GOTOVO JE. Neverovatnih 9, nekima dugih, nekima kratkih, godina je prošlo. Kao i svaka igra, tako i ova oko prestola, dobila je svog pobednika. Ali on je ovde nebitan. Nijedan lik ovde neće biti bitan. Ovde će biti reč o Igri prestola kao celini. Kao seriji koja je obeležila ovu dekadu. O seriji čija je popularnost poprimila elemente posebne kulture, prerastajući, na taj način, u jedan specifičan fenomen. A šta je uzrok svemu tome? Šta je to što je okupljalo milionsku masu kroz protekli period?

Priča – sve samo ne bajka

Najvažnija stvar kod ove priče – niste je pre videli. Fiktivan svet prepun fiktivnih likova nije ništa novo. Ali način na koji je ova priča ispričana jeste, jer taman kad pomisliš da možeš da se opustiš… BUM. Toliko mnogo preokreta, toliko mnogo iznenađenja koji nas dovode do ludila, navodeći nas konstantno na pogrešan put. Ova serija obojena je mnogo drugačije od drugih. Njen svet nije crno-beli. U njemu nemamo čiste pozitivce i čiste negativce. Nije redak slučaj videti nekog nama dragog i dobrog lika kako se bori na pogrešnoj strani. Ili videti najgore moguće zlikovce kako jurišaju pod zastavu onoga kog želimo videti na tronu. Serija nema svog glavnog lika, i mi smo potpuno slobodni da navijamo za koga želimo. Takođe, serija prikazuje svet kakav jeste, čak iako je u pitanju period paralelan našoj davnoj istoriji. Brutalnost, licimerje, incest… Sve je satkano u ovoj neverovatnoj priči. 

Likovi – oni dišu

I zaista, kao da dišu. Većina likova, čak i onih sporednih, urađena je toliko realno da je to fascinantno. Njihova prošlost, motivi i osećanja prikazani su krajnje autentično. Isto se može reći i za njihov razvojni put. Bezmali je broj likova koje su fanovi serije prezirali na početku, da bi kasnije epizode počele da otkrivaju i njihovu drugu stranu. Potpuno logički i prirodno, likovi su sazrevali i prilagođavali se novonastalim situacijama. I sigurno će vam delovati poznato. Oni su ljudi iz vaše porodice, iz vašeg komšiluka, iz vaše okoline. Oni su stvarni, napisani tako da možemo potpuno da ih upoznamo. A tu ima svakakvih. Od kraljeva do seljaka. Od vitezova do odmetnika. Od kriminalaca do vernika. I svako od njih je bitan. Svako od njih ima svoju priču. Svako od njih može uticati na igru prestola.

Knjige – podsvest mnogo veća od vidljivog

Serija Igra prestola nastala je na osnovu knjiga Pesme leda i vatre Džordža R. Martina. Nakon što je peta knjiga zauzela vrh bestselera Njujork Tajmsa 2011. počelo se i sa prikazivanjem serije. Ako vas fascinira ceo narativ, onda bi vas knjiga oduševila. Kompleksnost tog sveta i likova je neverovatna. Toliko je velika da bi bilo potrebno još ovoliko sezona kako bi celokupna priča bila ispričana. A možda čak ni tada ne bi bilo dovoljno dobro. Jer u knjigama svako kraljevstvo je posebno prikazano. Predstavljeni su nam njihovi vladari, diplomate, vitezovi i gospe. Toliko mnogo priča savršeno spojenih u jednu. Jednu koja još nije gotova, jer brojni fanovi sa nestrpljenjem čekaju na Martina da konačno završi još dve knjige koliko je rečeno da će biti do kraja. Inače, serija je dobila naziv po prvoj knjizi iz serijala. 

Mišljenja su na kraju podeljena. Jedni smatraju da je kraj bio loš, zbrzan i nepravedan prema nekim likovima. Drugi smatraju da je serija počela da gubi na kvalitetu kad se priča počela sve više odvajati od one iz knjiga. Treći, pak, smatraju da je kraj itekako realan i da je bilo nemoguće održati isti standard s početka. Na kraju svi ipak žale zato što se završilo, uporno raspravljajući o teorijama o novoj sezoni. Nje sigurno neće biti. Ali planirano je nekoliko prikvela (radnja pre početka originalne priče) koji bi govorili o deci šume, prvom dolasku mrtvih i Egonovom osvajanju. Koji god od njih da bude pušten u promet saga će se nastaviti. 

E da, pored malopre spomenute tri strane koje su iznele mišljenje o seriji, tu su i četvrti. Oni koji ne žale i kojima je drago da ih internet i fanovi neće više toliko smarati. Barem dok ne izađe neki od tih prikvela… 

Avatar

🖊️ Jovan Živković

Za ponos kažu da je najstariji i najopasniji od svih 7 smrtnih grehova. Zavist je verovatno najgora, a požuda najslađa. Meni je lenjost posebno draga 🙂

Zaprati nas na Fejsbuku

Zaprati nas na Instagramu