Čaj i srce su dobar par, ali uz nekoliko važnih uslova. Velika studija objavljena u časopisu Journal of Internal Medicine povezala je redovno pijenje čaja sa 11% nižim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova. Najniži rizik zabeležen je kod ljudi koji piju oko šest do osam šoljica dnevno, ali to nije preporuka da broj šoljica podižete na silu.
Šta je istraživanje tačno pokazalo
U studiju je bilo uključeno 485.934 odraslih osoba iz Kine. Pratili su ih u proseku nešto više od devet godina (medijana je 9,05 godina), a za to vreme zabeleženo je 14.863 slučajeva različitih vaskularnih bolesti. Među njima su bolesti srca i krvnih sudova uopšte, bolesti krvnih sudova koji snabdevaju mozak, plućno srce i periferna arterijska bolest, kod koje su arterije koje nose krv do nogu, na primer, suženjene ili zapušene.
Sve te bolesti na različitim mestima remete protok krvi, a krv nosi kiseonik i hranljive materije do organa. Kada su istraživači uporedili navike pijenja čaja sa pojavom ovih bolesti, redovni ljubitelji čaja imali su 11% niži rizik od zbirnog ishoda.
Važna napomena: studija je posmatračka. Ona može da pokaže povezanost, ali ne može da dokaže da je baš čaj razlog za bolje ishode. Ljudi koji piju čaj često se i inače drugačije ponašaju, pa ovakav rezultat treba čitati kao dobar signal, a ne kao garanciju.
Šest do osam šoljica: zašto to nije cilj
Kod onih koji piju čaj bar jednom nedeljno, najniži procenjeni rizik javio se na oko šest do osam šoljica dnevno. Autori istog istraživanja ipak naglašavaju da to ne znači da veća količina čaja direktno sprečava bolest, niti da bi svako trebalo da pije toliko.
Postoje i praktični razlozi za oprez. Čaj sadrži kofein, otprilike između 30 i 90 mg na 240 mL, zavisno od vrste, marke i načina pripreme. Šolja čaja ima znatno manje kofeina od šolje kafe iste veličine, ali kod velikog broja šoljica to ipak postaje relevantno, posebno ako ste osetljivi na kofein ili pijete čaj uveče.
Ako ste do sada pili jednu šolju dnevno, nema razloga da preko noći pređete na šest. Razumnije je da čaj uvedete kao redovnu naviku, na primer ujutru i posle podne, i da vidite šta vam prija.
Za one koji se pitaju o kafi kao alternativi, pročitajte i naš tekst Da li je kafa štetna?
Crni ili zeleni, jak ili blag
Možda najzanimljiviji detalj je razlika među vrstama. Crni čaj bio je dosledniji u povezanosti sa nižim rizikom od vaskularnih bolesti nego zeleni. Obe vrste dolaze od iste biljke, Camellia sinensis, ali se drugačije obrađuju: crni čaj prolazi kroz opsežnu oksidaciju, a kod zelenog se ona ograničava.
Čaj prirodno sadrži polifenole, biljna jedinjenja koja nauku zanimaju zbog antioksidativnih svojstava i mogućeg uticaja na rad krvnih sudova. Studija, međutim, nije utvrdila da li baš ta jedinjenja objašnjavaju razliku između crnog i zelenog čaja, pa je bolje ne praviti zaključke preko toga.
Još jedan zaključak koji često iznenadi: čaj srednje jačine bio je povezan sa najnižim rizikom. Jači čaj nije se pokazao boljim. Dakle, nema potrebe da čaj ostavljate da stoji dok ne potamni kao katran. Ako vam je recept „kratko luftiran, umereno jak“, na pravom ste putu.
Ako vas zanima kako se sve čaj može pripremiti, pročitajte i naš tekst Koliko različitih načina za spremanje čaja znaš?
Prevruć čaj: navika koju vredi promeniti
Najneočekivaniji deo nalaza tiče se temperature. Iako je redovno pijenje čaja uglavnom bilo povezano sa nižim rizikom, ispijanje čaja opisanog kao „ključalo vruć“ bilo je povezano sa višim rizikom od vaskularnih bolesti.
