S obzirom da je stres postao deo naše svakodnevnice, nije nimalo iznenađujuće što se javlja i na radnom mestu. Međutim, stres nije isto što i burnout sindrom, koji predstavlja ozbiljnije stanje. Nastavite da čitate i saznajte zašto je to tako.
U čemu je razlika?
Svetska Zdravstvena Organizacija nedavno je objavila da ažurira definiciju izgaranja u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (ICD-11). Iako se termin izgaranje, ili burnout obično primenjuje na mnoge oblasti života, promena se posebno odnosi na radnu sredinu.
Prethodno uključena u ICD-10 kao stanje vitalne iscrpljenosti, razrađena trodimenzionalna definicija odnosi se na sagorevanje kao sindrom koji se javlja kada loše upravljanje na radnom mestu dovede do stresa, koji postane hronično stanje.
Znaci koji ukazuju da je došlo do burnout-a
1. Teško se nosite sa stresom na radnom mestu.
Iako Svetska Zdravstvena Organizacija naglašava da je sindrom sagorevanja više od stresa, stres je srž problema. Suočavanje obuhvata metode koje se koriste za ublažavanje stresora.
Ključna razlika između stresa i izgaranja je da se stres može ublažiti suočavanjem, dok se burnout razvija iz neuspešnih pokušaja osobe da se nosi sa stresom na poslu tokom radnog vremena.
2. Dolazite iscrpljeni sa posla.
Kada doživite izgaranje, svakodnevno dolazite iscrpljeni sa posla. U teškom stanju, ovaj nivo energije je neproporcionalan vašim naporima na radnom mestu. Na primer, možete se setiti vremena u koje ste uložili istu količinu sati, ali vas to nije potpuno iscrpelo.
S druge strane, ako doživite izgaranje, tipična smena može biti mnogo više mentalno, emocionalno i fizički iscrpljujuća nego u prošlosti.
3. Ne nalazite zadovoljstvo u svom radu.
Iako posao može biti iscrpljujući, osećaj povezanosti, svrhovitosti i ispunjenosti zbog vaših ulaganja može vas zaštititi od stresa na radnom mestu. Nasuprot tome, kada ste sagoreli, možda nećete biti u mogućnosti da uopšte vidite svoj posao kao prijatnu aktivnost.
Šta se još dešava?
4. Imate negativna osećanja prema poslu.
Kada razmišljate o svom poslu, obratite pažnju na emocije koje se javljaju. Da li smatrate da ste preplavljeni negativnim osećanjima i cinizmom? Kada doživite sagorevanje, teško je prepoznati pozitivna osećanja koja su povezana sa radnim mestom. Umesto toga, ljudi se osećaju potpuno preplavljeni intenzivnim, negativnim emocijama.
5. Više ne verujete u svoju sposobnost da ispunite radne obaveze.
Kada stres na radnom mestu postane hroničan, dolazi do smanjenja samoefikasnosti. Možda ćete početi da sumnjate u svoje sposobnosti, čak i kada se radi o zadacima u kojima ste prethodno pokazali kompetentnost. Dalje, ovakva procena vaših sopstvenih sposobnosti, kao nedovoljnih, negativno utiče na vašu motivaciju, funkcionalnost i produktivnost.
Postoji način da prevaziđete ove probleme i da ponovo pronađete zadovoljstvo u svom poslu, a nekad se i promena radne sredine pokazuje kao dobra odluka.
Iako promene koje potvrđuju ovu proširenu definiciju stupaju na snagu 2022. godine, ako ispunite gore navedene znakove a sami ne nalazite rešenje, možda nije loše da potražite pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.
Preuzeto sa: https://www.psychologytoday.com
