Nije ni čudo što ih mnogi, širom sveta, smatraju za najbolje vozače. Naravno niko od njih nije postao dobar bez dobrog auta. Od početaka relija i automobla na prednji pogon, do monsturma Grupe B i najnovijih verzija WRC automibila, gradili su mit o sebi.
Timo Makinen
Timo Makinen pored Ford Eskorta
“Ako hoćeš da pobediš zaposli Finca”. Nadimak “Leteći Finac” je nastao je zahvaljujući ovom vozaču. Timo je započeo internacionalnu karijeru 1959. godine, na reliju Finske u Trijumfu TR3. Posle je vozio za Ostin Hili i Mini Moris. U Hiliju je završio treći na RAC reliju u Engleskoj. Sledeće godine je vozio u Mini Kuperu S. Osvojio je Monte Karlo reli, Reli Finske i Alpski reli. Postao je poznat 1967. godine kad je kroz brze deonice Finske prilikom jednog skoka otvorila hauba na Miniju, probao je da se sagne medjutim ništa nije video. Ostatak brzinca je stalno vozio na stranu levu ili desnu da bi mogao videti gde ide. Na kraju je završio treći, a u ukupnom plasmanu drugi.
Tri puta za redom je pobeđivao na reliju Monte Karlo i Reliju Finske.
Sandro Munari
Sandro Munari – Lančija Stratos Safari Reli
Sandro je osvojio titulu sa Lančijom 1977. godine. Ukupno je ostvario 7 pobeda u WRC šampionatu. Dok se takmičio u svetskom reli šampionatu uvek je vozio za italijanske timove, Lančija, Alfa Romeo i Fijat. Posle toga je vozio kao “privatnik” pod svojim imenom. Takođe se oprobao u trkama sportskih automobila: Targa Florio vozio je Ferari 312PB koji je osvojio 1972. godine.
Zmaj – kako su ga zvali mnogi, proslavio je ime Lančije Stratos. 1975/76/77 godine je osvajao Reli Monte Karla. Smatra se jednim od najboljih Italijanskih vozača svih vremena. Kasnije je prešao u Fijat i vozio 131 Abarth, ali nije imao toliko uspeha.
Bjorn Valdegard
Bjorn Waldegard – Reli Safari
Bjorn Valdegard – Šveđanin i prvi čovek koji je osvojio, po pravilima iz tog vremena, svetski reli šampionat. Karijera mu se proteže preko 20 godina aktivne vožnje po raznim bespućima ovoga sveta. Vozio je za BMW, Lančiju, Mercedes, Fijat, Ford, Tojotu, Porše i Ferari.
1979. godine osvojio je titulu u tada prvom registrovanom šampionatu za reli vozače. Vozio je Ford Eskort RS 1800. Takođe je vozio reli Safari za Mercedes iste godine. Zanimljivo je to da je 1979. godine imao samo jednu pobedu, tri druga mesta i jedno treće mesto, što je bilo dovoljno za titulu. Postao je majstor za reli Safari i sa Tojotom i Mercedesom osvajao je ukupno devet relija kako u Keniji tako i u Obali Slonovače. Preminuo je 2014. od raka pluća u svojoj 70-oj godini.
Mišel Muton
Mišel Muton
Superžena! Tako je Niki Lauda opisao Mišel. Mišel Muton je francuskinja koja se takmičila u svetskom reli šampionatu i još uvek je jedina žena koja se profesionalno takmičila protiv muškaraca. Sve svoje uspehe je posvetila dugogodišnjem novinaru, kasnije njenom mužu koji je pratio celu njenu karijeru. Karijeru je počela kao suvozač svom ocu, a kasnije su zamenili mesta.
Uspesi: 1975. godine vozila je 24 časa Le Mana u klasi do dva litra motora – osvojila je trku. Posle trke je govorila da su je zvali iz boksa da promeni gume jer je kiša počela da pada i da je ona to uporno odbijala jer je obilazila sve na stazi. 1977. godine potpisuje za Fijat i završava druga u evropskom reli šampionatu. 1981. godine potpisuje za Audi i tu ostvaruje najveće uspehe na međunarodnoj sceni. Na reliju San Remo iznenadila je sve jer je pobedila muškarce u muškom sportu. Naredne godine je ostvarila 4 pobede i do poslednje trke se borila za titulu. Dva boda su je delila od titule, a šampion Vlater Rerl je posle kazao da je morao pobediti ne zato što je brza već zato što je žena. 1985. godina nije bila toliko dobra za reli, međutim osvojila je Pajks Pik čuvenu brdsku trku u Sjedninjenim Američkim Državama. 1986. godine prelazi u Pežo, a na kraju te sezone se povlači zbog ukidanja Grupe B i pogibije njenog velikog prijatelja Henri Toivnonena.
Dve godine kasnije osniva međinarodni savez vozača i događaj Trka šampiona u čast Henri Toivnonena. Trofej koji se dodeljuje pobedniku nosi njegovo ime. Od 2010. je u komisiji za svetski motorsport, a od 2011. godine FIA menadžer u svetskom reli šampionatu. Nadimak Crni Vulkan je dobila zbog temperamenta i duge crne kose.
Hanu Mikola
Hanu Mikola Ford Eskort RS 1600
Čovek koji je pobedio 7 puta na Finskom reliju i tako postavio rekord koji do dan danas niko nije uspeo da obori. Karijeru je započeo daleke 1963. godine i ona je trajala punih 30 godina. Na početku karijere je vozio Volvo PV544, ali je kasnije prešao na Ford Eskort. Postao je prvi vozač iz Skandinavije koji je pobedio na Safari reliju (1972. godine).
1979. godine prelazi u Audi gde je preve dve godine imao problema sa automobilom. Međutim 1983. godina je bila njegova: ostvario je 4 pobede i 3 druga mesta koja su mu osigurala šampionsku titulu.
1987. prelazi u Mazdu kao razvojni vozač i ostaje tamo do kraja karijere – 1993. godine. Tužno je što tako brz vozač nije osvojio još neku titulu. Primljen je u kuću slavnih 2011. godine.
Ari Vatanen
Još jedan od plejade letećih Finaca. Ari Vatanen je u motosportu preko 40 godina i dok su neki probali da voze različite kategorije Ari se držao samo relija. Jedna šampionska titula ne govori mnogo o veličini Vatanena. Najveću slavu je stekao dok je vozio za Pežo tim na Dakar reliju. Četiri godine je pobeđivao na Dakaru, 1987, 1989, 1990 i 1991 (vozio je za Citroen Tim).
Što se tiče relija proslavio je Ford Eskort RS 1600 sa svojim agresivinim stilom vožnje i svaka najlepša slika na internetu koja se može naći gde se Ford zanosi obično je delo ovog maestra. Šampionsku titulu u reliju osvojio je 1981. godine, pred sam kraj jedne ere koja je značila kraj pogona na zadnje točkove i početak pogona na sva četiri. Ari se posle relija okrenuo političkim aktivnostima, kandidovao se za predsednika FIA medjutim izgubio je od današnjeg predsednika Žan Toda.
1984. godine je potpisao za moćni Pežo tim i sa 5 pobeda u nizu bio je glavni kandidat za titulu. Ipak, njegov pohod na trofej zaustavila je stavična nesreća – slupao se pri brzini od 150km/h. Oporavak je trajao 18 meseci, a za to vreme napisao je knjigu Every second counts, koja je rasprodata u 100 zemalja. Kad je osvojio Pajks Pik 1987. godine snimljen je mali film o tom poduhvatu, a sam film je osvojio brojne nagrade.
Nadamo se da ste uživali u Arijevom plesu.
