Fuzija – kakva će biti naša budućnost?

Autor: Marija Brzić

Autor: Marija Brzić

Dvadeseti vek bio je eksplozija otkrića u oblasti nauke i tehnologije. Mnoge fundamentalne stvari i činjenice su otkrivene. On je prelepa kolevka, sa veoma malom ogradom, mnogih disciplina. Jedno od nestašne dece je nuklearna energija. Sa njenom razornom moći i opasnostima smo imali mnogo prilika da se upoznamo. Dve sestre, fisija i fuzija, igraju značajne uloge na repertoaru svetske scene.

Nuklearna energija

 

Razorna moć fisije pokazala je zube dovoljno puta. Uprkos zloupotrebama u vidu naoružanja, koristi se u mnogim zemljama kao izvor energije. Zemlje Evrope su vrlo posvećene ovom načinu. Iako se u poslednje vreme beleži blagi pad, od 2009. godine do 2014. naši susedi se za 10% više oslanjaju na ovaj izvor. Na ovaj način električne uređaje najviše snabdeva Francuska. Vodeća je zemlja Starog kontinenta sa udelom od 49,8%.

Nuklearna energija jeste bezbedan i efikasan način za proizvodnju toplote. Ipak, za vreme njenog korišćenja desila su se 3 nesrećna incidenta. Prvi u nizu je Ostrvo 3 milje. Desio se 28. marta 1979. godine. Drugi je svetski poznata katastrofa u Černobilju 1986. i poslednji 2011. – Fukušima. Jedina koja je izazvala neizbrisivo teške posledice po okolinu i živi svet je Černobiljska katastrofa. Pravilnim rukovođenjem, radioaktivni izvori su bezbedni i vrlo isplativi. Problem koji se javlja je zagađenje u nepredviđenim situacijama, kao i reciklaža ili otpad.

Srbija poseduje dva nuklearna reaktora i oba se nalaze u Vinči. Jedan je van funkcije od 2002. godine. Drugi se trenutno ne koristi za dobijanje energije, već u istraživačke svrhe. Sa druge strane, okruženi smo nuklearkama, s obzirom da zemlje u okolini poseduju ovakve elektrane. Mađarska i Bugarska su udomile po četiri, a Slovenija i Rumunija dve.

Fuzija

 

Otkrivena je dvadesetih godina prošlog veka. Artur Edington je prvi koji je dao ideju da je spajanje manjih elemenata izvor energije u zvezdama. Kasnije, 1929. godine su Etkinson i Hautemans izveli prva izračunavanja o nuklearnoj fuziji u zvezdama. Tek su doprinosi naučnika (Enriko Fermi, Kazins, Ver i mnogi drugi) u godinama koje su usledile otvorile put za eksploataciju i izučavanje.

Nuklearna fuzija je reakcija u kojoj spajanjem atoma dva elementa nastaje atom novog elementa. Isto kao što je za kretanje organizma potrebna energija, potrebna je i da bi jezgro držalo svoje elemente na okupu. Spajanjem dva atoma nastaje novi koji ne odgovara zbiru masa prethodna dva. Novonastala je znatno manja i oslobađa se u vidu energije. Na ovom principu se zasniva proces nazvan fuzija i proizvodnja energije fuzionim reaktorima. Predstavlja čist i miran način dobijanja energije. Ipak, postoje mnoge poteškoće za izrabljivanje.

Fuzija se odigrava pri ekstremno visokim pritiscima i temperaturama koje se u prirodi postižu jedino u zvezdama. Jasno je da je njeno postizanje teško sprovesti na Zemlji jer ne postoji materijal koji bi izdržao ovako ekstremne uslove. Ipak, postoje metode kojima je moguće izvesti da se fuzija dva elementa odigra. Postoji ih više, a najpoznatiji su pinč efekat i inercijalna konfinacija.

Budućnost i fuzija kao izvor

 

Problem sa fuzijom je jedino taj što je teško postići. Ona je sigurna za korišćenje, čista i mirna. Reaktori za ove primene se smatraju potpuno lišeni bezbednosnih poteškoća. Loša strana je moguća proizvodnja velike količine tritijuma koji je sastavni deo nuklearnog naoružanja, ali on može biti proizveden i pomoću fisionih reaktora. Pozitivna strana je proizvodnja količine energije koja je uporediva sa fisijom. Štaviše, trebalo bi da proizvodi više energije nego bilo koji nama poznat izvor. Takođe, fuzioni otpad nije ni blizu toliko radioaktivan kao fisioni.

Ekonomska budućnost deluje sjajno iako je fuzija i dalje u ranoj fazi istraživanja. Samo jedan ITER-ov reaktor primio je 6 milijardi dolara za period 2008-2020. godina. O njenoj perspektivi govore i kineska ulaganja u domaće reaktore od kojih je jedan postigao nezapamćeno veliku temperaturu na čak 102 sekunde. Ne emituje štetne gasove i materijal za postizanje je vrlo jeftin (voda iz okeana). Sa druge strane, fuzija nije obnovljiv izvor energije. Uprkos tome, mogla bi da snabdeva Zemlju energijom milionima godina, a prva komercijalno dostupna energija dobijena fuzijom trebalo bi da bude dostupna 2050. godine.


Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.


Preporučujemo:

Preporučujemo:

Šta je najlakše reciklirati u svom domu?

Kod nas reciklaža još uvek nije u potpunosti zaživela. Institucije se donekle trude da bar na nekim javnim površinama promovišu ovakav odnos prema otpadu koji svakodnevno stvaramo. Možemo pronaći po neko preduzeće ili postrojenje koje ozbiljnije shvata materijal koji...

Čemu sve služe matične ćelije?

Matične ćelije jesu posebna vrsta ćelija koju u organizmu možemo pronaći u pupčanoj vrpci po rođenju deteta ili koštanoj srži svakog čoveka. Postoji nekoliko vrsta istih. To su ćelije kojima organizam još nije odredio posebnu funkciju, te se one dalje razvijaju u...

Šta je najlakše reciklirati u svom domu?

Kod nas reciklaža još uvek nije u potpunosti zaživela. Institucije se donekle trude da bar na nekim javnim površinama promovišu ovakav odnos prema otpadu koji svakodnevno stvaramo. Možemo pronaći po neko preduzeće ili postrojenje koje ozbiljnije shvata materijal koji...

Čemu sve služe matične ćelije?

Matične ćelije jesu posebna vrsta ćelija koju u organizmu možemo pronaći u pupčanoj vrpci po rođenju deteta ili koštanoj srži svakog čoveka. Postoji nekoliko vrsta istih. To su ćelije kojima organizam još nije odredio posebnu funkciju, te se one dalje razvijaju u...

Da li je moguće dostići besmrtnost?

Da li je moguće dostići besmrtnost?

Besmrtnost je nedosanjan san sve od epa o Gilgamešu pa do danas. Od postojanja svesti o smrti postoji i želja da se ona prevaziđe i da se na neki način prevari čuveni Kosač. Da li je to uopšte izvodljivo? Da li će ljudi jednog dana dostići besmrtnost? Kako najnovija...

Komentari: