“Ramajana” i “Mahabharata” su najstariji poznati indijski epovi i ujedno dva najznačajnija dela klasične indijske književnosti koja su veoma uticala na razvoj indijske kulture. Već vekovima važe za temeljna dela svetske književnosti i kulture, koja i dan danas, svojim interesantnim i večito aktuelnim temama predstavljaju uzor i inspiraciju mnogim književnicima.
“Ramajana” je ep za koji se pretpostavlja da je nastao između 4. veka pre nove ere i 2. veka nove ere. Ovo delo je zapravo mit o spletki kojom je Rama, božanski junak i kralj, uklonjen sa prestola, a njegova verna žena Sita oteta i odvedena u Šri Lanku. On je junak koji se ne stidi da pokaže svoja osećanja i duboku tugu zbog otmice svoje žene. Rama je otelovljenje pravednosti i vrhunskih moralnih načela i smatraju ga jednim od deset avatara (otelovljenja) boga Višnua. Ubrzo se pojavilo mišljenje da bogovi u svakom razdoblju šalju jednog avatara.
U narodnom hinduizmu priča o Rami postala je osnova svakodnevnog života. Njegova junačka dela su primer za ugled i podsticaj za ispravno ponašanje. Ramina žena, Sita, postala je primer verne žene, pa su je veličali zbog vrlina ljubavi i odanosti. Ep Ramajana se sastoji od 38 000 stihova.
“Mahabharata”, nekad poznata jednostavno kao Bharata, često se opisuje kao “najduži ep ikad napisan”. Oko sedam puta je duži od Ilijade i Odiseje i sastavio ga je Šri Krišna Dvaipajana Vjasa. Naziv se može prevesti kao “Velika Indija” ili, preciznije “Veliki spev dinastije Bharata” (bharata znači potomstvo Bharate, kralja za kojeg se veruje da je osnovao indijsko kraljevstvo Bharatavarsha, a danas se “Bharat” često koristi kao jedno od službenih imena za Indiju u svim indijskim državama, ali i u svakodnevnom govoru). Potpuna verzija “Mahabharate” sadrži više od 100 000 stihova.
Ovaj ep ukazuje na važnost junaštva i hrabrosti. Rat koji se odvija kroz celo delo predstavlja večan sukob koji se svakodnevno vodi između dobra i zla. Pripovest je o kraljevskoj porodici koja ulazi u strašan bratoubilački rat. Gotovo svi najbolji ljudi su poginuli u tom dugom sukobu i nije bilo pobednika. Oni koji su preživeli više nisu bili zadovoljni niti su se osećali kao pobednici jer je toliko dug i naporan rat uništio svet koji su znali.
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
