Da li ste ikada razmišljali o tome kako su otkrića antičkih fizičara, astronoma ili dela filozofa se našli u savremenim knjigama? Koji put prolaze informacije, počev od originalnog lista pergamenta i završivši elektronskom bibliotekom? U svom nastupu na TEDxSummit William Noel ispričava nam zanimljivu priču o putovanju koji je prošao Arhimedov kodeks.

https://www.youtube.com/watch?v=VqtEppZmjfw

Ako hoćete da obezbedite dugovečitost knjige, sakrijte je ormanu i ograničite pristup ka njoj.
Ako hoćete da obezbedite život za informacije, organizujte slobodan pristup ka njima sa minimalnom kontrolom.

Arhimedovo delo

Sve što o Arhimedu znamo potiče iz tri velike knjige: A,B i C. A i B su i dalje izgubljene i o njima se ne zna ništa, a do knjige C je uspeo da dođe Viliam Noel.  U pitanju je zapravo molitvenik sačinjen od pergamenta. Ono što znamo je da je osnovno svojstvo pergamenta mogućnost da se tekst sa njega briše i da se piše novi. Pergament od koga je sačinjen ovaj molitvenik prethodno je pripadao Arhimedu lično. Zapravo, pre teksta mollitvenika na tom istom pergamentu bilo je čak 7 tekstova. Arhimedov kodeks C je samo jedan od njih. 

Ovaj molitvenik je 1906. godine otkrio Johan Ludvig Hiberg. Uz pomoć lupe je prepisao sve što je od teksta ostalo, a mnogo godina kasnije (1999.) molitvenik je dospeo do Viliama Noela. Kodeks je odnet  u Laboratorij sinkrotronskog zračenja na Stanfordu u Kaliforniji. Rezultati istraživanja su urodili plodom i došlo je do neverovatnog otkrića. Otkriven je jedan od jedinstvenih tekstova u Arhimedovu rukopisu- „Stomachion“. 

Otkriveno je i da kodeks sadrži kvadrat. To je savršen kvadrat, i podeljen je na 14 delića. Arhimed je pokušavao da shvati na koliko je načina moguće rekombinovati te delove, a da se uvek dobije savršen kvadrat. 

Reč je o 17.152 podeljenih na 536 porodica. Ovo je najstariji primer matematičke kombinatorike.

Ponekad velika dela Velikana se nalaze usasvim drugim knjigama od onih u kojima bismo mi očekivali da ih vidimo. Na primer, na stranicama jedne od drevnih Biblija. Da bismo dekodirali ta dela, moramo da pribegavamo raznim trikovima, počev od mukotrpnog ručnog rada i završivši akceleratorom čestica u Stendfordskoj laboratoriji sinkrotrone radijacije.

Aleksandar Penzin

🖊️ Aleksandar Penzin

Zaprati nas na Fejsbuku

Zaprati nas na Instagramu

Preporučujemo: