Poremećaji ličnosti su dugi, hronični i maladaptivni obrasci mišljenja, osećanja i ponašanja koji su posledica trajnih promena ličnosti. Oni takođe uključuju iskrivljeno viđenje sebe, drugih ljudi i spoljašnjeg sveta. Poremećaji ličnosti spadaju u ozbiljnija stanja za lečenje. Proces lečenja je dug i neizvestan a simptomatologija ovih ljudi veoma raznovrsna.
Kako nastaju poremećaji ličnosti?
Uprkos teorijama različitih psiholoških škola, oko nekih stvari postoji saglasnost. Prva se odnosi na to da se ovi poremećaji javljaju u detinjstvu ili adolescenciji, a da se dijagnoza ne postavlja pre 18. godine. Takođe, mnoge savremene studije potvrđuju važnost rano pretrpljenih trauma za nastanak ovih poremećaja. Neke od njih su razvod ili odvojenost od roditelja u ranom dobu ili zlostavljanje.
Psihoanaliza smatra da poremećaji ličnosti nastaju ukoliko se dogodi konflikt u odnosima sa bitnim objektima tokom kritičnih faza razvoja. Tako npr. rascep, koji se smatra normalnim mehanizmom odbrane, zaostaje u unutrašnjem svetu deteta. Ovo za posledicu ima da se svet, kao i sama osoba deli na samo loše i samo dobre objekte, a da izostane doživljaj celine. Spoljašnji i unutrašnji svet bivaju podeljeni.
Genetska istraživanja pokazuju da se crte ličnosti nasleđuju čak u većoj meri od inteligencije. Poremećaji uopšte, pa i poremećaji ličnosti češće se javljaju u porodicama u kojima neko već boluje od takvih poremećaja. Biološki faktori takođe igraju značajnu ulogu u smislu da su biološki procesi izmenjeni kod osoba sa ovom dijagnozom. Tako je npr. nivo serotonina snižen kod osoba koje ispoljavaju impulsivno i agresivno ponašanje, što je tipično za antisocijalni i granični poremećaj ličnosti.
Kulturološki faktori takođe doprinose, jer se u nekim kulturama ohrabruje agresivno ponašanje koje indirektno doprinosi razvoju antisocijalnog poremećaja ličnosti. Maturacioni faktori su takođe značajni, jer moralni razvoj sazreva i upravo zbog toga se dijagnoza ovih poremećaja ne postavlja pre 18. godine.
Specifični poremećaji ličnosti
- Paranoidni poremećaj ličnosti. Osobe koje spadaju u ovu grupu neprestano interpretiraju ponašanje drugih kao preteće i omalovažavajuće, često sasvim neosnovano. Stalno imaju doživljaj da ih drugi iskorišćavaju ili da ih žele iskoristiti. Karakteriše ih trajna sumnjičavost i nepoverenje prema okolini. Puni su predrasuda, patološki ljubomorni i stalno testiraju vernost i odanost svojih najbližih.
- Shizoidni poremećaj ličnosti. Ove osobe imaju trajne probleme u uspostavljanju ličnih odnosa sa drugima i deficit u adekvatnom odgovaranju na ponašanje drugih. Nisu u stanju da ispolje intenzivna osećanja, deluju hladno, nezainteresovano i ravnodušno. Ipak, imaju jasno razmišljanje i način percipiranja realnosti. Uglavnom biraju poslove koje mogu da rade sami i okupirani su fantazijama i introspekcijom.
- Antisocijalni poremećaj ličnosti. Termini psihopatija i sociopatija nekada su se koristili za označavanje ovog poremećaja. Za ove osobe smatra se da su manipulativne. neodgovorne, zahtevne, nesposobne da održe dugotrajnu vezu i da poštuju zakonske i socijalne norme. Sklone su laganju, varanju, krađi, zloupotrebi supstanci i raznim nelegalnim aktivnostima.Slabo kontrolišu impulse, teško podnose frustraciju što za posledicu ima agresivno ponašanje i nasilje. Takođe su egocentrične i nesposobne da osećaju krivicu ili kajanje zbog svojih postupaka. Često provedu neki period života u zatvoru ili kazneno-popravnim ustanovama.
- Granični poremećaj ličnosti. Za ovaj poremećaj često se kaže da je “stabilan u svojoj nestabilnosti”. Zaista, ove osobe deluju kao da su neprestano u stanju krize. Imaju česte promene raspoloženja i krajnje su nepredvidive. Suština ovog poremećaja je značajan i permanentan poremećaj identiteta, odnosno difuzija identiteta. To je ključ za razumevanje brojnih pojava koje se mogu videti kod ovih osoba.
