Pustinja Karakum, trinaesta je po veličini i prekriva 70% površine Turkmenistana prostirući se na oko 350.000 km2. Ono što je čini unikatnom je jedan od najčudnijih fenomena na celom svetu: Darvaza gasni krater.
Naime, cela pustinja je veoma bogata prirodnim gasom i naftom, samim tim ispitivanja i kopanja nisu tako retke pojave u ovoj velikoj i suvoj oblasti. 1971. godine, Sojvetski inženjeri kopali su na lokaciji sadašnjeg Darvaza kratera, u potrazi za naftnim poljem, ali umesto naftnog basena naišli su na ”džep” sa prirodnim gasom. Ubrzo, zemlja ispod koje se nalazila oprema za bušenje je počela da se urušava, progutavši sve mašine. Ostala je ogromna jama napunjena gasom.
Usled nemogućnosti eksploatacije gasa, ali i opasnosti od ekstremno velike količine otrovnog metana za čitav ekosistem, naučnici su doneli odluku da sagorevanjem gasa zaustave konstantno ”curenje”. Stvar je u tome što su naučnici procenili da će gas sagoreti za nekoliko nedelja…
Ali na njihovu nevericu, napravili su veoma lošu procenu.
Vatreni ponor gori preko 46 godina, što ovu pojavu čini zaista fascinantnom!
Naučnici sada priznaju da nemaju precizne informacije o količini gasa koji je preostao u rupi, tako da niko ne zna kada će sagorevanje prestati. Na osnovu svega navedenog i slika koje možemo videti, ni malo ne čudi zašto lokalci ovu pojavu nazivaju ”Vrata pakla” – pa i Dante Aligijeri bi im pozavideo.
Što se detaljnijih karakteristika ovog kratera tiče, dubok je oko 30 metara, sa prečnikom od skoro 70 metara. Nalazi se na oko 260km od Ašhabada – glavnog grada Turkmenistana. Sagorevanja u krateru podižu temperaturu na izuzetno visok nivo, tako da posetioci ove sada već poznate turističke atrakcije bezbedno mogu stajati pored istog samo nekoliko minuta. Neprestani plamen izgleda zaista spektakularno, naročito noću kada se isti može videti i sa daljine od 40 km.
Gasni krater u Darvazi postao je predmet interesovanja mnogih naučnika i istaživača, a jedan od onih koji je najdalje otišao je kanadski istraživač George Kourounis, postavši prvi čovek koje se spustio u sam krater. Opremljen specijalnim odelom i aparatima za kiseonik, hodao je po dnu ponora čitavih 15 minuta, sakupljajući uzorke zemljišta za dalja ispitivanja. Analizom uzoraka otkrivene su retke bakterije koje su uspevale da prežive u tom vrućem i okrutnom okruženju.
Zanimljivo je takođe da se blizu Darvaze nalaze još dva slična kratera, ali nijedan ne gori.
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
