Filmadžije sve više „koriste“ tehnologiju kako bi filmovi dostigli punoću izraza i dobili na kvalitetu. Čini se da je naša kinematografija na tom polju konstantno kaskala u odnosu na Zapad. Naravno, to nije ništa čudno, ako uporedimo standard i novac kojima filmadžije raspolažu. No poslednjih godina, srpski film uspeva da se, i u tom segmentu, približi zapadnoj kinematografiji. Ideja i kreativnosti ovde nikada nije manjkalo. Mnogi naši filmovi su ostvarivali zapažene rezultate i nagrade širom sveta. Ta tradicija je započela 80-ih godina prošlog veka, a nastavila se i kroz ovaj. Jesu li noviji filmovi zadržali tu nit ili su se potpuno okrenuli jurnjavi za tehničkom pozadinom? 

Hajde da vidimo koji domaći naslovi u poslednjih 5 godina zavređuju vašu pažnju. Imajte na umu da lista neće obuhvatiti filmove iz ove godine.

Travelator (2014.)

Travelator je film Dušana Milića i predstavlja nešto sasvim novo na našoj filmskoj sceni. U centru priče je Slav, tinejdžer i ratni izbeglica iz Slovenije. Priča prati Slava, zaljubljenika u video igre, kako pokušava da ubije svoju metu u Las Vegasu, gde je poslat od strane mafije. Ideja o gejmeru koji svoje veštine pokušava da manifestuje kroz stvarni svet dosad nije viđena u Srbiji. Dušan svog lika vozi između fikcije i realnosti tolikom brzinom da se, vama kao gledaocu, lako može desiti da izgubite pojam o tome gde se lik u određenom trenutku nalazi. Sa jako malo dijaloga, film uspeva da kompletira priču i svog glavnog lika. Valja spomenuti da je film svoju premijeru imao na čuvenom Filmskom festivalu u Montraelu. 

Pored mene (2015.)

Film Pored mene izazvao je veliku pažnju nakon prvog prikazivanja. Olja, profesorka istorije, odlučuje da, zbog određenog skandala u koji je upletena, konfiskuje telefone svojih učenika i napusti čas. Kako se čekanje odužilo, učenici odlučuju da potraže profesorku, no shvataju da je cela škola ispražnjena i zaključana. I pred nama upravo počinje da se prikazuje jedan sociološki eksperiment. Film prikazuje čitavu lepezu karaktera i odnose u kojima se nalaze. Što je još bitnije, film prikazuje jednu generaciju koja polako stasava, nateranu da u jednoj noći spozna sebe više nego za celi život. Mnoge scene su naišle na podeljena mišljenja javnosti, ali je reditelj Stevan Filipović svakako pohvaljen zbog hrabrosti. Ova drama osvojila je u Puli Zlatnu arenu, nagradu koja se dodeljuje za najbolji dugometražni film u međunarodnom programu.

Jesen samuraja (2016.)

Jesen samuraja predstavlja mešavinu drame, komedije, romanse sa elementima akcije u vidu borilačkih veština. Priča prati Vladicu, majstora karatea, koji je davno izgubio svoj put u životu. Tračak nade pojavljuje se kada upozna Snežanu, majku dečaka koji trenira u klubu njegovog oca. Kako bi obezbedio uslove da konačno formira porodicu, Vladica se udružuje sa par korumpiranih inspektora sa idejom da kroz ilegalne borbe na brzinu dođe do novca. Ovo je jedan od onih naslova koji su bukvalno za svakoga (osim za mlađe, naravno). Emotivne i komične scene su savršeno izbalansirane, kao i akcija koja je prilično dobro odrađena. Režiju potpisuje Danilo Bećković koji je radio i Malog Budu. Inače, scena sa borbom u oktagonu sastavljenog od automobila, definitivno će podsetiti stariju publiku na Van Damove filmove.

Zaspanka za vojnike (2018.)

Film koji budi stare duhove. Zaspanka za vojnike je odlična ratna drama koja govori o životu običnog vojnika u ratu i posle rata. Kroz naraciju dva lika, pratimo živote pripadnika Pete artiljerijske baterije. Dvojica se posebno ističu. Njihov odnos predstavlja ključ razumevanja ljudske psihe u ratu. Šta je sve čovek spreman da učini za sebe, za druge, za zemlju. Tehnički gledano, film je perfektno odrađen. Posebno valja istaći paletu boja koja je korišćena i koja sve scene borbi ili iz vazduha, odlično dočarava. Režiju i scenario je radio Predrag Antonijević, uz napomenu da je koautor scenarija Nataša Drakulić. Treba istaći da se film, takođe, bavi i stradanjem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Južni vetar

Naslov koji je već pre izlaska napravio ogromnu pomamu, po mnogima je taj hajp (hipe) i opravdao. Priča prati antijunaka Petra Maraša, sitnog kriminalca koji odlučuje da se poigra sa velikim igračima. Njegov najnoviji poduhvat, aktiviraće krem srpske i bugarske mafije, kao i sam vrh policije. Uz njih, u priču će se naći umešani njegova devojka, porodica, prijatelji i saradnici. I dok pohlepa i požuda lome koplja u njemu, Maraš donosi puno obojenih odluka. Film prikazuje stanje, ne samo našeg podzemlja, već i čoveka, koji sam sebe uvlači u kovitlac haosa. Publika se vrlo lako može poistovetiti, ne samo sa glavnik likom, već sa bilo kojim jer njihovo delovanje je toliko realno da ih praktično možemo doživeti kao stvarne osobe. Pored ovih vrlina, valja napomenuti i dinamičnost filma koja je na zaista visokom nivou. Film celim vremenom trajanja drži pažnju sjajno odrađenom akcijom. Možemo slobodno reći – Holivud. 

Ukoliko želite detaljnije da pročite nešto o Južnom vetru, bacite pogled na naš raniji tekst. 

Gledali smo „Južni vetar“ i ovo su naši utisci

Avatar

🖊️ Jovan Živković

Za ponos kažu da je najstariji i najopasniji od svih 7 smrtnih grehova. Zavist je verovatno najgora, a požuda najslađa. Meni je lenjost posebno draga 🙂

Zaprati nas na Fejsbuku

Zaprati nas na Instagramu

Preporučujemo: