Da, u Nemačkoj je otkopan hram boga Marsa, i to na mestu gde ga niko nije očekivao. Arheolozi su ga našli u šumovitom podnožju planine Taunus u pokrajini Hesen, tik ispod šumskog tla, pored rimskog vojnog utvrđenja Kapersburg. Uz ostatke hrama pronađena je i statueta koja najverovatnije prikazuje boginju pobede Viktoriju, a nalaz je star otprilike 1.800 godina.
Gde je tačno pronađen hram
Kapersburg je rimski kastrum (vojno utvrđenje) severno od Frankfurta, na udaljenosti od oko 26 kilometara. Sagrađen je u drugom veku, verovatno za vladavine cara Trajana ili cara Hadrijana. Koristila ga je jedinica pešaka i konjanika, poznata kao Numerus Nidensium, otprilike 150 godina. Procene se razlikuju oko kraja službe: negde se navodi sredina trećeg veka, a negde oko 275. godine. Pretpostavlja se da je jedinica poticala iz obližnjeg rimskog grada Nida, na mestu današnjeg frankfurtskog kvarta Hedernhajm.
Sam kastrum poznat je odavno. Prva iskopavanja vođena su oko prelaza u 20. vek, a deo odbrambenih struktura i zidova vidljiv je još od antike. Ono što se do skoro nije znalo jeste kako je izgledalo naselje pored njega. Takva naselja zvala su se „vikus“ (vicus), a u njima su živeli trgovci, porodice vojnika i drugi civili. Iskopavanja vikusa počela su 2024, a o hramu je hesenska služba za zaštitu spomenika izvestila 25. septembra.
Zanimljivo je zašto su se arheolozi uopšte okrenuli naselju posle decenija rada na utvrđenju. Suša, štetočine i oluja očistili su deo okolne šume, pa je prostor postao dostupan za istraživanje.
Kako je hram izgledao
Hram je pravougaon i dug je oko 5 metara, dakle nije reč o monumentalnoj građevini. Unutra se nalazila manja, kvadratna prostorija sa samo tri zida debela oko 50 centimetara. Arheolozi pretpostavljaju da je to takozvani obilazni hram: centralna prostorija za molitvu, do koje se ulazilo kroz drvena vrata ili kapiju, a oko nje su bili natkriveni prolazi.
Na posvetu Marsu upućuje natpis. U hramu je nađeno više fragmenata posvetnog natpisa, a deo je već preveden i u njemu se pominje Mars. Tu su i ostaci statue koja bi mogla da prikazuje samog boga rata. Treba biti fer: stručnjaci govore o hramu koji „izgleda“ posvećen Marsu i o statui koja „možda“ prikazuje boga, a ne o potpuno rasvetljenoj slici. Natpis još nije u celosti protumačen.
Uz hram je nađena i statueta krilate figure sa palminom grančicom i lovorovim vencem. To su klasična obeležja Viktorije, rimske boginje pobede u bici, koja se često javlja uz Marsa i koju je rimska vojska poštovala. Statueta je oštećena, ali se obeležja i dalje prepoznaju. Palmina grančica kao simbol pobede nije usamljena: na rimskom utvrđenju Lunt u Britaniji pronađen je prsten sa urezanim palminim listom, a taj motiv su nosili uspešni gladijatori.
Mars nije bio samo bog rata
Ako ste Marsa zamišljali kao rimsku verziju grčkog Aresa, slika je malo drugačija. Mars je bio bog rata, ali i čuvar poljoprivrede, a ta kombinacija je karakteristična za rani Rim. Smatrao se sinom Jupitera i Junone i bio je najugledniji među vojnim bogovima rimske vojske. Za razliku od Aresa, koga su Grci uglavnom doživljavali kao razarajuću silu, Mars je predstavljao vojnu moć kao način da se obezbedi mir. Zvali su ga i ocem rimskog naroda: prema predanju, otac je Romula i Rema, a vuk mu je bio sveta životinja.
Po njemu je nazvan mesec mart, a većina njegovih praznika održavala se u martu i oktobru, mesecima kojima su se tradicionalno otvarale i zatvarale sezona vojnih pohoda i sezona poljskih radova. Rimljani su svake godine imali dva praznika u njegovu čast, jedan u proleće i jedan u jesen. Važio je za zaštitnika ne samo Rima nego i rimskog načina života.
