Kada se osvrnemo oko sebe možemo uočiti da ljudi polako počinju da gube interesovanje za knjige i da se na znanje gleda sa neprikrivenim čuđenjem, ponekad čak i neodobravanjem. Da li je jedino tehnologija dovela do pada interesovanja za čitanjem romana zbog lako dostupnih informacija ili smo sami doveli sebe u stanje u kome intelektualno usavršavanje više ne izaziva divljenje?
Distopijski roman Reja Bredberija ”Farenhajt 451”, objavljen davne 1953. godine, postavlja neka od najvažnijih pitanja koja se u velikoj meri odnose na probleme današnjice. Naziv romana se odnosi na ”temperaturu na kojoj se papir pali i sagoreva” što se provlači kao glavna tema kroz ceo roman.
Autor pok
ušava da dočara čitaocima da se ono što sačinjava buduće američku društvo ogleda u zabranjivanju knjiga. Svaka pronađena knjiga se spaljuje, neretko sa svojim vlasnicima.
Gaj Montag, glavni junak romana, požarni je brigadir čija je dužnost spaljivanje knjiga. Ljudi zabavu pronalaze u strogo kontrolisanom interaktivnom programu koji im se emituje sa zidova, takozvanim ”zidnim porodicama” dok su knjige zabranjene jer podstiču slobodno mišljenje.
Nekoliko događaja Montaga uspevaju da navedu da razume šta je zavladalo svetom. Upoznavši novu komšinicu Klarisu, čiji način razmišljanja u njemu podstiče želju da preispita svoj život i način na koji doživljava sreću, Gaj počinje da polako otkriva istinu koja se krije iza zabrane posedovanja i čitanja knjiga.
Montaga je nakon razgovora sa Klarisom iznenadila činjenica da je prevideo mnoge stvari koje su sve vreme bile pred njim, kao što je problem koji ima njegova supruga, Mildred i prosta nezainteresovanost gotovo svih ljudi za razmišljanjem o bilo čemu jer im televizija pruža sve u skladu sa njihovim potrebama.
Nakon Klarisine pogibije u saobraćajnoj nesreći, Montag doživljava veliki preobražaj. Počeo je da se interesuje za knjige, te se sa velikom radoznalošću susreće sa primerkom koji je u stanju bunila krišom uzeo iz kuće koja je gorela.
Ubrzo nakon čudnog spleta okolnosti, sam Montag postaje pobunjenik protiv sistema za koji je do tada radio i bori se za slobodu. Uspeva da pobegne iz grada, nailazi na logor pun odmetnika koji nisu želeli da zaborave na knjige i pridružuje im se. Svako od njih je upamtio po jednu knjigu tako da one neće biti zaboravljene dokle god su živi.
Uprkos pesimizmu koji naizgled preovladava ovim delom, Rej Bredberi je epilogom dao veru u slobodu. Dokle god postoje pojedinci koji će se boriti za slobodu, drušvo nije izgubljeno.
Osvrnimo se još jednom na današnju situaciju. Naš svet sve više počinje da liči na Bredberijev svet u romanu. Ali osim činjenice da idemo ka tome da postanemo neskloni razmišljanju, uz pomoć individua koje su svesne toga postoji nada da će se nešto promeniti na bolje. Kao što Bredberi kaže:
