Kafa: Kratka istorija mirisnog napitka

Kafa je, ako zanemarimo vodu, najpopularniji napitak savremenog doba. U svetu se svakog dana popije oko 2. 250 000 000 šoljica ovog mirisnog napitka. Ipak, ona nije oduvek bila deo našeg života, a načini pripreme i konzumacije menjali su se kroz istoriju. U različitim krajevima sveta kafu su pripremali i pili kao čaj ili jeli pomešanu sa mašću. Iako nam je poznata pre svega kao napitak, kafa je u stvari bobičasto voće, a zrna su koštice.

Za predlog mesta  za odlazak na kafu – pogledaj naš tekst o autentičnim kafićima
Da saznaš kako kafa utiče na zdravlje pogledaj sledeći tekst

Kako je sve počelo?

 

Postoji nekoliko verzija priče o tome gde je otkrivena kafa. Prema najpoznatijoj legendi, ljudi su počeli da konzumiraju kafu u 9. veku u Etiopiji. Mladi pastir Kaldi primetio je da su neke od njegovih koza postale neobično aktivne pošto su probale bobice žbunastog drveta. Pastir i njegov otac su odlučili da probaju bobice i osetili su veliki priliv energije.

A onda..

Odlučili su da odnesu nekoliko grančica u obližnjii manastir. Monasi su pokušali da ih skuvaju, a napitak je bio toliko gorak da su bobice bacilli u vatru. Tada je prostorijom počeo da se širi opojan miris koji je privukao monahe i napitak je dobio drugu šansu. Monasi su došli na ideju da zrna kafe prvo isprže, pa onda skuvaju. Dobijeni napitak su koristili kako bi duže ostali budni u toku molitve.

Iz Etiopije kafa je preko Egipta stigla do Jemena, a do 15. veka već je bila poznata na Srednjem Istoku, u Persiji, Turskoj i Severnoj Africi.

Prema drugoj legendi, kafu je otkrio Šeik Omar, lekar iz Moke (Jemen). Nalazeći se u izgnanstvu u pećini bio je duže vreme gladan, a onda je otkrio žbun sa bobicama. Pošto su bobice bile tvrde i gorke, bacio ih je u vatru, a onda skuvao sa nadom da će omekšati. Kada je probao mirisni napitak, otkrio je njegova neobična svojstva. Poslao je kafu i uputstvo za njenu pripremu, zbog čega je ponovo primljen u grad. Vremenom je proglašen za sveca, a podignut je i manastir u njegovu čast.

U Etiopiji je kafa rasla sama od sebe, dok su Arapi prvi počeli da je namenski uzgajaju otprilike u 13. veku.

 Kafa u Otomanskom carstvu

Turci imaju mnogobrojne zasluge vezane za običaj pijenja kafe. U Otomanskom carstvu su prvi put počeli sa mlevenjem kafe. Ovde je osmišljen specijalni način pripreme turske kafe kakav poznajemo danas.

Sa dolaskom kafe u Tursku na dvoru se pojavila novo zanimanje – postojala je osoba zadužena za pripremu kafe. Kafa se sa dvora proširila među plemićima i bogatašima, zatim među gradskim stanovništvom i tek kasnije među seljanima. U kućama koje su imale samo jedno ognjište – priprema kafe je bila prava mala ceremonija. Ovaj napitak shvatan je veoma ozbiljno – prilikom poslovnih razgovora na početku je služen čaj, a kafa se pila tek po dogovorenom poslu.

Priprema kafe bila je svojevrstan test za devojku koja je trebalo da se uda. Morala je da pripremi kafu koja će se svideti svim članovima mladoženjine porodice, koji su ponekad imali prilično različit ukus. Inače, svaka žena u Istanbulu imala je propisanu dnevnu dozu kafe. Ako muž ne bi uspeo da joj obezbedi dovoljno kafe – imala je pravo da zatraži razvod.

Tradicionalno, turska kafa pripremala se tako što su se kafa i šećer (po želji) stavljali u hladnu vodu. Na ovaj način se kafa duže kuvala i davala je više ukusa. Pri sipanju je od posebnog značaja bilo da u svakoj šoljici bude pene. Zato se prvo sipalo malo pene i kafe u svaku šoljicu, da bi se potom dolivalo.

Prva kafana otvorena je 1554. godine u Istanbulu, a za njom i mnoge druge širom zemlje. Osim prilike za konzumaciju kafe, ova mesta su davala ljudima mogućnost da se sretnu i razgovaraju o društveno-političkim dešavanjima. Zbog toga je polovinom 17. veka neko vreme bila zabranjena javna upotreba kafe u Istanbulu. Smatralo se da ova okupljanja mogu dovesti do pobune protiv vlasti.

 

Ekspanzija kafe u Evropi i Americi

 

Otomani su svuda sa sobom nosili kafu, pa se ona širila tragom njihovih osvajačkih pohoda. Tako je, recimo, zabeleženo da je na Balkan kafa stigla davne 1522. godine sa Sulejmanom Veličanstvenim.

Osim osvajačkih pohoda, kafa se širila i trgovinom. Turski trgovci su je prodavali u Veneciji, a od evropskih naroda kafom su najviše trgovali Holanđani koji su je dovozili iz Indije.

