Zamislite da živite u svetu u kome ne postoji nijedan zvanični zakon, a u kome nemate ni trunku slobode. U svetu u kome je svaki vaš pokret, svaka izgovorena reč i svaki izraz lica pod neprestanim nadzorom i pod stalnom kontrolom. I najzad, zamislite da živite u svetu gde vam ni vaš sopstveni um ne pruža nikakvo bezbedno utočište. Upravo ovakav svet je opisan u Orvelovoj nadaleko poznatoj knjizi – 1984.
Šta je sve Džordž Orvel predvideo u ovom književnom delu?
Ono što je sa sasvim izvesnom sigurnošću mogao da predvidi još pre oko sedamdeset godina, kada je knjiga pisana, jeste strahovito brz tehnološki napredak.
Na samom početku knjige, on opisuje uređaj koji neverovatno podseća na današnje HD televizore. S tim što njegova verzija ove naprave ima (možda) drugačiju ulogu – telekran, kako ga je on nazvao, služi za praćenje i nadzor ljudi, koji su, naravno, u obavezi da ga poseduju.
Ne bih rekla da u današnje vreme stvari zaista stoje ovako. Ipak, nismo ni daleko od toga. Sigurno ste se nekad, prilikom instalacije neke aplikacije na smart telefonu, zapitali zašto vam traže pristup sms porukama, imeniku, galeriji itd. Zaista, zašto li traže? Da ne dužimo priču o ovome, istaći ću samo jednu jedinu stvar; zajedno sa tehnološkim napretkom dogodilo se nešto što se, uglavnom, uopšte ne shvata dovoljno ozbiljno – nestanak privatnosti. Ili, da budem malo manje dramatična, delimičan nestanak.
A opet, čak ni to što neko nama nepoznat ima pristup našim slikama na telefonu nije toliki problem koliki je taj što mi sami ne vodimo računa o sopstvenoj privatnosti. Zašto bi, zaboga, ono intimno ostalo intimno kada imamo mogućnost da ispričamo i pokažemo sve ono što je naše svojim prijateljima (a zapravo većinski poznanicima) na fejsbuku? Privatnost je, zapravo, počela da se potcenjuje i zapostavlja.
I najzad, još jedan bitan aspekt današnjeg doba koji je Orvel predvideo jeste manipulacija medija. Opet, tehnološki napredak igra značajnu ulogu u ovom postupku. Zbog konstantnog korišćenja nekog uređaja izloženi smo neprestanom ”bombardovanju” raznoraznim podacima. A većina ovih podataka nije čak ni bitna niti korisna. Ipak, ovim nam se, između ostalog, skreće pažnja s bitnog na nebitno, što savršeno odgovara onima koji su na vlasti.
Dakle, ko je savremeni Veliki brat koji nas posmatra?
Zaista, ko bi ga znao.
Dok je u 1984. totalitarni režim toliko drastičan da direktno vređa ljudsku inteligenciju, u savremeno doba se odvija nešto vrlo slično, samo mnogo diskretnije. Nikada nismo imali ovoliko slobode (mada kako u kom delu sveta) a, istovremeno, nikada nismo bili u ovolikoj meri kontrolisani.
Mislimo da imamo potpunu slobodu da govorimo ono što želimo, da se oblačimo onako kako hoćemo i da radimo šta nam se prohte. I zapravo imamo. A ipak, uticaj koji se na nas vrši na indirektan način od strane medija, društvenih mreža i novina je toliki da mi, nesvesno, usvajamo većinu toga što nam se servira, što dalje utiče na sve to što govorimo i radimo i mislimo.
Isto kao i u knjizi, identitet Velikog brata nije sa sigurnošću utvrđen niti potvrđen. Možda postoji, možda ne. Iako dosta nas ima neke blede ideje i nejasne pretpostavke, niko nije zaista siguran.
No, jedno ipak jeste sigurno – ako bi neko želeo da prati i nadzire nekog od nas, imao bi mogućnosti da to uradi.
“Budućnosti ili prošlosti, vremenu u kojem je misao slobodna, u kojem se ljudi razlikuju među sobom i ne žive usamljeni – vremenu u kome postoji istina i u kome se ono što je učinjeno ne može povući:
Iz doba jednoobraznosti, iz doba samoće, iz doba Velikog brata, iz doba dvomisli – pozdrav!”Džordž Orvel
Ako vam se dopao članak, na sličnu temu možete pročitati još:
Da li je 1984. blizu? (II deo)
Političko-medijska manipulacija građana: Kako nas kontrolišu?
Otac propagande – Edvard Bernajs
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
