MMA – najkompletnija borilačka veština današnjice

Autor: Filip Gajić

Autor: Filip Gajić

 

MMA je danas najpopularniji borilački sport, naročito u Americi, gde pretenduje da preuzme primat u gledanosti koji trenutno drži američki fudbal. Takođe, u Japanu, Brazilu i Rusiji, postoje na hiljade klubova u kojima na stotine hiljada ljudi izučava ovu veštinu. Ono što ljude toliko privlači ka MMA jeste njegova dinamičnost i atraktivnost. Tehnike koje se uče su veoma raznovrsne i efikasne tako da vežbačima omogućavaju brzo napredovanje.

MMA (Mixed Martial Arts, mešovite borilačke veštine) predstavlja moderni borilački sport u kome se koriste različite tehnike više borilačkih veština. Ovaj sport objedinjuje različite discipline, kako iz borilačkih tako i olimpijskih sportova, kao što su: boks, kik boks, karate, jiu­jitsu, muay thai, tae kwon do, rvanje, džudo itd.  Zavisno od perioda i podneblja za ono što danas nazivamo modernim MMA, koristili su se i termini kao što su vale tudo, free fight i ultimate fight.

Ekspanzija MMA počinje krajem devedestih godina prošlog veka i za veoma kratko vreme, on postaje najpopularniji borilački sport u svetu. Ovo je sport sa najbržim rastom popularnosti koja se danas meri milionskim auditorijumom. MMA je strogo određen rigoroznim pravilima koja su ovu veštinu podigla na nivo sporta, tako da se danas održavaju svetska i evropska prvenstva na kojima učešće uzima veliki broj zemalja. Od 2013. godine čelnici svetske MMA organizacije vode intezivne pregovore o olimpijskoj budućnosti ovog sporta. 

Dalekim pretkom mešovitih borilačkih veština smatra se starogrčka borilačka veština pankration. Grci su 648. godine pre nove ere pankration uveli na Olimpijske igre. Reč pankration je kombinacija dve grčke reči: pan, koja znači sve, i kratos, koja znači moć ili snaga. U pitanju je prilično dobar opis samog sporta, pošto je u pitanju bila kombinacija helenskog boksa i rvanja. Sport je imao samo dva pravila –  bez ujedanja i kopanja očiju, mada su i ove tehnike bile dozvoljene kod Spartanaca. Mečevi su se završavali jedino ako bi jedan od takmičara ostao bez svesti, ili ako bi se predao podizanjem ruke. Često bi ove borbe trajale satima, a ponekad su se završavale smrću jednog, ili oba takmičara. Ovaj sport je postao najpopularniji događaj na Olimpijadi, i u čitavoj Grčkoj.

Savremeni uzor modernog MMA je gorepomenuti vale tudo (borbe bez pravila), koji ogromnu popoularnost stiče u Brazilu početkom 20. veka. Ovaj sport je međunarodni uspeh postigao tek 1993. kroz UFC turnire (Ultimate Fight Championship), koje je u Americi pokrenuo Rorion Grejsi.

Za razliku od današnjih MMA nadmetanja, na tadašnjim UFC turnirima nije bilo težinskih kategorija, pa je neretko razlika u težini između dva takmičara prelazila i 40 kilograma. Kao i antički pankration, UFC turniri su imali samo nekoliko pravila: bez kopanja očijiu, bez ujedanja i bez ograničenja trajanja borbe. Efikasnost ove veštine doprinela je tome da brazilski džiu džicu (BJJ), koji je činio osnovu vale tudo-a i UFC takmičenja postane poznat širom sveta.

Nakon ovih početaka, na MMA sceni se pojavljuju brojni značajni predstavnici ovog sporta širom sveta. Ovi “savremeni gladijatori” u mnogo čemu se razlikuju od BJJ boraca sa početka 1990-tih. Brzo dolazi do pojave brojinih, veoma uspešnih novonastalih stilova borenja, među kojima su najpoznatiji: čute boks (chute-box), šuto (shooto) i šuters (shooters) stilovi.

Pobeda na turnirima i šampionatima današnjice skoro da je nemoguća, ukoliko borac osim BJJ podjednako dobro ne vlada udaračkim tehnikama (boksom, kik-boksom, tajlandskim boksom…) i rvanjem. Zbog toga se u svetu, za ovakav vid borbe, ustalio termin MMA. Ovaj termin najbolje opisuje koncepciju slobodne borbe, a to je da su u jednu celinu uklopljene razne borilačke veštine, tvoreći tako sistem borenja koji u sebi objedinjuje rvačke i udaračke tehnike, a borba se vodi na svim distancama i nivoima (od stojećeg stava do partera). 

MMA je sport pred kojim je dug put do unifikacije metodologije treninga, ali se već sada jasno naziru dve struje, odnosno metodologije podučavanja – Zapadna i Istočnoevropska.