Zato ima smisla da vojnici na granici, prema germanskim plemenima, podignu baš njemu hram. Po mom mišljenju, ovo je jedan od onih nalaza koji podsećaju da vojnik na granici nije bio samo deo mašinerije nego i čovek koji je tražio zaštitu.
Šta nalazi govore o životu oko kastruma
Hram je najprivlačniji deo priče, ali arheolozima su možda važniji drugi detalji. Evo šta se iz iskopavanja može zaključiti:
- Manje kuća nego što se očekivalo. Istraživači su našli znatno manje stambenih objekata nego što su pretpostavljali.
- Više zanatske delatnosti. Otkrivene su jame za kovače i peći, od kojih su neke mogle služiti za sušenje žita i pečenje hleba.
- Prelazna zona. Arheolog Kaj Mikenberger (Kai Mückenberger) smatra da je to prostor koji nije neposredno uz kastrum, već nešto kao zanatska četvrt utvrđenja.
- Razmere naselja. Procenjuje se da je u kastrumu bilo stacionirano oko 160 vojnika, dok je u obližnjem naselju živelo do 700 ljudi.
- Kasnija upotreba. Pored hrama pronađen je komad nakita iz kasnijeg perioda, što znači da se prostor koristio i kad rimske vojske više nije bilo.
Kad utvrđenje više nije bilo potrebno, Rimljani su logor sravnili i na njegovom mestu podigli stambene zgrade. Dakle, ni oni nisu čuvali stvari iz sentimenta.
Zašto je sve tako dobro očuvano
Mikenbergera je najviše iznenadila očuvanost slojeva koji počinju odmah ispod šumskog tla. Slojevi sa spaljenim materijalom na poljoprivrednim površinama gotovo nikad ne prežive, a ovde su ostali sačuvani. Za arheologe je to, kako on kaže, neverovatan proces učenja i dobitak u znanju.
Lokacija u šumovitom podnožju objašnjava zašto je lokalitet vekovima ostao uglavnom netaknut, pa se građevine i predmeti nalaze odmah ispod površinskog sloja zemlje. Ranije je ovde pronađen i rimski zavetni kamen, koji je danas izložen u muzeju u obližnjem mestu Rosbah for der Heje (Rosbach vor der Höhe).
Zagonetka koja ostaje otvorena je još jedan zavetni kamen, iz unutrašnjosti hramovske prostorije. Na njemu je latinski natpis koji arheolozi još dešifruju, a mogao bi da otkrije dodatne podatke, pa čak i ime drevnog naselja kraj Kapersburga. Iskopavanja će se nastaviti i sledeće godine.
Lokalitet je deo Gornjegermansko-retijskog limesa, koji je 2005. upisan na UNESCO listu svetske baštine. Taj odsek dug oko 550 kilometara proteže se između Rajne i Dunava i bio je deo granice Rimskog carstva, ali i granica njegovog ekonomskog i kulturnog uticaja.
Šta to znači za nas ovde
Dunav je i u našim krajevima bio rimska granica, pa je ova priča bliža nego što zvuči. Ako vas zanima kako se takvi nalazi otkrivaju, pročitajte i naš tekst o rimskom gradu na Dunavu. A ako vas više vuče sama tema svetilišta, pogledajte i tekst o najstarijem hramu na svetu.
Za one koji vole da povezuju vesti sa putovanjima, nekoliko preporuka:
- Obiđite rimske lokalitete u Srbiji. Viminacijum kod Požarevca i Sirmijum u Sremskoj Mitrovici dobar su početak za ljude koji žele da vide kako je izgledala rimska provincija.
- U muzejima tražite zavetne kamenove i statuete. Najčešće su skromni, ali pokazuju šta su obični ljudi na granici zaista molili.
- Čitajte natpise. Kratki posvetni tekstovi često kažu više o ljudima nego velike građevine.
Imate li vi omiljeni rimski lokalitet ili muzej koji ste posetili? Podelite u komentarima šta vas je tamo najviše iznenadilo.
Izvori
- 1,800-year-old temple to Mars and statue of Victory unearthed at Roman military fort in Germany (Live Science)
- Just Inches Below the Forest Floor, Archaeologists in Germany Unearthed a Roman Temple Likely Dedicated to Mars, the God of War (Smithsonian Magazine)
- Mars (mythology) (Wikipedia)
- Lunt Roman Fort (Wikipedia)
