Drama je poseban vid mimetičke umetnosti, nastao još u antičko doba. Istorijski se razvio iz poezije, koja se tako isto razvila iz mita. Polazeći odatle, mit je već u antici dobio status lažne priče koja nosi nekakvu istinu u sebi. Neki filozofi, kao npr. Platon, smatrali su da iz tog razloga moramo paziti koje priče pričamo mladima da im ne bismo preneli pogrešne vrednosti. Poezija se smatrala zanatskom veštinom, te bi pesnik bio zanatlija kao što je to i obućar ili stolar, te bi zanatlije tako bili i glumci ili dramaturzi.
Mimetičke umetnosti, dakle, prenose neku istinu putem podražavanja ili imitacije iste. Još davno ljudi su uvideli da životne istine mogu imitacijom biti prikazane, te na takav način intelektualno razjašnjene i proživljene. Vremenom je taj prenos istina postajao kompleksniji. Danas pored pozorišta imamo film, različite emisije, serije, eksperimentalne, neuobičajene i fantastične prikaze. Dakle, u moderno doba imamo mnošto formi u kojima se ovaj momenat proizvodi.
Drama i katarza
Već je Aristotel razvio teoriju drame koja nam može dosta pomoći u razumevanju iste. Osnovna podela se svodi na komediju i tragediju, a osnovna odlika dramske umetnosti jeste doživljavanje katarze. Ona dovodi do pročišćenja od emocija određenog sadržaja, te onog razjašnjavanja i spoznavanja određenih univerzalnih istina. Dakle, ne onih pojedinačnih za koje je se smatra da je zadužena istorija.
Komedija je drama čiji junak jeste vesnik nezasluženo dobre sreće. On je junak koji nosi neku smešnu manu, neku vrstu bezopasne pokvarenosti, možda zlobe ili moralne degradiranosti, koji se ponaša superiorno kroz našu priču. Njegov put nas vodi ka razumevanju ovakvih osobina te revoltu i ogorčenju prema tako nezasluženo dobroj sreći ovakvih junaka. Tragedija, sa druge strane, priča priču plemenitih junaka koji nezasluženo doživljavaju lošu sreću u našoj priči. Ova vrsta drame nas vodi proživljavanju straha i sažaljenja u odnosu na glavnog protagonistu i njegovu sudbinu.
Ovakvo izmeštanje sudbinskih zapleta nas uči mnogo toga o ljudima i njihovim sposobnostima, emocijama, kao i posledicama istih kada se smeste u određene okvire.
Dokle se čovek vrti u krug
Drama, kao i druge umetnosti, ali na sebi osoben način i specifičan pristup ljudskoj osetljivosti, teži da nas nauči šta sve može biti proizvod te međuljudske interakcije, i na taj način pokazati univerzalni smisao i istinitost koje one nose. U istočnjačkim tradicijama može se naći gledište da se čovek nalazi u nesvesnom odigravanju uloge, karmičkom dugu, sve dok iste ne razume na adekvatan način. Tako se konstantno nalazi na pozornici karme koja ga uči propuštenoj mudrosti. Onda kada je dug otplaćen, čovek je oslobođen, te prepušten darmi. Ne možemo propustiti da primetimo genijalnost koju dramsko izmeštanje nosi u sebi, a koju su jasno primetili i veliki dramaturzi poput Šekspira.
Postoji anegdota da je jedan od rimskih careva toliko uživao u dramskom prikazu, da je i sam želeo da glumi. Tako je u svojoj palati napravio sopstveno pozorište, te su na njegovim predstavama redovno morali da prisustvuju svi koji bi se zatekli tu, i to tako da bi odaje u kojima se predstava održavala bile isto tako redovno i zaključavane. Anegdota kaže da je car bio toliko loš glumac, da su bili srećni oni koji su uspeli da izbegnu njegove predstave.
Psihodrama
U poslednje vreme, drama je postala jako popularan terapijski metod. Naići ćemo na radionice i kurseve psihodrame. Možemo videti na koji način drama stvarno jeste sposobna da izoluje emotivna stanja i nauči čoveka kako da ih distancirano proživi, i na takav način i sam nauči na koji to način je sebe dovodio u nezavidne pozicije loše po sopstveno zdravlje. Kako su psihološki poremećaji i sindromi sve veći problem modernog čoveka, usled načina života nametnutog potrošačkim društvom, možemo dati sebi malo oduška i povremeno pogledati neku dramu.
Tako ćemo shvatiti da nismo sami. Negde postoje i mnogo teže i strašnije, pokvarenije, luđe i kojekakve druge zapletene sudbine, ako ne i jako slične i bliske onoj našoj, koje ne vode ni blizu poželjnim ishodima. A sa druge strane, čak i one u koje se naša mašta zapliće tražeći baš takve situacije kao sebi srodne i poželjne. Tako uz njih, možemo se isplakati kako dugo nismo, zdušno smejati, ali i naučiti po koju dobru zarad boljeg sutra.
