Freskopis je posebna slikarska tehnika koju neguje hrišćanska crkva. Koreni ovakvog prikazivanja svetih su u ranom hrišćanstvu, ali se vremenom ova tehnika uobličavala sve dok nije stekla konačni vrhunac u doba srednjovekovne Vizantije. Razlikujemo ikonopisanje (slikanje ikona na dasci) i freskopisanje (slikanje fresaka na zidu).

U pravoslavnoj crkvi postoje određeni kanoni ikonopisanja i freskopisanja kojih se pridržava svaki umetnik. Pravila nisu zvanično propisana već se prenose generacijama sa majstora na učenika. Osnovno nepisano pravilo je da se ikona radi po predlošku neke starije ikone. Slikanje ikona po mašti umetnika bez poznavanja ovih pravila ne predstavlja crkveno učenje i ne može se nazvati ikonom u strogom smislu.

I pored kanonima utvrđenih pravila o freskopisanju, kako u Srbiji tako i širom pravoslavnog sveta, nailazimo na freske koje iz različitih razloga odudaraju od klasičnih predstava svetih. Glavni razlozi za ovakav način freskopisanja je prilagođavanje freskopisa vremenu i podneblju na kome nastaje, a sve kako bi se na pravi način dočarala suština prikaza. Neke od ovih fresaka su samo na prvi pogled neobične i za njih postoji sasvim logično objašnjenje, dok pojedine freske od svog nastanka do današnjeg dana kriju tajnu svoje posebnosti.

Susret dobra i zla u savremenoj civilizaciji

susret_isusa_hrista_i_djavola

U seoskoj crkvi u Lozoviku kod Velike Plane nalazi se freska na kojoj je naslikan susret Isusa Hrista sa đavolom u savremenoj civilizaciji.

Susret Isusa Hrista sa nečastivim događa se na prelazu između čiste i netaknute prirode i civilizacije koja sa sobom nosi poroke poput kockarnica. Sa strane đavola nalazi se i banka koja simbolizuje zelenašenje o kome se govori još u Bibliji. Urbani scenario čini i Empire State building, simbol Njujorka i SAD, kao i atomska centrala. Iznad ovog neobičnog scenarija kruže i avioni, a tu su i vozila policije i vatrogasaca koja se tumače kao simbol haosa i nereda. 

Teolozi kažu da se ovim načinom freskopisanja vernicima približava pravoslavlje u 21. veku. U vreme kad je nastala Biblija nije bilo ni kockarnica, ni atomskih centrala da bi one mogle biti predstavljene kao nešto što služi zlu. U pravoslavlju postoji pravilo crtanja svetitelja, a ono podrazumeva pojavljivanje istine naše vere u određenom vremenskom kontekstu, a ova ikona upravo to i čini.

Bogorodica sa krilima

bogorodica_sa_krilima

Iako je slikanje Bogorodice s anđeoskim krilima protivno crkvenim kanonima, koji precizno određuju kako se koji svetac slika, jedna takva freska iz 19. veka krasi manastir Sukovo, nedaleko od Pirota. 

Likovne predstave krilate Bogorodice su vrlo retke, pošto se po crkvenim kanonima samo natprirodna bića, poput anđela, slikaju sa krilima. Dodavanjem krila, Bogorodica se uzdiže u red bestelesnih anđeoskih bića, verovatno zbog isticanja njene neporočnosti, čestitosti, bezgrešnog začeća… Sve se to, inače, dešava u vreme svojevrsnog haosa, kada turska vlast slabi, a srpske države još nema i dogma zbog niskog nivoa obrazovanja više nije jasna ni samim sveštenicima, a kamoli narodu.

Pravila o tome ko u hrišćanskoj ikonografiji može da se prikaže sa krilima su veoma striktna – to su samo arhanđeli i Sveti Jovan Krstitelj kao onaj koji je najavio dolazak Isusa Hrista. Zbog toga je veoma čudnovato što u ovom manastiru postoji freska na kojoj krila ima i Bogorodica.

Iznad freske, međutim, postoji bledi natpis koji ovu misteriju možda i rasvetljava. Na njemu piše: 

Da nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri.

Ćelavi Isus

celavi_isus

Crkva Svetog Petra i Pavla, pored sela Rsovci, na Staroj planini u pećini brda Kalik, poznata je i kao pećinska crkva. U njoj se nalazi freska ćelavog Isusa, jedinstvena u pravoslavnom freskoslikarstvu.

Nema preciznih podataka kako je ova neobična freska nastala, ali se pretpostavlja da je to bilo u vreme kneza Lazara i da su je naslikali isposnici iz Sinaja koji su boravili u pećini. U to doba, isposnice kao hramovi nisu bile podložne crkvenim kanonima o tome kako se predstavlja koji svetac, pa se veruje da su Isusa iz pećinske crkve naslikali sami isposnici i da ona zbog toga nije bila podložna izmenama i cenzuri. Ipak, zašto su gosti iz Sinaja Isusa predstavili baš ćelavog, ostala je misterija.

„Vanzemaljci“ iz Visokih Dečana

raspece_decani

Visoki Dečani na jugu Kosova su zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana. Gradnja je završena 1335. a freske oko 1350. godine. Manastir se nalazi na spisku UNESKO-ve Svetske baštine.

U obrazloženju koje je UNESKO dao 2004. godine navodi se da su freske manastira Visoki Dečani jedno od najvrednijih primera tzv. „renesanse Paleologa“ u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u XIV veku.

Ipak, upravo jedna od ovih fresaka decenijama je predmet debata i sporenja između onih koji misle da su je upravo ona konačni dokaz da su vanzemaljci već posetili ove prostore i onih koji tvrde da je reč „samo“ o umetničkoj slobodi.

Naime, tu se nalazi čuvena freska Isusovog raspeća sa dva „neidentikikovana objekta“ u levom i desnom uglu.  Reč je o dva neobična predmeta u obliku suza sa zracima u kojima se nalaze osobe. Zraci stvaraju utisak kretanja, pa oni koji veruju u NLO tvrde da je reč o vanzemaljskim letelicama. 

Ono što je još mističnije je činjenica da su bića u „letelicama“ prikazana u veoma neobičnim oblicima potpuno atipičnim za slikarstvo XIV veka.

Ovom freskom bavila se čak i ekipa sa History channel-a. Iako su se svojski potrudili da na pravoslavnoj fresci vide NLO i vanzemaljce, po rečima pravoslavnih teologa na ovoj fresci nema nikakvih neobičnosti. Ono što pojedinci smatraju letećim objektima zapravo predstavlja zvezde, a „neobična bića“ sa freske su anđeli koji na zvezdama lete prema raspetom Hristu.

Četnici u Prohoru Pčinjskom

cetnici_na_daniku

Manastir Sveti Prohor Pčinjski se nalazi na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u blizini sela Klenike, 30 km južno od Vranja. Prema predanju, podigao ga je u 11. veku vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom, koji mu je prorekao da će postati car. Manastir radi kao kulturno-prosvetni centar ovog kraja i u njemu radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat.

Manastir Sveti Prohor bio je utočište srpskih četnika s početka 20. veka. Vranjski kraj im je bio poslednja bezbedna teritorija kojom su hodili, nakon koje je sledila Makedonija (Stara Srbija) za čije su se pripajanje Matici Srbiji četnici borili, koja je u to vreme još uvek  bila u sastavu Otomanskog carstva.

U spomen ovih hrabrih boraca, nepoznati freskopisac je nakon Prvog svetskog rata načinio prikaz četnika vojvode Vuka na daniku (odmoru) na planini Kozjak iznad manastira Svetog Prohora Pčinjskog.

Domišljati  iguman manastira, Pimen Milić okrečiće za vreme  Drugog svetskog rata ovu fresku kako je ne bi uništili okupatori.

Isus Hristos sa mačem

gospod_sa_macem

U manastiru Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji nalazi se još jedna freska koja kod vernika izaziva nedoumice. Naime, na njoj je prikazan Isus Hristos sa mačem u ruci, pa pojedinci najčesće iz neznanja ne tumače značenje ove freske na pravi način, misleći da ova u svetu jedinstvena freska predstavlja Hristovu nameru da nasiljem sprovodi svoju želju da se nametne Svetu.

Međutim, ova freska predstavlja biblijske reči Isusa Hrista: „Nisam došao da donesem mir, nego mač“ (Matej 10, 32-42, 1; Zač, 38, 39).

Sveti vladika Nikolaj je ovaj  biblijski citat objasnio sledećim rečima:

Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nijesam došao da donesem mir nego mač. Tako je rekao Gospod. Čitaj kao da je rečeno: nisam došao da izmirim istinu i laž, mudrost i glupost, dobro i zlo, pravdu i nasilje, skotstvo i čovečnost, nevinost i razvrat, Boga i mamona; nego sam doneo mač da rasečem i odvojim jedno od drugoga, da se ne mešaju.

Čime da rasečeš, Gospode? Mačem istine, ili mačem reči Božije, što je svejedno. Jer je istina reč Božija, i reč Božija istina. Apostol Pavle savetuje: uzmite mač duhovni, koji je riječ Božija. A sveti Jovan gledao je u viziji Sina Čovječijega usred sedam svijećnjaka – i iz usta njegovijih izlažaše mač oštar s obje strane. Mač što iz usta izlazi šta može biti drugo do reč Božija, reč istine? Taj mač je doneo Isus Hristos na zemlju. Taj mač je za svet spasonosan, a ne mir dobra sa zlom. I onda i sada i uvek zauvek. 

Filip Gajić

Autor: Filip Gajić

Žurnalista – terorista sa životnom devizom: Kom obojci – Tom i Džeri.