Iako svi znamo ponešto o stripu, kao to da često nosi naziv deveta umetnost i da ga čini kombinacija sličica i sažetog teksta u takozvanim „balončićima“, ipak mnogi od nas misle da strip u Sjedinjenim Američkim Državama, Japanu ili Francuskoj, ima mnogo više da ponudi od stripa koji se razvio u Kraljevini Jugoslaviji. Uprkos predrasudama koje imamo o devetoj umetnosti, ona se i kod nas razvila u velikoj meri, posebno nakon objavljivanja „Tajnog agenta X-9“ Aleksa Rejmonda i Dešajela Hemeta.
Tridesetih godina dvadesetog veka stripovi doživljavaju veliku popularnost u Kraljevini Jugoslaviji. Domaći autori su postali veoma uspešni u bavljenju ovom vrstom umetnosti, te je tako nastao Beogradski krug- skupina vrhunskih crtača i scenarista.
O velikoj popularnosti devete umetnosti svedoči jedan neobičan događaj. Naime, 193
7. godine je Diznijev strip „Miki Maus i njegov dvojnik“ cenzurisan, što dovodi do izvesnih političkih posledica.
U tom stripu Miki Maus, nakon što ga kraljevi savetnici i ministri nagovore na to, oponaša kralja Mihaila iz izmišljene zemlje Medioke. Zbog nemarnosti samog kralja, zemlja se našla u ogromnim finansijskim problemima, pa je njegovo rukovodstvo došlo na ideju da kralja pošalje van zemlje dok se ne smiri situacija, a da u isto vreme stvori utisak kao da je kralj sve vreme tu kako niko ne bi pokušao da zloupotrebi kraljevo odsustvo. Situacija je rešena time što za posao angažuju Mikija koji shvata da ministri nisu dovoljno sposobni da se bore sa problemima u državi, pa preduzima brojne ekonomske reforme koje narod sa oduševljenjem prihvata. U jednom trenutku, kraljev stric, koji nije bio zadovoljan u kom pravcu se situacija odvijala i koji je sve vreme bio ubeđen da je Miki zaista Mihailo, odlučuje se da izvrši puč uz pomoć naroda koji je još uvek živeo u teškim uslovima.
Otprilike u isto vreme, u Jugoslaviji su kružile glasine da knez Pavle Karađorđević planira da izvrši puč i na taj način preuzme vlast od maloletnog prestolonaslednika Petra II. To je navelo cenzora „Politike“ da prekine objavljivanje ovog stripa.
Nakon što je dopisnik „Njujork tajmsa“, Hjubert Harison, obavestio svoju matičnu kuću o ovom događaju, Kraljevina Jugoslavija postaje predmet podsmeha. Ceo svet je saznao da se Miki Maus proteruje iz Kraljevine Jugoslavije jer ne govori „politički korektnim jezikom“. Harison je proglašen nepoželjnom osobom, nakon čega je bio primoran da napusti zemlju.
Ceo slučaj je stigao do Volta Diznija koji je uputio „Politici“ pismo ironičnog sadržaja u kome se izvinio listu što se radnja stripa iz njegove produkcije dešava u zemlji čije političke prilike previše podsećaju na situaciju u Jugoslaviji. Nakon ovog pisma, čime je na neki način pružena podrška „Politici“ da nastavi sa objavljivanjjem strupova, situacija je polako počela da se smiruje. Ipak, strip „Miki Maus i njegov dvojnik“ nije nastavljen i tek 40 godina kasnije je objavljen bez ikakvih prepravki.
