Društvene mreže su sastavni, neodvojiv deo naših života. No, kada su u pitanju tinejdžeri, situacija se komplikuje, jer su oni njima mnogo izloženiji nego prosečna odrasla osoba. Za njih, to prerasta u pravi pritisak da budu prisutni na mrežama sve vreme.

ŠTA KAŽU PROCENTI?

Koliko su naša deca ustvari prisutna na društvenim mrežama? Evo šta kažu rezultati ispitivanja u Americi. Tamo, a situcija ni ovde nije mnogo drugačija, 51 procenat tinejdžera svakodnevno posećuje društvene mreže, dok 11 procenata šalje ili prima tvitove najmanje jednom dnevno. Takođe, više od trećine tinejdžera posećuje svoju glavnu društvenu mrežu nekoliko puta dnevno, dok je svaki četvrti tinejdžer ozbiljni korisnik društvenih medija, što znači da koristi najmanje dve različite vrste društvenih mreža svakog dana.

KAKO MOZAK JEDNOG TINEJDŽERA REAGUJE NA DRUŠTVENE MREŽE?

Za mnoge mlade, društvene mreže mogu postati gotovo vid zavisnosti. U istraživanju u UCLA-inom centru za mapiranje mozga, otkrili su da lajkovi aktiviraju određene regije tinejdžerskih mozgova, ponekad uzrokujući da više žele da koriste društvene medije.

Tokom studije, istraživači su koristili FMRI skener da oslikaju mozak trideset dvoje tinejdžera dok koriste fiktivnu aplikaciju sličnu Instagramu. Tinejdžerima je prikazano više od 140 slika, gde su mogli videti da su ih drugi lajkovali. Međutim, istraživački tim je ustvari odredio broj lajkova.

Skeniranje mozga otkrilo je jedan zabrinjavajući podatak. Pored drugih, naročiti deo mozga koji se aktivira kod tinejdžera kada vide lajkove jeste onaj isti kojim reagujemo na, recimo, slike onih koje volimo, ili novac. Ovaj deo mozga, nucleus accumbens, aktivniji je baš u ovom uzrastu, što objašnjava zašto društvene mreže više privlače u ovom dobu.

Uz to, deci nije bilo bitno šta je na slici. Češće su stiskali lajk na onoj slici koja je već bila popularna i imala određeni broj lajkova.

DRUŠTVENE MREŽE I MENTALNO ZDRAVLJE

Društvene mreže ne moraju nužno biti negativne. One, kad se koriste valjano, mogu imati mnogo benefita. Ali, kada prerastu u zavisnost, nuspojave su neizbežne.

Tinejdžeri su, i to ne sme da se zaboravi, vrlo osetljiva društvena grupa. U uzrastu su kada žele veću samostalnost, a opet zaboravljaju na vlastitu ranjivost i opterećenost mišljenjima drugih. Društvene mreže ovu osetljivost u mnogome pospešuju.

Uočava se da, za početak, kod mladih dolazi do poremećaja sna. Konstantan pritisak da stalno budu prisutni na mrežama, da svima odgovore istog sekunda, da isprate svaku novu sliku, lajk i objavu, dovodi do toga da zanemare spavanje. Još gore je to što je jednom tinejdžeru potrebno više sna nego odrasloj osobi, te to može ozbiljno da naruši njegovo psihofizičko stanje.

facebook_2

Pexels

Isto tako, kod dece se, zbog „sjajnog” života koji društvene mreže prikazuju javlja zavist. Iako su zavist i ljubomora osećanja sa kojima odrasla osoba može izaći na kraj, sa tinejdžerima nije baš tako. Oni još uvek nisu mentalno zreli toliko da mogu kritički sagledavati stvari. Njima neće biti jasno zašto neko vodi glamurozan život, a baš oni ne mogu.

Otuda, iz ovog osećanja, koji može potpuno da ih obuzme, razvija se depresija, usamljenost, anksioznost, a neretko i nasilje na društenim mrežama tj. sajberbuling. Što je broj društvenih mreža koje tinejdžer koristi veći, to je i veća šansa za ovim negativnim nuspojavama.

ODSUSTVO KOMUNIKACIJE

Ovo je možda najveća kontradiktornost u pojavi društvenih mreža. One su u osnovi nastale da bi komunikaciju olakšale. Kod tinejdžera se, međutim, lako može desiti baš suprotno. Dok se trude da naprave savršenu fotografiju, dok pregledaju lajkove, i prate objave, mogu zaboraviti da komuniciraju sa drugim ljudima.

Isto tako, iako se zasniva na prenosu poruka, onlajn komunikacija ne može dodati boju glasa, intonaciju, smeh, ironiju, sarkazam, gestikulaciju. Iako postoji težnja da se to nadoknadi emotikonima, pravi razgovor se ne može preslikati, naročito kod mladih. Još gore je to što je, upravo zbog redukovane forme dijaloga, i sam njihov govor takav – sav u skraćenicama i eliptičnim rečenicama.

NIŠTA BEZ RODITELJA

Zbog velikog uticaja mreža, koji može biti i te kako poguban po razvoj jedne mlade jedinke koja tek stasava, uloga roditelja je nemerljiva. Naravno, to ne znači izigravanje lošeg policajca i zabranjivanje samih mreža, jer to može biti kontraproduktivno.

Sudelovanje u njima, svakodnevni uvid u to šta deca prate, gledaju, lajkuju, šta oblikuje njihovu svest i stvarnost, može se postići jednostavno kroz razgovor. Jer, kao što rekosmo ranije, ako se koriste kako treba, same mreže mogu biti vrlo korisne.

Bojana Vukojičić

🖊️ Bojana Vukojičić

Zaprati nas na Fejsbuku

Zaprati nas na Instagramu

Oznake: , , , ,