Samopouzdanje možemo opisati kao misli i osećanja koja imamo u vezi sebe. Neko sa niskim samopouzdanjem se često oseća neodgovarajućim ili nesposobnim u različitim sferama. Nekada nismo ni svesni da imamo nisko samopouzdanje, ali način na koji se ponašamo i na koji dozvoljavamo drugima da nas tretiraju može ukazati na to.
Izađimo iz sigurne zone
Samopouzdanje nam ne dolazi uvek prirodno. U nekim aktivnostima i aspektima života imamo više samopouzdanja a u nekim manje. Izgradnja samopouzdanja je proces koji traje. On zahteva da radimo stvari koje nas plaše ili čine da se osećamo nesigurnim kako bismo izašli iz zone komfora. Tek tada ostvarujemo rast i napredak. Kada okrenemo leđa strahu on samo još više raste, a kada se suočimo sa njim, oslobađamo ga se.
Često se bojimo da pogrešimo, da budemo neuspešni u nečemu. Kada prevaziđemo taj strah shvatimo da stvari koje su nas ranije plašile zapravo nisu tako strašne kako su nam se nekada činile. Um ih je napravio zastrašujućim. Dobra stvar je što možemo naučiti naš um da drugačije posmatra stvari, i tako uticati i na naše samopouzdanje.
Greške su jedan od načina na koji učimo i stičemo životno iskustvo. Možemo ih posmatrati kao nešto negativno i tako im dozvoliti da nas parališu i upravljaju našim misaonim procesima. Ili ih možemo posmatrati kao sastavni deo našeg rasta kao ljudskog bića. Dajmo sebi dozvolu da ne budemo savršeni, da probamo nove stvari, napravimo grešku i porastemo iz nje.
Nema samopouzdanje onaj koji želi da kontroliše svaki deo svog života i traži odobravanje u drugima, već onaj koji se ne boji da padne i proba ponovo, ignorišući glasove oko sebe koji će mu zamerati zbog toga.
Ne živimo od tuđeg mišljenja
Svi znamo da ne treba da nam je stalo do svačijeg mišljenja. To je lakše reći nego sprovesti u delo! Dakle, kako to postižemo?
Najpre, moramo sebi da razjasnimo ko su ljudi čija su mišljenja o nama glasna? Gde su oni bili kada nam je pomoć najviše trebala? Najčešće su ljudi, koji nas ne poznaju ili nas samo površno znaju, najglasniji kada treba izneti mišljenje o nama.
Ukoliko neko nije deo našeg života, a od njega/nje nam dolaze samo negativna mišljenja i komentari, energija koja čini da se loše osećamo, ne treba da obraćamo pažnju i trošimo sebe fokusirajući se na njih. Naučimo da ne dozvolimo da nam takvi ljudi poljuljaju samopouzdanje.
Nikada nećemo moći zadovoljiti sve. Ni ne treba. Treba da zadovoljimo to kako mi želimo da živimo i u kom pravcu težimo da se razvijamo, a ljudi koji pripadaju tu..naći će put do nas.
Okružimo se pravim prijateljima
Ljudi koje smatramo prijateljima mogu da nam podignu isto koliko mogu i da nam spuste samopouzdanje. Oni koji čine da stalno sumnjamo u sebe, koji nas kritikuju bez argumenata (zašto tako misle) i ne daju predlog kako da se poboljšamo, nisu prijatelji kojima želimo da se okružimo.
Želimo oko sebe prijatelje koji će biti tu za nas iskreno, koji se neće pojavljivati u našem životu samo kad je sve lako i nema problema. Ljudima koji će nam davati konstruktivne kritike sa namerom da nam pomognu, a ne samo da bi nas iskritikovali kako bismo se loše osećali. Takvi prijatelji će biti naša podrška!
Prihvatimo sebe
Prihvatimo svaki aspekt sebe. Nismo savršeni. Da bismo imali samopouzdanje potrebno je da poznajemo svoje snage i slabosti, ali ne i da sebe osuđujemo za one delove naše ličnosti koje doživljavamo kao mane. Mnogo je bolje da ih budemo svesni i napraviti strategiju kako da poradimo na njima.
Podsetnik!
Samopouzdanje nije arogancija. Takvo ponašanje je samo pokušaj da se neko predstavi kao da ima samopouzdanje.
Samopouzdanje znači da sami biramo svoj put, prihvatamo odgovornost za naša iskustva na njemu, težimo ličnom rastu i dopuštamo sebi da ne budemo savršeni, već da učimo iz naših mana.
