Predispitni stres: kako ga umanjiti

Predispitni stres dobro je poznat svakome ko je ikada studirao. Verovali ili ne, sa njim se nose čak i uspešni studenti! Mnogo veća količina gradiva i uveliko ozbiljniji pristup čine fakultet zahtevnijim od škole. Ako tome pridodamo učestalu trku za budžet i strah od izneverenih očekivanja, jasno je zašto prosečna osoba proživljava pred ispit napad panike. Nudimo vam savete kako da makar umanjite predispitni stres. Uzmite, međutim, u obzir da ne postoji magični štapić. Ipak morate da sednete i učite.

Dobro se organizujte

Hteli mi to da priznamo ili ne – za predispitni stres u mnogome je kriva loša organizacija. Veliki broj studenata zapravo ne počinje sa učenjem u dogledno vreme. Tada obično nastupa iznenađenje količinom literature koju je do ispita nemoguće preći. Spas se, najčešće, traži u skriptama i sažecima, a sve u nadi da će profesor pomeriti ispit. Makar za jedan dan. Poznat scenario? Da biste izbegli dodatan stres, potrebno je da sa učenjem krenete ranije. Osim ukoliko niste zavisnik od adrenalina, učenje u poslednji čas može imati samo negativne efekte. Zato se dobro organizujte i dopusite da vam se gradivo „slegne“. Tako ćete, ujedno, na ispitu biti mnogo sigurniji. Još jedna stvar: budite realni! Nemojte padati u zamku prijavljivanja više ispita nego što možete da iznesete. Postavljanje ciljeva koje nije moguće dostići samo će vas dovesti do manjka samopouzdanja.

Naučite da učite

Za predispitni stres je kriva i činjenica što često ne znamo kako se sprema velika količina gradiva. Posebno na početku. Studenti su retko spremni za takve poduhvate. Važno je da razumete da učiti za fakultet nije isto što i učiti za školu. Gradivo je neuporedivo veće – ali to ne znači da treba da upamtite sve što piše na svakoj stranici. Dodatnom stresu vodi i to što neki od nas imaju taj divan plan da će sve pročitati više puta. Za ovo obično nema vremena, a često ni potrebe.  Mislite o oneme što čitate, i pokušajte da nakon toga to i reprodukujete. Naučite da ponavljate tekst svojim rečima. Vratite se na njega  ako nečega ne možete da se setite. Isto važi ako nešto želite da proverite. Doslovno učite samo striktne podatke i definicije. Da biste uštedeli vreme možete i crtati mape ključnih pojmova. Osim “kupovine” vremena, na ove načine lišavate sebe bespotrebnog truda. I, naravno, redukujete stres.

Jedite i pijte zdravo

Koliko god vam ovaj savet bespotrebno izgledao – ishrana ima neposredan uticaj na predispitni stres. Sigurno mislite da će enormna količna kafe, gazirani napici i čokoladica podići vašu energiju. Ipak, ne zaboravite i na njihovu drugu stranu. Znate li da neki od famoznih „doping“ napitaka ubrzavaju rad srca i izazivaju nervozu? U krajnjem slučaju, mogu vas držati budnima više nego što želite, a poenta je da se malo i odmorite. Ovakve napitke i nezdrave grickalice zasigurno možete zameniti mnogo zdravijim alternativama. Ako vam manjka energije, od pomoći je biti najobičnije voće. Banana – na primer. Mislite li da je teniseri uzimaju u pauzama bez razloga?

Dobro spavajte

Kao što je reč o ishrani, ni manjak sna sigurno ne ublažava predispitni stres. Ukoliko ne spavate dovoljno, bićete više umorni. Ako ste više umorni, bićete manje efikasni. Ako budete manje efikasni, nesumnjivo je da ćete biti nervozniji. Prosta matematika. Odavno  je utvrđeno i da povremena dremka blagotvorno utiče na kvalitet učenja. Naravno, to ne znači da treba da preterujete i ignorišete alarm. Nemojte ići u drugu krajnost i spavati veći broj sati nego inače. Činjenica je da treba da se naspavate, ali to ne treba da vam bude izgovor za lenjost. Osim toga, preterano spavanje može da izazove kontra efekat. Sigurno ne želite da izgubite vreme sedeći nad knjigom blago ošamućeni. Nađite, dakle – meru!

Dajte sebi malo oduška

To što spremate ispite, ne znači da ne treba da mrdate iz kuće. Ako ste se dobro organizovali i krenuli sa učenjem na vreme, nema razloga da se zatvorite za svet. Čak i ako niste – zatvaranje u sobu na duži vremenski period može samo da prozrokuje depresivnu fazu. Svakako da u jednom trenutku učenja dolazi do zasićenja i da vam je potrebno osveženje. Knjiga, film ili odlazak na kafu sa prijateljima dobro će uticati na vaše raspoloženje. Samim tim, i značajno redukovati predispitni stres.

Imajte na umu da društvene mreže nisu zamena za izlazak iz kuće. Svakako da treba malo da promenite vazduh. Razgovarajte sa nekim, podelite brige i osećaćete se bolje i energičnije. To, naravno, ne znači da treba da ludujete po žurkama i sledećeg dana budete u nezavidnom stanju. Dajte sebi povremenog oduška i ne žalite zbog toga.

 

Ne budite previše samokritični

Šta je najveći krivac za taj strašni predispitni stres? Naravno – (visoka) očekivanja! Dostizanje ciljeva ili budžet “o koncu”, sami su po sebi razlozi za ogroman pritisak. Dodajmo tome i strah od roditeljskog razočaranja ili poređenje sebe sa drugima, i tenzija je zagarantovana. Ne kažemo da je loše imati određenu dozu samokritike, ali fakultet nije vredan vašeg zdravlja. Jednom kada to zaista shvatite, izlazićete na ispit mnogo opuštenije. Morate da prihvatite da ocene nekad nisu merilo znanja. Nekad jednostavno nemate sreće. Nekad ste sami krivi, ali to ne znači da ne možete da popravite stvar. Nijedna situacija nije nerešiva, pa čak ni to strašno padanje sa budžeta. Što se poređenja sa drugima tiče, imajte na umu da ste vi na tom fakultetu jedino zbog vas samih. Tu ste da od njega „uzmete” koliko možete ili koliko hoćete. Sve je to, isključivo – vaša stvar! Naravno, ako sami ne možete da se izborite sa stresom, najbolje je da potražite stručnu pomoć. Ne nosimo se svi sa pritiskom jednako dobro, ili na isti način – i sve je to okej. Srećno!