Mišljenja su podeljena. I dok neki ovo vide kao smenjivanje Španaca sa vrha evropskog fudbala, drugi tvrde da je ovo potvrda već davno znane činjenice. Engleski klubovi su najbolji. Razloga za takvo mišljenje je mnogo, ali činjenica je da će finale Lige šampiona i Lige Evrope igrati engleske ekipe. Dodajmo još i da su dve ekipe ispale u 1/4 finala Lige šampiona, a na samom njenom početku bilo ih ne 5. Ali u čemu leži njihova tajna?
Ujednačena liga
Mančester junajted, Liverpul, Arsenal i Čelsi su osvajači Lige šampiona. Mančester siti svakog prelaznog roka dovodi sjajne igrače i već nekoliko sezona je među favoritima za uzimanje ušatog pehara. Totenhem je standardno u vrhu, a ove godine igra finale Lige šampiona. Zaključak? Paklena konkurencija. A pored svih ovih ekipa koje svake godine konkurišu za titulu u Premijer ligi, tu su i one manje, ali opet nezgodne ekipe. I upravo je čeličenje u ligi gde svako svakome može uzeti skalp, razlog zašto se Englezi mogu nositi sa svima. Ne smemo zaboraviti ni domaći šampionat koji je skoro do samog kraja bio neizvestan.
Novac
Mnogi će negodovati, ali ovo je takođe jako bitna stavka. Premijer liga je poslednjih godina konstantno na prvom mestu po novcu izdvojenom na transfere. Nije ni čudo kad uzmemo u obzir da su svi klubovi pod vlašću privatnika, i to izuzetno imućnih. Najbolji primer je Mančester siti, koji pre deset godina nije mogao ni da sanja da će se boriti za titulu. Pored Sitija i Junajted i Čelsi su u proteklih deset godina potrošili preko milijardu evra na transfere igrača. Malo je klubova u Evropi koji mogu da pariraju takvim budžetima. A kamoli pojedinačno gledano po ligi.
Sedam od dvanaest klubova su iz Engleske.
Raznovrsnost igrača
U Engleskoj je možda najmanje engleskih igrača. Skauting službe klubova su na najvišem mogućem nivou. Svakodnevno se prate mladi igrači širom sveta, pogotovu iz sredina koje su poznate kao rasadnik fudbalskih talenata. Potom sledi školovanje kroz omladinsku školu kluba i na kraju dolazi afirmacija igrača. Ukoliko to nije slučaj, klub će bez ikakvih problema izdvojiti pozamašnu sumu novca kako bi doveo igrača. Mnogi smatraju da se ovo loše odnosi na reprezentaciju, ali to sada nije bitno.
Borbenost
Kada pomenete borbenost i fudbal u istoj rečenici, većini će prvo na pamet pasti Nemci. I da, Nemci jesu poznati po ogromnoj borbenosti i srčanosti. No Englezi kao Germani, takođe, nimalo ne zaostaju za njom. To se pogotovu dalo videti ove sezone. Nije Totenhem bio ni blizu favorit za osvajanje Lige šampiona, a opet, prošao je grupu sa Barselonom i Interom. Na mišiće je prošao Mančester siti, a potom napravio preokret protiv Ajaksa i obezbedio finale. Šta tek reći za Liverpul. Njihov preokret protiv Barselone u polufinalu dugo će se prepričavati. Od nedostižnih 3:0 do pokera u svojoj kući.
Barselona je pobedila 3:0 u prvoj utakmici. Nije bilo dovoljno!
Trenutno, što se liga tiče, u vrhu su Engleska, Španija, Italija, Nemačka i Francuska. U Španiji standardno dominirajau Barselona i Real, uz poneko ubacivanje Atletika. Italija je nešto ujednačenija što se tiče borbe za kvalifikacije. Ali Juventus je već osam godina uzastopno prvak. U Nemačkoj vlada Bajern čiju vladavinu, s vremena na vreme, prekine Borusija. Što se Francuske tiče, dovoljno je reći da PSG ima budžet koliko i svi ostali klubovi u ligi zajedno i sve će vam biti jasno.
Možete da ne volite Englesku, njihove klubove i igrače. Ali, da ne uživate prateći njihovu ligu – nikako.