Sultan Mehmed IV je 1657. godine poklonio nešto kafe francuskom vladaru Luju XIV. Njegov izaslanik se potrudio da razvije kod Parižana kulturu pijenja kafe u toj meri da ju je na kraju zavoleo i sam Luj XIV. Kada je 1714. od Holanđana dobio sadnice kafe, uzgajao ih je u staklenoj bašti.

Beč je danas poznat kao grad kafe i kafića. Za ovo mogu da zahvale Turcima, koji su povlačeći se iz grada1683. godine za sobom ostavili 500 džakova kafe. Austrijanci nisu imali pojma čemu služi i jedan od vojnika je predložio da se baci u Dunav. Međutim, izvesni Jan Kulčicki koji je dosta vremena proveo sa Turcima zatražio je da ga za špijunažu ne isplate u novcu već u kafi. Zatim je u Beču služio kafu, prvo od vrata do vrata, da bi kasnije otvorio prvu kafanu.  

 

Zabrane kafe

 

Iako je danas veoma voljena, kafa nije uvek nailazila na topli prijem u novim zemljama, a istoričari beleže primere njenih mnogobrojnih zabrana.

Razlog tome je činjenica da se u kafićima i kafanama nije samo pila kafa već su se vodili intelektualni razgovori. Najupečatljiviji primer za ovo je Engleska.

U Englesku je kafa došla 1637. godine kada ju je jedan Turčin predstavio u Oksfordu. Postala je veoma popularna i ubrzo je napravljen “Oxford Coffee Club”, a već 1650. je u Oksfordu otvoren prvi kafić pod nazivom “Angel”.

 

Grk u Londonu

 

Pasqua Rosée, Grk, otvorio je prvi kafić u Londonu u kome je po tradicionalnoj recepturi pripremao tursku kafu. U toku od samo nekoliko godina otvoren je veliki broj kafića koje su posećivali pisci, umetnici, političari, filozofi, advokati i drugi obrazovani ljudi. Nazivali su ih „Peni univerziteti“ jer odvojivši jedan peni za ulaz, posetioci nisu dobijali samo kafu, nego i mogućnost druženja i razgovora sa istaknutim članovima društva.

Ovakva okupljanja su u drugim zemljama obično smetala vladarima, dok su se u Engleskoj oglasile žene. One su 1674. godine pokrenule peticiju koja je imala za cilj da se muškarcima mlađim od 60 godina zabrani kafa.

A SAD?

 

U Ameriku je kafa stigla 1668, a već 1696. otvoren je prvi kafić u Njujorku “The King’s Arms”. Međutim, širu popularnost napitak je stekao tek posle sukoba sa Britancima i čuvene Bostonske čajanke, posle koje su Amerikanci odlučili da se priklone kafi umesto čaju.

Vekovima se kafa pripremala po tradicionalnim metodama i ljudi su pili pretežno crnu kafu. Sa upotrebom šlaga i drugih dodataka započelo se u drugoj polovini dvadesetog veka. Smatra se da je glavni razlog ekonomske prirode.

Danas čovek popije u proseku 1,25kg kafe godišnje, a dve najpopularnije vrste su arabika i robusta. U industriji kafe zaposleno je oko 25 miliona ljudi širom sveta.

 

 

 

Preporučujemo:

Preporučujemo:

Koliko različitih načina za spremanje čaja znaš?

Odgovor na ovo pitanje i nije baš jednostavno dati. Nije baš kao da je osobenost naše kulture da u određeno vreme pijemo čaj i pravimo se Englezi. Vrlo verovatno većina nas i ne razmišlja o tome. Ipak, koliko različitih načina za spremanje čaja znaš? Znaš li uopšte...

Lepinja, Rakija i Đetinja – kompletan vodič

Lepinja, Rakija i Đetinja – kompletan vodič

Ukoliko bi se zaputili pravcem zapadnog kraja Srbije, sa osmišljenom rutom i planom obilaska, nezavisno od toga kojim putem dolazite, noge bi vas svakako dovele do Užica. Ne, moj grad nije velika turistička atrakcija, niti sam ja objaktivni posmatrač sa strane....

Koliko različitih načina za spremanje čaja znaš?

Odgovor na ovo pitanje i nije baš jednostavno dati. Nije baš kao da je osobenost naše kulture da u određeno vreme pijemo čaj i pravimo se Englezi. Vrlo verovatno većina nas i ne razmišlja o tome. Ipak, koliko različitih načina za spremanje čaja znaš? Znaš li uopšte...

Lepinja, Rakija i Đetinja – kompletan vodič

Lepinja, Rakija i Đetinja – kompletan vodič

Ukoliko bi se zaputili pravcem zapadnog kraja Srbije, sa osmišljenom rutom i planom obilaska, nezavisno od toga kojim putem dolazite, noge bi vas svakako dovele do Užica. Ne, moj grad nije velika turistička atrakcija, niti sam ja objaktivni posmatrač sa strane....

Šta sve kokos može da učini za vaše zdravlje?

Šta sve kokos može da učini za vaše zdravlje?

Kokosovo ulje spada u grupu super namirnica, čije blagodeti u službi zdravlja i lepote ljudi koriste stotinama godina. Zbog svog neobičnog sastava bogatog zasićenim masnim kiselinama, od kojih laurinska kiselina ima najvažniju ulogu, kokosovo ulje je višestruko...

Komentari: