Ova tema može biti interesantna jer su pojmovi rekreacija i zdravlje i te kako zastupljeni u životu svakog od nas, a takođe su međusobno usko povezani. Pored toga, veoma su važni za život pojedinca, u smislu poboljšavanja kvaliteta istog. Zato cemo se potruditi da ove pojmove detaljnije objasnimo, a potom i da ih dovedemo u vezu.
Zdravlje
Na internetu se može naći više desetina definicija zdravlja.
Ipak, jedna od najčešće navođenih je definicija Svetske zdravstvene organizacije: „Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti“.
Savremena nauka definise zdravlje kao sumu „rezervnih kapaciteta“ osnovnih funkcionalnih sistema.
Ove dve definicije iz različitog ugla ali na isti način govore o zdravlju i navode nas na razmišljanje koliko svojim životnim navikama utičemo na trošenje i smanjivanje rezervi zdravlja i postavljaju pitanje koliko zapravo ulažemo u njegovo očuvanje.
Genetsko nasleđe svakako ima ulogu kada je u pitanju zdravlje pojedinca, ali su stil i način života dve stvari koje na to najviše utiču. Gojaznost, hipokinezija i stres su, pored pušenja, faktori koji mogu povećati rizik za ozbljne zdravstvene probleme ( razne bolesti kardiovaskularnog sistema, lokomotornog aparata, endokrinog sistema, bolesti disajnih organa, kao i do pojave raznih mentalnih oboljenja kao što su depresija, razni poremećaji ličnosti, povlačenje u sebe, itd).
Ukoliko pojedinac želi da očuva i unapredi svoje zdravlje, potrebno je da svede na minimum ili da se u potpunosti reši loših životnh navika (pušenje, preobilna ishrana i nekvalitetna ishrana, nedostatak kretanja…) i da smanji ili neutrališe štetne spacijalne faktore (prevelika izloženost stresu, zagađena životna sredina, loše radno okruženje…).
Rekreacija
Rekreacija ima mnoštvo definicija i za svaku od njih se može reći da je apsolutno tačna. Mnogi autori su je definisali na svoj način, ali ono što je zajedničko za sve te definicije jeste to, što svaka rekreaciju dovodi u vezu sa kvalitetom slobodnog vremena.
Nastala je od latinske reči „rеcrearе “, koja se može podeliti na dve reči : “re“ , što se može prevesti kao ponovo, ili ponovno i „creare“ , što se može prevesti kao oblikovati, kreirati, stvoriti. Dakle, ova kovanica se može doslovno prevesti kao ponovno nastajanje, ponovno radjanje, regeneracija, tj. sve ono sve ono što čoveka obnavlja, regeneriše i osvežava, dajući mu podsticaj, energiju i motivaciju za nastavak svakodnevnih životnh aktivnosti.
U „Enciklopedijskom rečniku pedagogije“ (Mitić, 2001) se navodi:
“Rekreacija ima zadatak da se putem različitih sredstava i laganih oblika aktivnosti područja fizičke kulture, društveno-zabavne i umetničko kulturne aktivnosti osigura koristan odmor, osveženje i razonodu za decu, omladinu i odrasle. Rekreacijom se putem aktivnog odmora utiče na zdravstveno stanje, podizanje opšte radne i fizičke kondicije, na poboljšanje telesnih sposobnosti a takođe i na psihička stanja. Ona ima značajnu ulogu u savremenom načinu života “.
Dalje u istoj knjizi Wolanska (str 40) definiše rekreaciju na sledeći način:
„Fizička rekreacija je dobrovoljna čovekova aktivnost u slobodno vreme, prvenstveno motivisana zadovoljenjem njegovih potreba za kretanjem“.
Prema Relcu ( Mitić, 2001, str 41 ) rekreacija ,, predstavlja spontani odraz čovekove želje da zadovolji potrebe i sklonosti u aktivnostima po vlastitom izboru, a u svrhu odmora i osveženja i što sadržajnijeg korišćenja vremena izvan profesionalnh radnih obaveza“.
Ovo su samo neke od mnogobrojnih definicija od kojih svaka ima drugačiji pristup, ali je suština generelno slična i može se predstaviti na sledeći način:
Rekreacija predstavlja način korišćenja slobodnog vremena, po slobodnoj volji, u cilju poboljšanja kvaliteta života.
Ono što se može zaključiti iz navedenih definicija jeste činjenica da se rekreacijom može nazvati bukvalno svaka aktivnost koju pojedinac upražnjava u slobodno vreme u vidu odmora, rasterećenja i da bi se bolje osećao .
Kao pojam koji se uglavnom definiše tako što se dovodi u vezu sa kvallitetom slobodnog vremena, značaj rekreacije postaje jasan, jer način na koji se koristi slobodno vreme može imati veliki uticaj na kvalitet života u celini.
Ona na pozitivan način može i te kako uticati na sve bitne aspekte života pojedinca. Deluje preventivno i štiti od negativnh spoljnih uticaja, ili ih na neki način kompenzuje. Bavljene rekreacijom je dostupno svima, bez obzira na zdravstveno stanje, godine, i pol. Može biti organzovana ili spontana aktivnost, fizička ili psihička ,i može se izvoditi u svim vrmenskim uslovima, u svako doba dana i noći, u bilo kom prostoru. Ona ja u isto vreme neophodna i poželjna.
Veza izmedju fizičke aktivnosti i zdravlja je odavno ustanovljena, a istraživanja su dokazala da se nedostatak optimalne fizičke aktivnosti najbolje i najlakše može nadoknaditi kroz sportsko-rekreativne sadržaje, jer ti sadržaji mogu pojačati uticaj onih faktora koji imaju veze sa očuvanjem ili unapređenjem zdravlja, što automatski implicira da utiču na poboljšanje kvaliteta života uopšte.
Bilo da su u pitanju sportski sadžaji, čitanje, socijalizacija sa drugim ljudima u cilju razonode i zabave, odlazak u prirodu, meditacija, bandzi-jump, ili bilo koja aktivnost koja vam padne na pamet, poenta je ista-ukoliko svoje slobodno vreme provedete na način koji će učiniti da se vi osećate prijatnije i bolje, to će imati pozitivan uticaj na očuvanje i poboljšanje vašeg zdravlja pa samim ti i života.
Aktivirajte se. Pokrenite se. Rekreirajte se. Radite u slobodno vreme ono što vas ispunjava i čini srećnim. I budite svesni toga. Sigurno ćete osetiti pozitivnu promenu.