Studija nije utvrdila biološki mehanizam iza toga i nije odredila temperaturu na kojoj čaj postaje problematičan. To takođe ne znači da vrući čaj direktno izaziva bolesti. Zaključak je samo da bi navika ispijanja izrazito vrelih napitaka mogla da poništi deo povoljnih veza koje su zabeležene kod redovnih pijenja čaja.
Rešenje je jednostavno i ne košta ništa. Sipajte čaj i pustite ga da odstoji nekoliko minuta pre prvog gutljaja. Ako vam se žuri, dodajte malo hladnije vode ili ga prelijte u veću šolju da se brže ohladi. Čaj koji možete odmah da pijete bez opekotine u ustima verovatno je dovoljno hladan.
Čaj nije zamena za kretanje i nepušenje
Istraživači su gledali i kako se čaj uklapa uz druge navike. Najniži rizik imali su ljudi koji redovno piju čaj, ne puše i fizički su veoma aktivni. Autori su zaključili da su čaj, status pušenja i fizička aktivnost zajedno povezani sa vaskularnim rizikom.
To je dobra poruka: čaj je lep dodatak zdravim navikama, ali ne i zamena za njih. Ako puštate cigaretu uz šolju čaja, a kretanje vam je svedeno na put do kuhinje, čaj sam neće puno popraviti stvar.
Što se samog srca i pritiska tiče, ni drugi podaci ne obećavaju čuda. Dva pregleda randomizovanih kontrolisanih studija zaključila su da dugotrajno pijenje crnog čaja blago snižava sistolni i dijastolni pritisak (oko 1-2 mmHg), uz napomenu da su dokazi ograničeni. Cochrane pregled iz 2013. našao je i neke dokaze o koristi za ukupni i LDL holesterol.
Na šta još treba obratiti pažnju
Čaj je bezbedan napitak za većinu ljudi, ali nekoliko stvari ipak vredi znati.
- Gvožđe. Većina studija nije našla vezu između čaja i apsorpcije gvožđa, ali preterane količine crnog čaja mogu da je ometaju i da naškode osobama sa anemijom. Ako imate anemiju, razgovarajte sa lekarom o navikama.
- Oksalati. Čaj sadrži oksalate, a prekomerna količina može da doprinese bubrežnim kamenčićima. Biodostupnost oksalata iz čaja je niska, pa je za problem potreban veliki unos.
- Fluorid. Sve vrste čaja sadrže fluorid, a jeftinije mešavine imaju ga više. U jednoj britanskoj analizi iz 2013. izračunato je da litar jeftinog čaja dnevno daje oko 6 mg fluorida, što je iznad preporučenog proseka od 3-4 mg, ali ispod gornje granice od 10 mg dnevno.
- Dugo kuvanje. Tradicionalno predugo kuvanje čaja može da poveća količinu zagađivača koji se oslobađaju iz lista, pa je bolje čaj prelivati nego kuvati.
- Hidratacija. Kofein u čaju blago deluje diuretički, ali je Britansko dijetetsko udruženje navelo da čaj može da dopuni uobičajeni unos vode i da je malo verovatno da ima negativan uticaj na hidrataciju.
Kako to da primenite kod kuće
Studija se odnosi na pravi čaj, onaj od biljke Camellia sinensis. Kamilica, nana, lipa ili žalfija, koje se kod nas često piju kada nas hvata prehlada, pripadaju drugoj grupi i nisu bile predmet ovog istraživanja, pa o njima iz ovih podataka ne možemo ništa zaključiti.
Ako želite da praktično iskoristite ono što se zna, ovo je razuman pristup:
- Birajte crni čaj ili ga bar izmenjujte sa zelenim, jer je crni imao dosledniju povezanost sa nižim rizikom.
- Držite jačinu umerenom, ne mora da bude „na mrak“.
- Pustite da se čaj ohladi pre nego što ga popijete.
- Povećavajte broj šoljica postepeno i pratite kako reaguje san, puls i stomak.
- Čaj neka bude deo šire slike: kretanje, bez cigareta, normalna ishrana.
Treba ponoviti i da je ovo posmatračka studija na odraslima iz Kine, pa se ne može direktno preneti na svakoga od nas. Dobra stvar je što je preporuka laka za praksu: čaj je jeftin, lako dostupan i većini ljudi prija.
Koliko šoljica čaja vi popijete u toku dana i da li ga pijete odmah ili sačekate da se ohladi? Podelite svoje navike u komentarima.
