Japanska misija na Fobos krenula je put Marsa, a cilj joj je da prvi put uzorke iz Marsovog sistema donese na Zemlju. Sonda MMX (Martian Moons eXploration) treba da sleti na Fobos, veći od dva Marsova meseca, da uzme oko 10 grama materijala i da ga vrati kući 2031. Ako uspe, odgovoriće na pitanje staro decenijama: odakle uopšte potiču Marsovi meseci.
Lansiranje i dugo putovanje
Japanska svemirska agencija JAXA lansirala je sondu raketom H3 sa svemirskog centra Tanegašima. Kako prenosi Live Science, polazak je bio 19. oktobra 2026. u 15:41 po istočnoameričkom vremenu, a u Japanu je tada bilo 4:41 ujutru, 20. oktobra. U Srbiji je bilo 21:41. Misija je prvobitno bila planirana za 2024, ali je kasnila zbog početnih nedoumica oko rakete H3.
Sonda je veličine kampera. Od rakete se odvojila nešto više od sat vremena posle lansiranja, a JAXA je 21. oktobra objavila da je prošla „početnu fazu kritičnih operacija“. Pred njom je put dug oko 225 miliona kilometara, koji traje otprilike 10 meseci. Do Marsa stiže u avgustu 2027.
MMX je međunarodni poduhvat, a u izradi su pomogli i NASA i Evropska svemirska agencija (ESA). Dizajn sonde predvodio je Mitsubishi Electric.
Zašto je Fobos tako čudan
Fobos i Dejmos podsećaju na Mesec tek po tome što kruže oko planete. Prečnik Fobosa iznosi oko 22 kilometra, Dejmos je još manji, oko 12,6 kilometara, a Mesec ima oko 3.474 kilometra. Oba je 1877. otkrio američki astronom Asaf Hol. Imena znače „strah“ i „teror“, po sinovima grčkog boga rata Aresa.
Fobos kruži oko Marsa na svega oko 6.000 kilometara od površine, bliže planeti nego bilo koji poznati prirodni satelit bilo koje planete. Obiđe je za 7 sati i 39 minuta, što je znatno brže nego što se Mars okrene oko svoje ose. Zato bi posmatraču na Marsu izgledalo da izlazi na zapadu, pređe nebo za 4 sata i 15 minuta ili manje, i zalazi na istoku, i to dvaput u toku jednog marsovskog dana.
Površina je mračna, među najtamnijima u Sunčevom sistemu. Temperature se kreću od oko -4 °C na osunčanoj strani do oko -112 °C u senci. Dominira ogroman krater Stikni, širok oko 10 kilometara, ostatak sudara s drevnim asteroidom.
Fobos se i polako približava Marsu, oko 2 centimetra godišnje. Moguće je da će ga plimske sile jednog dana raskomadati pre nego što stigne do površine planete.
Mesec koji je nekad važio za šuplji
Ovde priča postaje zabavna. Krajem pedesetih godina prošlog veka sovjetski astrofizičar Josif Šklovski proučavao je kako se Fobos ubrzava u svojoj orbiti. Zaključio je da bi morao biti veoma lagan, čak kao šuplja gvozdena lopta tankih zidova. To je podstaklo spekulacije da je Fobos veštačkog porekla.
Ispostavilo se da su ranija merenja bila pogrešna. Tačnija merenja iz 1969. pokazala su da neslaganja nema, a snimci sondi Viking iz sedamdesetih pokazali su prirodno telo. Ipak, zagonetka nije potpuno rešena. Gustina Fobosa iznosi 1,887 g/cm³, što je premalo za punu stenu. Procenjena poroznost je oko 30%, plus-minus 5%, pa je otprilike četvrtina do trećina unutrašnjosti prazna. Moguće je da je Fobos hrpa kamenja, „rubble pile“, koju drži tanka kora.
Zbog te male gustine pominje se i da bi ispod površine mogle da kriju naslage leda. Spektralna posmatranja pokazuju da gornji sloj nema hidrataciju, ali led ispod njega nije isključen.
Sletanje koje liči na usporen sudar
Fobos ima tako malu masu da sonda ne može da ga uzme u stabilnu orbitu kao Mesec. Zato će MMX kružiti oko Marsa uporedo s Fobosom, u takozvanoj kvazi-satelitskoj orbiti, bez gravitacione veze s njim. Slično se oko Sunca s Zemljom kreće otprilike pola tuceta „kvazi-meseca“.
Sletanje će zato izgledati kao usporen sudar. Brzina dodira mora da bude veoma mala da se sonda ne bi odbila, a ni tada nije sigurno da će ostati na mestu. Prema izveštajima, JAXA očekuje da će se letelica odbiti nekoliko puta pre nego što se smiri. Slično je prošao i OSIRIS-REx kod asteroida Benu, koji je tokom uzimanja uzoraka praktično „udario“ u površinu.
Sletanja su dva. U prvom sonda lebdi tik iznad površine i spušta mali rover Idefix, delo francuske i nemačke svemirske agencije. Prema ESA, rover na Zemlji teži oko 25 kilograma, a na Fobosu bi težio svega oko 15 grama. Jedan od njegovih zadataka je da proveri da li se točkovima uopšte može voziti po sitnom regolitu, jer niko ne zna kakva je površina ispod.
U drugom sletanju na Fobos staje cela sonda, na četiri noge. Naučnici se nadaju da će proći bolje od japanskih lunarnih sletanja „Moon Sniper“ i Resilience, koja su se 2024. i 2025. završila padom na Mesec.
Šta se nosi kući i kada
Dve noge sonde imaju ugrađene uređaje za uzimanje uzoraka. Jedan buši, a drugi usisava površinski materijal. Taj drugi, pneumatski uzorkivač, napravila je firma Honeybee Robotics za NASA-u. Njen potpredsednik Kris Zasni rekao je da će uzimanje uzorka trajati nekoliko sekundi: „Trepnete i gotovo je.“
Cilj je oko 10 grama materijala. To je otprilike dvostruko više od onoga što je JAXA donela misijom Hajabusa2, koja je 2019. uzela uzorke asteroida Rjugu.
- Avgust 2027: dolazak na Mars i ulazak u orbitu uz Fobos.
- Nekoliko meseci posmatranja: snimanje Fobosa i Dejmosa izbliza, pa dva sletanja.
- Kraj 2028 do početak 2029: niz preleta Dejmosa.
- Kraj 2030: polazak ka Zemlji, što je prvi povratni let letelice poslate ka Marsu.
- 2031: kapsula široka 60 centimetara pada na Zemlju, najverovatnije u Australiji.
Zašto bi nas to zanimalo
Uzorci bi trebalo da reše staru zagonetku o poreklu oba meseca. Jedna od mogućnosti je da je Fobos sačinjen od materijala izbačenog sa Marsa. Ako se to potvrdi, interesovanje za proučavanje Marsovih meseci verovatno će porasti. Rezultati bi mogli da pomognu i da se rekonstruiše drevna istorija Marsa i da se shvati kakav je bio rani Sunčev sistem.
Sonja Fornazije, astronomkinja sa Pariske opservatorije i naučnica projekta za infracrveni spektrometar MIRS, rekla je za Live Science da misija predstavlja „transformativan skok“ u istraživanju Marsovog sistema.
Tu je i praktičan razlog. Spuštanje ljudske posade na Mars i povratak možda je najteži inženjerski izazov ikada zamišljen. Slet na Fobos ili Dejmos zahtevao bi samo delić te energije. Mesec koji je tako blizu planeti bio bi dobra osmatračnica za Mars. Ljudi na njemu mogli bi i da upravljaju robotima na površini planete, bez kašnjenja signala zbog kog to s Zemlje nije moguće u realnom vremenu. Ne bi to bilo isto što i čizma na Marsu, ali bi moglo da bude koristan korak ka tome.
Pročitajte i naš tekst o 8 najvažnijih misija u svemiru.
Do 2031. čeka nas dugo čekanje. Šta mislite, da li će nam komadić Fobosa reći više o Marsu ili o nama? Podelite u komentarima šta vas najviše zanima u istraživanju svemira.
