Potraga za nekakvim višim idealom, za smislom koji nas nadilazi i za svrhom postojanja duga je koliko i sama ljudska istorija. Dokazi ove potrage mogu se pronaći u svim svetskim religijama i mitologijama, u raznoraznim filozofskim i umetničkim pravcima, kako na opštem tako i na pojedinačnom planu. Svako ljudsko biće koje je ikada postojalo se zasigurno bar jednom zapitalo: “Koji je smisao života?”. Na ovo pitanje dobili smo pregršt različitih odgovora, a čini se da nijedan od njih nije bio dovoljan da odagna osećaj besmisla s kojim smo se manje – više svi barem jednom suočili. Jer ovo pitanje za sobom povlači i pretpostavku koja može zvučati vrlo pesimistički i obeshrabrujuće – “Možda smisao uopšte ne postoji”.
Upravo je Alber Kami, francuski pisac i dobitnik Nobelove nagrade, pod uticajem Ničeove i Sartrove filozofije, detaljno obradio pitanje o smislu i besmislu u svojim delima, od kojih je svakako najpoznatije “Stranac”. Shodno tome, ovaj roman ne predstavlja, kao što bi neki mogli pomisliti, nikakvu detektivsku priču, već ilustraciju Kamijeve specifične filozofske misli koja je ostala upamćena kao filozofija apsurda.
Ključno pitanje egzistencijalizma, pravca u filozofiji kojem je Kami pripadao, jeste pitanje odnosa čoveka i sveta. Svako od nas je određen uticajima vremena, ambijenta, društva i svim ostalim okolnostima u kojima smo rođeni, a opet niko nije imao priliku da bira išta od toga. Svako je prinuđen da pronađe svoje mesto u svetu nebrojenih pisanih i nepisanih normi i da se prilagodi nametnutim šablonima i standardima. Zbog toga Kami u odnosu čoveka i sveta pronalazi nesklad i apsurd, iz kojih proizilaze osećaji otuđenosti i besmisla, zbog čega se čovek, suočen sa tim osećajima, može osećati kao stranac u sopstvenom životu. Po Kamiju, svet je alogičan i iracionalan.
Merso, glavni lik „Stranca“, je potpuno apsurdan, kao i ubistvo koje je počinio i njegove reakcije na životne situacije sa kojima se suočio. Nezainteresovanost i ravnodušnost koju pokazuje prema smrti majke, sudskom potupku koji se vodi protiv njega, burnoj reakciji i žestokoj osudi društva jeste ono što istovremeno zbunjuje i užasava okolinu. Ljudi su pokušali da razumeju neobjašnjivo ubistvo koje je počinio, da pronađu logičnu vezu između tog i ostalih događaja i da ga objasne po principu uzroka i posledice. Ideja da se stvari ponekad dešavaju bez nekakvog posebnog značenja i bez razloga koji se može objasniti je uznemirujuća za društvo. Ova ljudska težnja da svet razumeju kao uređeni poredak u kojem se sve dešava s nekim smislom i s nekakvom svrhom jeste ono što uslovljava apsurd, jer, kako Kami tvrdi, smisao uopšte ne postoji.
Dakle, osnovna teza dela je da se ništa ne može zaista i u potpunosti shvatiti i objasniti, da ništa nije posebno značajno i da, shodno tome, ne mogu postojati adekvatno određena merila toga šta je dobro, a šta je loše. Poenta dela je, pak, da ne postoji nikakav smisao koji nas nadilazi. Zbog ovoga se Kamijeva filozofija definiše kao ateistička.
Ipak, kako bismo razumeli pisca i njegova dela neophodno je da budemo upoznati sa pojedinim činjenicama iz njegovog života i sa istorijskim i političkim dešavanjima mesta i perioda u kojem je živeo. Alber Kami je rođen u Alžiru, ali je veći deo života proveo u Francuskoj. Tokom Drugog svetskog rata obitavao je u Parizu, što bi značilo da se u njemu nalazio za vreme nacističke okupacije ovog grada. Moramo se složiti da ništa ne pokreće osećaj besmislenosti i uzaludnosti življenja tako intenzivno kao što ga pokreće rat.
Kamijeva filozofija nije toliko pesimistička i mračna kao što zvuči jer on, za razliku od mnogih drugih, nalazi razrešenje apsurda i besmisla, a nalazi ga upravo u borbi, pobuni, u revoltu, što je, tokom Drugog svetskog rata, pokazao i dokazao sosptvenim primerom. Bio je vrlo politički aktivan u tom periodu svog života, prvenstveno kao novinar, a svoju pobunu protiv nacističkog režima je javno izražavao u člancima koje je pisao. On odbacuje očajanje zbog besmisla ljudskog postojanja i apsurdnosti života i poziva na revolt i slobodu, na življenje života takvog kakav jeste.
Mersoova ravnodušnost predstavlja pobunu protiv društvu nametnutih moralnih vrednosti, protiv institucija, protiv obrazaca ponašanja, protiv standarda i šablona i protiv svega onoga što ograničava i sputava ljude da žive onako kako žele. Jednom rečju, protiv svega što može dovesti do otuđenosti među ljudima, otuđenosti od samog sebe i od života. Kami kaže: “Čovek je jedino biće koje odbija da bude ono što jeste”.
Voleti i živeti ideju života nije isto što i voleti i živeti sam život.
Ako vam se članak dopao, pročitajte i:
Blez Paskal i njegova “logika srca”
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
