Živimo u svetu gde su moderne bolesti i farmaceutska industrija u uzročno – posledičnom odnosu. Kako se izboriti sa lancem ishrane gde je čovek neophodna sirovina kako bi ovaj neprekidni ciklus opstao? Čovek prevashodno mora da se osvrne na svoje početke ne bi li time sprečio ili inhibirao svoje krajeve.
Svaki narod ili epoha ima svoje tradicijom ustanovljene načine ponašanja, navike, igre, pesme, bolesti koje u velikoj meri zavise od mentalne i fizičke konstitucije ljudi karakterističnih za jedno područje. Možemo zaključiti da ono ustaljeno, biološko, pa i mentalno u samom čoveku, određeno je za početak njegovim staništem i prirodom koja ga okružuje. Potreba za lekovitim biljem, izmedju ostalog, zaorala je duboku brazdu u život svih naroda, pogotovu onih koji su vekovima tlačeni. Ako obratimo bolje pažnju na veoma bogatu riznicu narodnih pesama koje su nastale u vreme turske okupacije, možemo saznati ne samo duh datog vremena već i u konkretnom slučaju, bilje koje su naši preci poznavali i koristili za razne svrhe.
Djevojka je lice umivala,
Umivajuć, licu bjesedila:
Da znam, lice, da ćete star ljubit,
Ja bi išla u goru zelenu,
Sav bi pelen po gori pobrala,
Iz njega bi vodu iscjedila,
I njom bi te svako jutro prala –
Kad star ljubi, neka mu je gorko!
Ko bi rekao da će upravo pelen biti ključ duboke tajanstvenosti pesme? Ako se malo više pozabavimo toksikologijom ove biljke, shvatićemo da je pelen, sem što je predstavljen kao gorka metafora, u većoj dozi i veoma otrovan.
Ko je mlađan, nek se ružom kiti,
Ko je žedan, neka vodu pije,
Ko je bolan, nek jabuke jede!
Ukusna poslastica nije zdrava samo zato što je u pitanju voćka koja ima dosta vitamina, već njena ljuska sadrži najviše lekovitih sastojaka koji su značajni za promet materija u organizmu.
Nemajući svojih lekara i apotekara, naš narod je u petovekovnom robovanju negovao usmenu medicinsku veštinu, koja se kroz vekove prenosila s kolena na koleno, a time pronašla mesto i u po nekoj pesmi. Kada tako sagledamo situaciju u velikoj meri ima smisla Zmajeva krilatica Pesma nas je odžala – Njozi hvala. Jer pesma je snaga i melem za dušu u svakom smislu. Zato je bitno da pored poznavanja sopstvene kulture, istorije i umetnosti, dobro spoznamo i svoje okruženje – prirodu. Priroda je ta koja može bez čoveka, a ne obratno.
Kada je u pitanju upotreba naših zelenih rudnika, dajemo vam par savetа:
Nije svejedno gde koje bilje raste
Od kvaliteta zemlje i klimatskih faktora određenog podneblja zavisi stepen lekovitosti biljke. Ne bi trebalo saditi ili gajiti lekovite biljke koje nisu svojstvene za našu floru, jer najverovatnije neće ostvariti svoj puni potencijal.
Štetno bilje takođe može biti korisno
Titarica, bunika, tatula, velebilje i mnogi drugi korovi koji guše kulturne biljke se nažalost iz neznanja i nepraktičnosti u privredi eliminišu. Međutim, ovi korovi daju droge od kojih se prave važni lekovi.
Nisu svi biljni organi podjednako lekoviti
Redak je slučaj da se cela biljka upotrebljava za lek. Na primer, od tatule se traži list i seme, belog sleza koren, šipka plod, slačice zrelo seme.
Pakovanje i čuvanje lekovitog bilja
Osušeni delovi lekovitog bilja (droge) ne mogu se čuvati beskonačno.
- Vlaga je jedan od glavnih uzroka kvarenja droga
- Svetlost štetno utiče na većinu droga
- Od količine gasova u vazduhu zavisi i očuvanje droge.
- Toplota utiče nepovoljno na mnoge sastojke droga
- Hladnoća je idealna za konzerviranje mnogih droga
- Plesni, bakterije i insekti uzročnici su zaraze droga
Podubica se koristi više u narodnoj nego u naučnoj medicini. Pomaže pri varenju.
U našem narodu kukurek je poznat po svojim lekovitim i otrovnim svojstvima. Neki istoričari smatraju da je Aleksandar Makednoski umro od prevelike doze kukureka koji je dugo vremena uzimao kao medikament.
Kleka – čitava biljka je lekovita, ali se najviše upotrebljavaju plodovi. Pomaže digestivnim i mokraćnim organima.
