U medijima svakodnevno služamo o odlivu mozgova, dok je povratak u Srbiju tema o kojoj se ređe govori. Međutim, ne odlaze svi u inostranstvo sa namerom da tamo zauvek i ostanu.
Šta kaže statistika?
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) za 2017. godinu, iz Srbije je u periodu 2006-2012. godišnje odlazilo oko 37.000 ljudi. Od 2015. godine taj broj je rastao i do 50.000. Zbog nelegalnih odlazaka i boravka u inostranstvu, nije moguće utvrditi tačan broj otišlih i povratnika.
Istraživanje „Migracije studenata“ sprovedeno na 11.000 studenata nedvosmisleno pokazuje težnju mladih da odu iz zemlje. Nastavak školovanja i života van zemlje planira svaki treći student koji je boravio u inostranstvu. Među studentima koji nisu putovali van Srbije, odlasku se nada svaki peti ispitanik.
Studenti koji odlaze na školovanje u inostranstvu o trošku Republike Srbije, često su u obavezi da se po završetku studija vrate u zemlju. Tako su, na primer, korisnici stipendije Dositeja dužni da po isteku stipendije 5 godina rade u Srbiji. U suprotnom su u obavezi da vrate pun iznos stipendije usklađen sa aktulnom godinom.
Ipak, dešava se da mladi i uspešni ljudi dobrovoljno odluče da se vrate. Bojan, Miloš i Marija govore za Lifehacker.rs o životu u inostranstvu, razlozima za povratak u Srbiju i planovima za budućnost.
Bojan Tarabić (1988), sinolog: Između fernweha i nostalgije
Bojan Tarabić, privatna arhiva
Iz Srbije sam otišao zbog nastavka studija. Tada to nisam shvatao kao odlazak iz Srbije uopšte, nego odlazak u Kinu. Tamo sam proveo nepune tri godine, mahom studirao, zatim radio, ali najviše od svega živeo drugačije. Nudili su mi posao tamo, još uvek mi nude.
U Srbiju sam se vratio zbog ljudi, nostalgije i zdravlja. Mislio sam da je bolje no što jeste, mada mi je i sad dobro. Iz svega ovoga sam naučio da sa rezervom treba gledati serije i filmove koje si voleo kao dete.
Što se uticaja Kine na moj život tiče to je mač sa dve oštrice. Neke ovdašnje stvari sada više cenim. Ali svakako penim kad se setim kako voz može da ide brže od 19 na sat (broj nije nasumičan).
Svoju budućnost vidim čas tamo čas ovde. Vidim je svugde, zavisi od dana. Kad jednom odeš, stalno si između fernweh-a i nostalgije.
Miloš Marković (1992), prevodilac: Želeo sam da uspem u svojoj zemlji
Miloš Marković, privatna arhiva
Iz Srbije sam otišao zbog magistarskih studija, ali i zbog devojke, danas supruge, koja je živela u Moskvi.
U Rusiji sam proveo dve godine. Pored studija ruskog jezika kao stranog, radio sam honorarno kao prevodilac i profesor. Sazreo sam, osamostalio se, video kako drugi žive, šta može bolje nego kod nas, na primer metro. Ipak, naučio sam da cenim i stvari koje imam ovde, prednosti života u manjem gradu i srpsku klimu. Nisam bio siguran hoću li se vratiti: želeo sam i da se vratim i da ostanem, 50:50.
Vratio sam se sa željom da živim u svojoj zemlji, gde su moji prijatelji i porodica. U Rusiji sam uprkos poznavanju jezika i kulture i dalje bio stranac. Želim da uspem u svojoj zemlji u trenutku kada svi odlaze, jer je najlakše spakovati kofere. Svoju budućnost vidim u Srbiji i nadam se da me situacija neće naterati da promenim mišljenje.
Dr Marija Mandić (1973), lingvistkinja: Povratak u Srbiju je trenutno stanje
Marija Mandić, privatna arhiva
Dobila sam Humboltovu stipendiju za postdoktorsko istraživanje. Tri godine sam radila kao naučna saradnica na Institutu za slavistiku Humboltovog univerziteta. Bavila sam se migracijama muslimana iz Srbije i Bosne koji su došli u Berlin.
Drago mi je što sam bila u Nemačkoj, to je neprocenjivo iskustvo. Razmišljala sam i da ostanem. U Srbiji me je čekao posao na Balkanološkom institutu SANU. U Nemačkoj mi se nije ukazala bolja prilika od toga.
Svoju budućnost vidim i u Srbiji i u inostranstvu. Ne posmatram svoju situaciju kroz neke defintivine kategorije odlaska / ostanka, nego kao trenutno stanje. Trenutno sam u Beogradu, ali to ne znači da ne bih ponovo mogla da negde odem, radim i živim. Savremeni svet je postao mobilniji i dosta je povezan internetom, jeftinim prevozom, skajpom, vajberom. Nije Srbija ostrvo van sveta, već treba da se trudimo da učestvujemo u komunikaciji i razmeni, bili ovde ili u inostranstvu.
Šta stoji na raspolaganju povratnicima?
Jedan od najvećih izazova vezan za odlazak u inostranstvo je povratak u Srbiju i ponovno privikavanje na život u svojoj zemlji. Neophodno je rekonektovati se. Opet se uklopiti u sredinu, obnoviti stare kontakte i uspostaviti nove.
U najsloženijem položaju su lica kojima je odbijen zahtev za azil ili su izgubila pravo boravka u inostranstvu. Posle (najčešće prinudnog) povratka po sporazumu o readmisiji, suočavaju se sa socijalnim i ekonomskim problemima, ali i problemima druge vrste (nedostatak dokumenata, nepoznavanje jezika i sredine, izolacije) Zbog toga se za ovu grupu povratnika organizuje niz mera i projekata sistemske podrške.
Osim inicijativa pojedinačnih kompanija, na državnom nivou ne postoje programi repatrijacije i zapošljavanja dobrovoljnih povratnika. Oni koji se odluče da znanja i iskustva stečena u inostranstvu primene u Srbiji, moraju sami pronaći priliku za to.
Studenti u inostranstvu udružuju se i organizuju samostalno. Tako je nastala Organizacija srpskih studenata u inostranstvu. Ona objedinjuje studente koji žele da odu, one koji su već u inostranstvu i one koji su se vratili. Ima ukupno 16 lokalnih ogranaka i kancelarije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Banjoj Luci. U svojoj dvadesetogodišnjoj istoriji ima brojne realizovane projekte, seminare i saradnju sa državnim institucijama.
Povratnici sa dužim internacionalnim stažom okupljaju se radi razmene iskustava u Facebook grupi Repats Serbia.
Vidite li svoju budućnost u Srbiji ili inostranstvu? Podelite u komentarima svoje internacionalno iskustvo. Pišite nam koji su bili vaši razlozi za odlazak u inostranstvo ili povratak u Srbiju.
