Granični poremećaj ličnosti (Borderline Personality Disorder) se veoma često javlja zajedno sa zavisnošću. BPD je emocionalno bolan poremećaj ne samo za osobu koja ga ima, nego i za njenu okolinu. Kada tome dodamo zavisnost, situacija deluje zaista poražavajuće.
Šta je granični poremećaj ličnosti?
Granični poremećaj ličnosti je po definiciji poremećaj ličnosti koji karakteriše difuzija identiteta i nestabilna slika o sebi, nesigurnost u pogledu životnih planova, prijatelja i pretpostavljenih vrednosti, burne emocije koje se brzo smenjuju, nestabilni interpersonalni odnosi i disfunkcionalni obrasci mišljenja i ponašanja.
Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti ili graničnom strukturom ličnosti lako “planu” i reaguju besom čak i kada su provokacije minimalne. Takođe imaju tendenciju da “lično shvataju stvari” čak i kada ne postoji nikakva loša namera. Skloni su samopovređivanju i suicidalnim pretnjama, imaju hronično osećanje praznine i nisko samopoštovanje, a veze koje ostvaruju su slabe i fragilne.
Zbog neadekvatnog besa, impulsivnosti i čestih promena raspoloženja veze sa njima veoma su iscrpljujuće. Osobe sa BDP-om žele dugu i stabilnu vezu ali njihovi postupci često dovode do toga da ih partneri napuštaju.
Dakle, ono što vidimo u životima ljudi sa BPD-om je, jednom rečju, haos. Ovi ljudi su zahtevni, teški sebi ali i drugima i stalno proživljavaju životne krize. Haos u njima dovodi do osećanja stida i nedostatka samovrednovanja, iako osoba može biti veoma inteligentna ili uspešna. Kod takvih osoba stalno je prisutno osećanje bespomoćnosti i one stalno traže pomoć ali kada im se pomoć pruži ne istrajavaju u lečenju i tako sprečavaju promenu na bolje.
Pacijenti koji imaju granični poremećaj ličnosti deluju kao “strašni tornado” koji uništava sve što im se nađe na putu ali se osećaju užasno kada se osvrnu i sagledaju posledice onoga što su uradili. Slikovito rečeno, oni imaju tendenciju da gledaju na svet kroz zelene naočare dok svi ostali gledaju kroz crvene naočare. Oni su zbunjeni činjenicom da ne mogu da razumeju sebe i da ne mogu da razumeju druge. Njihovi emocionalni i kognitivni filteri su disfunkcionalni, a pogrešno tumačenje i iskrivljavanje tuđih reči i namera deo su njihovog svakodnevnog života.
Granični poremećaj ličnosti – etiologija
Psihoanaliza nam je pružila dragocene uvide o poreklu i nastanku graničnog poremećaja ličnosti.
To su osobe koje su “zastale” u razvoju u najranijim, formativnim godinama. Usled neuspešnog odvajanja od majke dolazi do graničnog stanja koje postaje predominantna karakteristika buduće odrasle osobe.
Majka, usled svojih ličnih problema i frustracija, nije dobro reagovala na dečje pokušaje osamostaljivanja i istraživanja okoline koji su potpuno normalni, prirodni i poželjni. Umesto da podstiče radoznalost, majka je reagovala odbacujuće, sa ljutnjom ili depresijom. Ovo je za dete veoma bolno i ono se odriče svojih autonomnih želja i potreba kako ne bi izgubilo majčinsku ljubav i odobravanje.
Usled toga, dete se ne može razviti u normalnu i zrelu ličnost, koristiće primitivne mehanizme odbrane, druge ljude će doživljavati kao necelovite (jer ni samo nije razvojno zaokruženo) a u odnosima sa bitnim ljudima biće prisutna dva ekstrema: idealizacija i obezvređivanje. Granični poremećaj ličnosti odlikuje sledeća trijada – agresivnost, depresivnost i nejasan identitet.
Granični poremećaj ličnosti i zavisnost
Kako je granični poremećaj ličnosti povezan sa zavisnošću?
Osobe sa BPD-om čine oko 1% populacije, ali su veoma zastupljene kada je u pitanju broj ljudi sa BPD-om koji imaju zavisnost. Dakle, ako je neko zavisnik, postoji mnogo veća šansa od 1% da imaju BPD. Zavisnost plus BPD može biti smrtonosna jer pacijenti sa BPD-om često ispoljavaju impulsivno i suicidalno ponašanje. Dodajte tome zloupotrebu alkohola ili droga i mogućnost da sprečite samopovređivanje drastično opada.
Postoji mnogo zavisnih ljudi koji imaju BPD a takođe postoje oni koji imaju supružnika ili rođaka sa BPD-om i nemaju pojma zašto su stvari u njegovom životu toliko haotične i teške. Ako ovo zvuči kao neko koga poznajete, treba biti svestan da je to ozbiljan problem, ali da se može lečiti.
Prvo, ukoliko postoji zavisnost, upotreba droge i alkohola mora biti tretirana. Osim ovoga, postoji psihološka i psihijatrijska pomoć za osobe sa BPD-om. Tretmani kao što su kognitivna bihejvioralna terapija i dijalektička bihejvioralna terapija mogu biti izuzetno korisni, pa čak i spasiti život. Ponekad su pacijenti sa BPD-om toliko u stanju krize da su im potrebni medikamenti. U svakom slučaju, bolje je dobiti pomoć nego nepotrebno patiti.
Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti deluju kao da su uvek u stanju krize i imaju bolan doživljaj sopstvene egzistencije, a zloupotreba droga i alkohola koja vodi ka zavisnosti za njih predstavlja izlaz i način da “utrnu” i da se oslobode svih emocija koje ne uspevaju da obrade.
Nije jednostavno objasniti osobama sa BPD-om da je za njih dobro da se uključe u proces lečenja. Oni se služe psihološkim mehanizmima odbrane kako bi zaštitili sebe od anksioznosti koju donosi promena, ali treba imati na umu da pomoć uvek postoji i da mali koraci često vode do velikih i značajnih ostvarenja.
