Ukratko, advent je naziv za sve one predbožićne čarolije koje viđamo u stranim filmovima i na putovanjima. Znate li kakvo duhovno značenje imaju venčići, sveće i božićni sajmovi?
Naziv i istorijat adventa
Reč Advent potiče od latinskog Adventus (dolazak) i predstavlja vreme radosnog iščekivanja Božića. Katolička crkva deli Advent na dva razdoblja. Od početka do 16. decembra akcenat je na iščekivanju drugog Hristovog dolaska i sudnjeg dana. Vreme od 17. do 24. decembra podrazumeva pripremu za proslavu Božića, odnosno proslavu Hristovog rođenja.
Uvodi ga Biskup Perpetuo iz Toursa u V veku kao četrdesetodnevni post Svetog Martina. Ali 604. godine papa Grgur Veliki skraćuje Advent na četiri nedelje i ukida zabranu upotrebe mesa i mlečnih proizvoda. Od IX veka prva nedelja Adventa predstavlja i početak liturgijske godine.
U zavisnosti od godine, Advent počinje između 27. novembra i 3. decembra i traje do 24. decembra. Zamišljen je kao doba kada bi trebalo promeniti navike i živeti skromnije. Zbog toga se od 24. novembra ne organizuju venčanja ni proslave. Iako nema klasičnog posta kao u pravoslavlju, postoji tradicija da se izabere jedna namirnica koje se treba odreći do Božića. To mogu biti, na primer, slatkiši, meso, alkohol ili cigarete.
Neizostavni atributi adventa su: adventski venac, adventski kalendar i čuveni božićni sajmovi.
Adventski venac
Adventski venac je nastao 1839. godine i izmislio ga je evangelistički sveštenik Johan Hajnrih Vihern u Hamburgu. Želeo je da deci iz sirotišta skrati period iščekivanja Božića i poklona. Zato ja napravio drveni venac i postavio na njega 24 sveće. Dvadeset manjih crvenih sveća palio je radnim danima posle molitve, a četiri veće bele nedeljom. Narednih godina deca su ukrašavala venac zimzelenim granama i biljem i broj sveća je smanjen na četiri. Tradicija se brzo proširila među protestantima, a posle Drugog svetskog rata, preko Bavarske i među katolicima.
Adventski venac sadrži dva važna simbola: krug koji predstavlja Božju večnost i svetlo sveće koje nagoveštava Hristov dolazak. Tradicionalno pravi od zimzelenih grančica, četiri sveće i raznog bilja. Borove grančice su simbol besmrtnosti, čedar simbolizuje snagu i lek, a lovor pobedu nad grehom. Obavezno je i lišće božikovine, jer se veruje da je Hristov trnovit venac bio napravljen od ovog lišća.Tu je i grančica ruzmarina, biljke koja je čuvala Devicu Mariju na putu za Egipat.
Liturgijska boja adventa je ljubičasta, zato su u vencu tri ljubičaste sveće i jedna roze za treću nedelju. Postoje različite teorije o njihovom značenju i simbolici. Prema najpopularnijoj teoriji, prva sveća je sveća nade, druga sveća simbolizuje mir, treća radost, a četvrta ljubav. Druga tradicija prvu sveću naziva prorokovom, drugu vitlejemskom, treća pastirskom, a četvrta svećom anđela.
Danas postoji više stotina različitih vrsta adventskih venaca. U katoličkim delovima Irske, recimo, venac se koristi samo u crkvi, ne u kućama i ima pet sveća. Dodatna bela sveća stoji u sredini i pali se na Badnje veče.
Adventski kalendar
Adventski kalendar izmišljen je sa ciljem da deci približi simboliku adventa i olakša im iščekivanje Božića. Prvobitno su brojevi crtani kredom na vratima, da bi se kasnije pojavila savremena varijanta kakvu danas poznajemo. Reč je o dekorisanom kartonu sa kućicama (prozorčićima, vratašcima). Svakog dana adventa deca otvaraju po jednu kućicu. Tamo pronalaze jednu sliku ili simbol u vezi sa adventom, a u savremenoj varijanti – slatkiše i poklone.
Prvi ručno pravljeni božićni kalendar izrađen je 1851. godine, a prvi štampani u Hamburgu, početkom XX veka. Danas neke porodice ručno prave kalendare, dok se drugi odlučuju da kupe već gotove. Kupovina gotovih adventskih kalendara doprinela je tome da savremeni kalendari sadrže 24 kućice, nezavisno od početka adventa.
Ovaj običaj je poslednjih godina u velikoj meri komercijalizovan. Tako je u parfimerijama moguće pronaći adventske kalendare sa kozmetičkim proizvodima. Ni internet nije ostao imun na ovaj običaj. Zbog toga neki komercijalni sajtovi organizuju darivanja (popularni giveaway), dok se obrazovni odlučuju za kvizove.
Sveti Nikola i ostali praznici Adventa
Dok čekaju Božić deca se najviše raduju poklonima, koje dobijaju 6. decembra, dve nedelje pre našeg Svetog Nikole. Legenda kaže da se biskup Nikola tajno uvlačio kroz prozor i darivao siromašne ljude.
Po katoličkoj tradiciji, Sveti Nikola dolazi i donosi poklone, a deca ostavljaju na vrata očišćene čizmice. Dobra deca dobijaju slatkiše i igračke koje donosi Sveti Nikola praćen anđelima. Centralna Evropa je karakteristična po verovanju da umesto Svetog Nikole nevaljaloj deci dolazi Krampus i donosi drvo, ugalj, šargarepu, krompir.
Međutim, u vreme adventa se ne slavi samo Sveti Nikola (nem. Nikolaus, mađ. Mikulaš). Tu su i Sveta Barbara, Bezgrešno začeće Device Marije, Sveta Lucija, Sveti Toma, materice, detinjci i očevi.
Za advent su tipične jutarnje mise, koje počinju u 6 ili 7 sati ujutro. Zanimljivo je da Hrvati ne koriste latinski naziv rorate kao ostali, već imaju svoju reč – zornice.
Adventski božićni sajmovi
U Nemačkoj i Austriji advent tradicionalno počinje otvaranjem božićnog sajma. Božićni sajmovi se obično održavaju na gradskim trgovima, u pešačkim zonama. Prepoznaćete ih po jelci, svetiljkama, ukrasima, božićnim pesmama, kućicama u kojima se prodaju kolačići, kobasice, kuvano vino, igračke i ručni radovi.
Nije poznato kada su tačno počeli da se organizuju. Sajam u Baucenu prvi put se pominje 1384. godine, a sajam u Drezdenu 1434. Nešto dužu tradiciju ima Bečki decembarski sajam, koji datira od 1294. i predstavlja njihovu preteču. Danas se ovi božićni sajmovi održavaju širom sveta, u većim gradovima i na nekoliko lokacija.
Britanski Telegraf nudi detaljan pregled najlepših božićnih sajmova u Evropi, a od susednih zemalja posebno se ističu Zagreb i Budimpešta. Kad je reč o Srbiji, Novosađani obećavaju da će ovogodišnju Winter Fest biti pravi Christmas Market kakav imaju evropske metropole.
Šta da probate na božićnom sajmu? Predlažemo: kuvano vino, punč, odžak kolač, pečene kobasice, kandiranu jabuku, hleb sa suvim grožđem i medenjake.
