.
Oružje je tada bilo više od alata za borbu. U 13. veku pre nove ere ljudi u središnjoj Italiji bili su uključeni u trgovačke mreže koje su se protezale kroz celo Sredozemlje. Kako stoji u saopštenju, bronzano oružje je u tom kontekstu bilo i „simbol prestiža, identiteta i moći“. Mač u jezeru, dakle, može biti i poruka, a ne samo izgubljena stvar.
Zašto je bronza bila toliko vredna
Bronza je legura bakra i kalaja, a ponekad se umesto kalaja koristi arsen ili neki drugi metal. U svoje vreme donela je tehnološku prednost, jer je tvrđa i izdržljivija od ostalih metala koji su bili dostupni. Gvožđa u prirodi ima mnogo, ali je za njegovo topljenje potrebno oko 1.250 °C i teže se obrađuje, pa je u običnu upotrebu ušlo tek pred kraj drugog milenijuma pre nove ere. Bakar se topi na oko 1.085 °C, a kalaj na svega 232 °C, što je bilo u dometu peći za keramiku koje su postojale još oko 6000. godine pre nove ere.
Problem je bio kalaj, kojeg ima na relativno malo mesta, za razliku od bakra. Zato je bronza u mnogim krajevima ostala retka i skupa, a predmeti su se rado recikliralo. U nekim društvima koristila se uglavnom za oružje i elitnu umetnost, dok su obični zemljoradnici i dalje radili kamenim oruđem. Mač od bronze bio je, prema tome, predmet koji nije imao svako.
Za čitaoce iz Srbije zanimljiva je i jedna fusnota o samoj leguri. Izveštaj iz 2013. navodi da bi najstarija legura bakra i kalaja mogla biti folija iz sredine petog milenijuma pre nove ere, pronađena na lokalitetu vinčanske kulture u Pločniku. Vinčanska kultura se ne ubraja u bronzano doba, a datovanje te folije je osporavano, pa je to otvoreno pitanje, a ne utvrđena činjenica.
Oštrica i vulkansko jezero: šta se zna, a šta ne
Naslovi su se uglavnom zaustavili na tome da je mač „i dalje oštar“. Saopštenje, međutim, ne objašnjava koji su tačno uslovi u jezeru doprineli takvom stanju, pa bi bilo pogrešno tvrditi da se to zna.
Može se reći nešto opštije o ovakvim jezerima. Kratersko, odnosno vulkansko jezero formira se u vulkanskom krateru ili kalderi, a jezera u ugašenim vulkanima imaju slatku i bistru vodu. Bistrina potiče od toga što u njih ne utiču potoci koji bi doneli nanose. Vulkanskih jezera ima mnogo, između ostalog i u Italiji. Da li su baš svojstva ovog jezera sačuvala ivicu mača, ostaje pitanje za buduće analize.
Ono što se sigurno zna jeste da mač nije jedini predmet iz vode koji je preživeo vekove. Slični nalazi postoje širom Evrope. Među njima su vikinški mač star 1.000 godina iz jedne engleske reke, mač iz gvozdenog doba iz jednog švedskog jezera i srednjovekovni mač prekriven rđom iz poljske Visle, kako navodi Smithsonian. Svaki od njih pokazuje da je voda, ponekad namerno, bila mesto na kojem su ljudi ostavljali oružje.
Ako vas zanimaju i drugi nalazi iz vode i iz dubine prošlosti, pročitajte i naš tekst o drevnom kanuu pronađenom na dnu jezera u Viskonsinu, kao i o rimskom gradu na Dunavu.
Šta sledi
Istraživači još tumače nalaze iz poslednje ekspedicije. Nove predmete planiraju da izlože na predstojećoj izložbi, a nadaju se i nastavku istraživanja u jezeru Mezano, kako bi bolje upoznali ljude koji su tu nekada živeli. Saopštenje navodi i da su dodatna istraživanja planirana u narednim godinama, pa je moguće da mač nije poslednje iznenađenje iz tog jezera.
A šta mislite vi: da li biste voleli da ovaj mač vidite uživo na izložbi, i koji vas je arheološki nalaz do sada najviše iznenadio? Podelite iskustva u komentarima.