Skloni su autodestruktivnom ponašanju i samopovređivanju, pokušajima samoubistva koji se ponavljaju i zloupotrebi supstanci. U odnosima s drugima prisutan je rascep kao dominantna odbrana, a drugi se ili idealizuju ili obezvređuju. Zbog toga su njihovi odnosi burni, kratkotrajni i nestabilni. Slikovit primer ovog poremećaja možemo videti u filmu “Fatalna privlačnost”, oličen u liku Aleks Forest.
Aleks Forest kao ilustracija graničnog poremećaja ličnosti
- Histrionični poremećaj ličnosti. Kod ovih osoba prisutno je prenaglašeno ispoljavanje emocija, dramatično ponašanje i teatralnost. Imaju izraženu potrebu za pažnjom od strane okoline i vole da budu u centru pažnje. Teže da fasciniraju okolinu ali u svemu tome ostaju okrenute sebi. Šarmatne su i zavodljive ali i sujetne, zahtevne i manipulativne. Sklone su i ispadima besa. Često su pune energije ali zbog svojih stalnih zahteva postaju naporne okolini. Ovaj poremećaj se znatno češće javlja kod žena.
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti. Ove osobe okupirane su pravilima, redom, detaljima, urednošću i uređenošću. Njihov perfekcionizam često ih ometa u završavanju poslova, a u odnosima s drugima izostaje zadovoljstvo. Takođe su formalne i ozbiljne, bez smisla za humor. Ove osobe preterano su pedantne, nefleksibilne i preterano prihvataju socijalne norme. Visoko cene rutinu i stabilnost svog života i svaka promena izaziva veliku anksioznost.
- Izbegavajući poremećaj ličnosti. Osobe iz ove grupe su inhibisane, introvertne i anksiozne. Veoma su osetljivi na odbacivanje, a stidljivost je njihova bazična crta. Imaju nisko samopoštovanje, kompleks niže vrednosti, u razgovoru s drugima deluju nesigurno i često izbegavaju da koriste svoja prava plašeći se reakcije i procene drugih ljudi.
- Zavisni poremećaj ličnosti. Ove osobe odlikuje nedostatak inicijative i nisko samopouzdanje. Teško podnose duže periode usamljenosti i uglavnom se oslanjaju na savete drugih ljudi. Po Frojdu, ove osobe su ostale fiksirane u oralnoj fazi razvoja i karakteriše ih zavisnost, pesimizam, sumnja u sebe, sugestibilnost, pasivnost i nedostatak istrajnosti. Strašno se plaše da će biti napušteni od bliskih osoba i zato ostaju u submisivnoj poziciji.
- Narcistički poremećaj ličnosti. Svoj naziv duguje grčkom mitu o Narcisu, koji se zaljubio u sopstveni odraz u jezeru. Ove osobe imaju prenaglašen doživljaj sopstvene veličine, odnosno grandiozan doživljaj sebe. Veruju da su posebni i da zaslužuju poseban tretman od strane okoline. Često izgledaju atraktivno i adaptirano ali samo na prvi pogled – njihov unutrašnji svet pun je patoloških doživljaja. Ove ličnosti nisu u stanju da vole, samo imaju fantaziju o idealnoj ljubavi. Odlikuje ih nedostatak empatije i preterana osetljivost na procenu drugih ljudi. U odnosima sa drugima često ispoljavaju hladnoću i površnost, kao i nesposobnost za duboka osećanja.
Poremećaji ličnosti – terapija, prognoza i pomoć
Činjenica je da su poremećaji ličnosti teža stanja za lečenje. Neke studije pokazuju visoku stopu razvoda, nezaposlenosti i beskućništva kod ovih poremećaja, kao i rizik od rane smrti. Koristi se pretežno psihoterapija, a u slučajevima komplikacija i farmakoterapija. Činjenica je da se ova stanja najuspešnije tretiraju uz pomoć psihoterapije, ali i da se ove osobe retko javljaju i traže psihološku pomoć. Obično su članovi porodice ti koji se javljaju za pomoć zarad nekog svog člana. To se dešava jer osobe s poremećajima ličnosti nikada ne smatraju da one imaju problem nego da su za njihove probleme krivi drugi.
Veoma je bitan način komunikacije sa osobama koje pate od ovih poremećaja. Njihov bolan doživljaj življenja manifestuje se kroz stalne sukobe sa realnošću i upravo zbog toga ovim ljudima, ukoliko ih imate u okolini, ne treba objašnjavati da greše i da nisu u pravu. Mnogo se više postiže ukoliko im se pruži razumevanje i podrška. Osobe sa poremećajima ličnosti treba ohrabriti da potraže psihološku pomoć, ali to treba učiniti veoma odmereno i suptilno. Ključno je razumevanje i prihvatanje, a ne odbacivanje i kritikovanje jer to samo produbljuje njihovu patologiju. Treba prihvatiti njihovu posebnost uz istovremeno traženje načina koji će ih motivisati da preduzmu korake ka svom lečenju.
