Lične granice su ono što nas definiše u odnosima sa drugim ljudima. Granice su način na koji drugima stavljamo do znanja da poštujemo sebe, ali i da zaslužujemo i zahtevamo poštovanje.
Imamo pravo da postavimo granice!
Pre svega, važno je znati da imamo pravo da postavimo granice, da se zaštitimo i odbranimo. Rekla bih da je na nama i odgovornost da to učinimo. Mi smo prvi koji moramo imati zdrav odnos prema sebi i svom dostojanstvu. Postavljanje granica je značajan korak u učenju da volimo sebe i budemo sebi najbolji prijatelj.
Odrediti granice nije akt sebičnosti ili barem ne nezdrave sebičnosti, već čin samopoštovanja!
Koji je njihov cilj?
Cilj ovakvih granica jeste da se zaštitimo na fizičkom, emotivnom i mentalnom nivou i da vodimo računa o sebi. Dakle, to je način na koji nekome skrenemo pažnju ako njegovo ponašanje nije prihvatljivo za nas. Tako čuvamo svoj integritet i preuzimamo kontrolu nad svojim životom. Lične granice služe da naučimo ljude ko smo mi i kako želimo da se postupa prema nama. Dopuštaju nam da se osećamo sigurno i osposobljeno da se brinemo o sebi.
Zašto često nemamo granice ili dopuštamo da ih drugi krše?
Razlog koji nas najčešće koči da radimo stvari u životu je upravo onaj zbog kojeg najčešće ni ne postavljamo lične granice. Reč je o strahu. To može biti strah od toga da kažemo ne, da budemo odbačeni i napušteni ako se usprotivimo. Može u pitanju biti i strah od konflikta.
Kao česti razlog javlja se krivica. Njen izvor mogu biti razne stvari, ali ono sa čime smo se svi makar u nekom trenutku života borili jeste osećanje da nismo dovoljno dobri i krivica vezana za to.
A ako su nam granice previše labave?
Slabe granice ili njihov nedostatak daju dozvolu svima da ulaze u naš život, bilo da ih smatramo poželjnim ili ne, i da se ophode prema nama kako god žele. Možemo se tako dovesti u situaciju da teško odvajamo svoje želje i emocije od tuđih, da težimo perfekcionizmu kako bismo bili sigurni da ispunjavamo očekivanja drugih, da se bojimo samoće i da zavisimo emotivno od drugih ljudi. Ovo često vodi ka tome da se osećamo odgovorno za tuđe emocije i da zavisimo od tuđeg mišljenja. Počnemo da verujemo da naša sreća zavisi od drugih. Zvuči kao dobar recept za nezdrave odnose, zar ne? Uostalom, ako nemamo granice prema drugima, kako ćemo umeti da poštujemo tuđe granice prema nama? Vrlo verovatno nećemo, već ćemo ih i sami kršiti. Dok ako poštujemo sebe i odredimo zdrave granice u svom životu, imaćemo poštovanja i prema tuđim.
Šta su posledice rigidnih granica?
Previše čvrste granice i nefleksibilnost vode u usamljenost, strah od intimnosti i strah od gubitka nezavisnosti. Ukoliko se ogradimo takvim granicama, dignemo zidove oko sebe i nikome ne dopuštamo da ih probije, na sigurnom smo putu da živimo u snažnoj tvrđavi. Živećemo u sigurnoj zoni, usamljeni, bez dubljih i intimnijih odnosa sa drugima.
Svi mi nekada idemo iz krajnosti u krajnost, pa u nekom periodu života imamo labave a nekada rigidne granice. Mnogi od nas tokom odrastanja nisu naučili da treba da postavljaju granice ili nisu ohrabrivani da govore NE i bore se za sebe, već da se potčinjavaju očekivanjima i željama drugih. Neki iz straha da ne budu povređeni sazidaju oko sebe već pomenutu tvrđavu i uskrate sebe za odnose sa divnim ljudima. Međutim, ništa od toga nije nepromenljivo niti treba da se krivimo zbog toga. Život je iskustvo u kome napredujemo ako i kada smo spremni za to. Svaka promena zahteva veliku hrabrost i volju. Tako je i sa granicama. Prvo treba da priznamo sebi ako nemamo postavljene zdrave granice a zatim da prebrodimo strah i to izmenimo.
Kako postaviti zdrave granice?
Ono čemu bi trebalo da težimo jesu jake, a ne nefleksibilne ili nepostojeće granice. Jakim granicama održavamo balans i omogućujemo sebi da imamo nezavisnost u intimnim odnosima. Takođe, kada ih imamo znamo kada je potrebno da kazemo NE kako bismo zaštitili svoje biće i njegovo blagostanje, a da ne osećamo krivicu zbog toga.
Najpre, nikada ih ne postavljajte iz besa ili ljutnje, već u stanju smirenosti kada ste dobro razmislili šta želite njima da postignete i koje granice će imati pozitivne efekte. Ukoliko neka granica ne daje dobre rezultate, nema veze. Znači da nije za vas. Pokušali ste i ako ne funkcioniše treba da nađete način da je prilagodite sebi. Postavljanje korisnih granice se uči, to je proces. Zahteva vreme i iskustvo.
Neka granice za koje se odlučite budu u skladu sa vašim ubeđenima, željama i osećanjima. Ne brinite kako će drugi reagovati na njih. One su tu radi vas i nikome se ne izvinjavajte što se ih postavili.
Da li vi treba da unesete neke izmene po pitanju granica u vaše živote? Sada je pravi trenutak da to uradite, jer zdrave granice vode ka zdravim odnosima!
