Zemljino magnetno polje, nevidljiva i pravedna sila koja vlada planetom. Siva eminencija koja dozvoljava život na trećem kamenu od Sunca… Pored toga što nas čuva od radijacije iz svemira, ono nas vekovima orjentiše u prostoru pomoću spravice zvane kompas. Bez zemljinog magnetnog polja život na Zemlji ne bi bio moguć upravo zbog toga što sprečava kosmičko zračenje da pojede ozonski omotač. Primećeno da je neadekvatno magnetno polje Marsa ovu planetu koštalo atmosfere.
Ali šta je ono zapravo? Znamo da se veoma duboko u Zemlji nalazi jezgro od gvožđa. U spoljašnjem delu jezgra se nalazi tečna legura gvožđa koja svojim kretanjem stvara magnetno polje, što je poznato kao efekat geodinamo. Međutim, šta se to pod zemljom dešava i kako to sada to? Na putovanje u središte Zemlje odvažio se Dr Aleksandar Gončarov, što nije baš za divljenje jer se ipak nije makao iz laboratorije.
Istraživanje nečega kao što je zemljino magnetno polje nije jednostavno, pogotovu ukoliko poslujete sa tako ekstremnim uslovima kao što je centar Zemlje. Terenski rad je svakako nemoguć, ali se naučni tim Gončarova dosetio vrlo korisnog lifehacka za zaobilaženje prepreka. Tim je proizveo uslove slične uslovima u središtu Zemlje tako što je koristio nakovnje od dijamanata. Između nakovnja bi postavljali gvožđe i sabijanjem postizali uslove spoljašnjeg dela jezgra uz dogrevanje laserom, kao na sličici ispod.
Otkriće postignuto ovim postupkom je da je ovakvo gvožđe u stanju da prenese i manje toplote nego što je to predviđeno ranijim teorijskim razmatranjima. Odnosno, da je toplotna provodljivost zemljinog jezgra manja od smatrane. Ovo dalje znači da je efekat geodinamo, tj. sama formacija onoga što danas zovemo zemljino magnetno polje, mogao biti postignut već pri “prvim koracima” planete jer bi energija potrebna za postizanje geodinama u ovom slučaju bila dostupna već u vrlo ranoj istoriji Zemlje.
Rezultati Gončareva ukazuju na malo drukčiju sliku sveta od one koju imamo danas. Napomenuto je na početku da nije jedino gvožđe to koje izaziva geodinamo, već razne legure, pa bi trebalo da uslede istraživanja o tome kako se ostali elementi ponašaju u ovim uslovima i kakvog to efekta ima na zemljino magnetno polje.
Ono što je potencijalno zabrinjavajuće jesu studije koje kazuju o promenama magnetnog polja, kao i njegovih polova. Studija objavljena ove godine ukazuje na činjenicu da zemljino magnetno polje slabi u snazi za oko 5 % u intervalima od 10 godina. Postoje i ukazi na to da se svakih 100000 godina polovi magnetnog polja pomeraju. Iako ovo nema loših posledica po živi svet, sem trljanja ruku prodavaca kompasa (ili busola, od volje), smanjenje jačine polja ima.
