Kimi no na wa (your name, iliti tvoje ime) je film Makoto Shinkai-a izašao 26. avgusta 2016. godine. Majstor animacije podario nam je još jedan prelep film. Osvojivši srca publike i kritičara postao je mlada zvezda japanske kinematografije.
Po navici, vizuelni doživljaj Makotovih filmova nije izostao ni u ovom. Animacija bi pridobila i najoštrijeg kritičara. Kao fantastična realnost, uz odličnu muzičku pratnju, vodi nas kroz scene pred kojima bi se čak i hladna srca otkravila. Odlučivši se za Kimi no na wa, gledalac se odlučuje za kvalitetnu hranu očiju, ali i emocija i duha. Ovo je priča o dva stranca čiji se životi sreću na vrlo neobičan način!
Kimi no na wa
Glavna junakinja je seoska devojka Mitsuha koja sanja o drugačijem životu. Želja joj se ispunjava iznenada jednog dana zamenivši tela sa dečakom iz grada po imenu Taki Tachibana. Priča se polako razvija oko njihove zamene života sve do trenutka kada Taki pokuša da kontaktira Mitsuhu. Nakon malo istraživanja shvata da su pored prostorne razdvojenosti razdvojeni i u vremenu! Dodatna činjenica da jedan od junaka nije živ u tom trenutku ostavlja gledaoca šokiranim.
Verujete li u sudbinu?
Postoje brojne nejasnoće šta je Makoto želeo da kaže ovim filmom. Pored očigledne lepote, Kimi no na wa svakako upošljava um posmatrača. Nakon gledanja filma nemoguće je da se ne zapitamo o značenju mnogih simbola.
Ruka sudbine pomešala je karte na kojima su oslikani životi ljudi. Kroz elemente sela i grada prožimaju se elementi mešanja tradicije i novog urbanog života. Ovo je predstava i društvenog momenta Japana u kojem u simbiozi žive stari običaji, ali tehnologija i način života na visokoj nozi sve više okrenut ka prozapadnoj filozofiji.
Šarmu ovog filma posebno doprinosi i obično-neobično pojavljivanje komete koje je uništilo gradić-selo u kojem je Mitsuha živela. Došavši iz svemira ona predstavlja nezaustavljivost događaja. To su sile prirode koje se periodično nameću čovečanstvu i našim malim, u univerzumu beznačajnim, sudbinama. Reklo bi se da postoje i elementi priče o duhovima. Ipak, ne bih rekla da je baš o tome reč. Vremenska udaljenost poručuje o svojevrsnom putovanju kroz vreme. Na tom mestu se javlja povezivanje istorije, filozofije, ali i fizičkog prostora i vremena. Izvan konkretnih aspekata, ova priča obrađuje i pojam prave bezvremene ljubavi. Onakve kakvom je opisuju mnogi sveti spisi – neograničene i veće od ljudi, odnosno one koja prevazilazi ljudsku spoznaju i egzistenciju.
Nivoi odvijanja filma možda nisu najjasnije razlučivi. Ipak, s obzirom da ih ima mnogo, on je savršen za bilo koju priliku, ali i bilo koju publiku.
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