Zapadnu škola, koja se primenjuje na Američkom i na većem delu Evropskog kontinenta, odlikuje se većim stavljanjem akcenta na specifični trening, ali i izraženom upotrebom farmakoloških preparata radi postizanja boljih rezultata. Ono što je specifično za zapadni MMA je to da se razmatra kao posebna veština, a ne kao nešto što je sastavljeno iz više fragmenata. To za posledicu ima jako brzo i pragmatično učenje osnova MMA, ali je glavna mana ta što vrlo često nedostaju čvrsti bazni elementi iz pojedinih segmenata borbe, na koje se svakako u profesionalnom sportu kasnije vraća.

Istočnoevropsku školu karakteriše drugačiji pristup treningu. Naime, raspad SSSR-a je ostavio za sobom vrhunske škole amaterskog boksa, kik-boksa i rvanja što je omogućilo da danas postoji solidna baza znanja iz udaračkih i rvačkih veština na ovom geografskom prostoru. Ta baza znanja je danas temelj ruske škole MMA i na nju se nadograđuju svi ostali neophodni elementi koji čine savremeni MMA. Ipak, i pored sjajne baze znanja udaračkih i rvačkih disciplina, koja je nedvosmisleno jača nego kod zapadne škole, ovoj školi nedostaju adekvatan specifičan trening, kao i tehnički elementi parterne borbe. Forsiranje nacionalnog sporta SAMBO je ograničilo razvoj brazilskog džiu-džicu koji je nedvosmisleno najefikasniji način borbe u parteru.

2012. godine MMA je dobio status nacionalnog sporta u Rusiji i formiran je Savez na čijem čelu je legenda Ruskog i svetskog MMA Fjodor Jemeljanjenko kome je pošlo za rukom da celih 10 godina bude neporažen.

Tokom proteklih godina MMA je postao najpopularniji borilački sport i u našoj zemlji, o čemu svedoče brojni MMA klubovi širom Srbije. Prvo amatersko MMA takmičenje u Srbiji održano je aprila 2014. u sportskom centru Šumice. MMA Savez Srbije 2013. godine postaje deo svetske amaterske MMA organizacije (WMMAA) sa sedištem u Moskvi, i tako postaje deo svetske porodice zemalja koje rade na promociji, razvoju i održavanju državnih i regionalnih takmičenja. 

Preporučujemo:

Preporučujemo:

Sudar vitezova na niškoj tvrđavi

Sudar vitezova na niškoj tvrđavi

Niška tvrđava i grad Niš bili su od 14. do 16. juna domaćin srednjovekovnim vitezovima. Naime, ovog vikenda održan je međunarodni viteški festival pod nazivom Zaštitnici tvrđave. Učešće u ovoj kulturno-istorijskoj manifestaciji uzeli su brojni klubovi iz naše zemlje,...

Zašto Liverpul?

Zašto Liverpul?

Liverpul je ponovo veliki. Dugogodišnji trofejni post je prekinut ove godine i to najvrednijim trofejem od svih - onim ušatim. Da, prošle godine je došao do finala, ali nepisano pravilo glasi da ekipe koje na taj način "bljesnu" dugo vremena ne ponove taj uspeh....

Fudbal je engleska igra

Fudbal je engleska igra

Mišljenja su podeljena. I dok neki ovo vide kao smenjivanje Španaca sa vrha evropskog fudbala, drugi tvrde da je ovo potvrda već davno znane činjenice. Engleski klubovi su najbolji. Razloga za takvo mišljenje je mnogo, ali činjenica je da će finale Lige šampiona i...

Sudar vitezova na niškoj tvrđavi

Sudar vitezova na niškoj tvrđavi

Niška tvrđava i grad Niš bili su od 14. do 16. juna domaćin srednjovekovnim vitezovima. Naime, ovog vikenda održan je međunarodni viteški festival pod nazivom Zaštitnici tvrđave. Učešće u ovoj kulturno-istorijskoj manifestaciji uzeli su brojni klubovi iz naše zemlje,...

Zašto Liverpul?

Zašto Liverpul?

Liverpul je ponovo veliki. Dugogodišnji trofejni post je prekinut ove godine i to najvrednijim trofejem od svih - onim ušatim. Da, prošle godine je došao do finala, ali nepisano pravilo glasi da ekipe koje na taj način "bljesnu" dugo vremena ne ponove taj uspeh....

Fudbal je engleska igra

Fudbal je engleska igra

Mišljenja su podeljena. I dok neki ovo vide kao smenjivanje Španaca sa vrha evropskog fudbala, drugi tvrde da je ovo potvrda već davno znane činjenice. Engleski klubovi su najbolji. Razloga za takvo mišljenje je mnogo, ali činjenica je da će finale Lige šampiona i...

Dušan Silni našeg i svetskog fudbala

Dušan Silni našeg i svetskog fudbala

U čemu je više problem sa tim Dušanom Tadićem? Zašto momak od 30 godina odjednom igra najbolji individualni fudbal na svetu? Iako je timska i nadasve junačka igra odvela Ajaks u polufinale Lige šampiona, svako ko iole bolje poznaje fudbal uočiće jednu kvaku. Kvaku...

Komentari: