Često okarakterisani kao dlakava, nezgrapna stvorenja koja se izlaganjem sunčevoj svetlosti pretvaraju u kamen i imaju neprijateljski stav prema ljudskim bićima, trolovi su zastrašujuća bića nordijske mitologije o kojima zapravo ne znamo previše. Ova mitološka bića vremenom postaju sve popularnija, ali šta je to što trolove čini toliko zanimljivim?
Trolovi su po prvi put uočeni u nordijskoj mitologiji i skandinavskom folkloru. Pružili su inspiraciju mnogim piscima, među kojima se najviše ističu Dž. K. Rouling (autorka serije knjige o Hariju Poteru) i Dž. R. R. Tolkin (autor romana “Gospodar prstenova”, “Hobit” i mnogih drugih).
Ko su trolovi?
Trolovi se uglavnom opisuju kao stvorenja koja žive na planinama ili u pećinama, najčešće u malim grupama. Reč trol (na staronorveškom tröll) odnosi se na demona, đavola, a ponekad čak i vukodlaka. Odlikuje ih izrazito veliki apetit, stoga će često jesti kamenje, stoku, ljude… Drugim rečima – ješće sve što im padne pod ruku.
Kada zadovolje svoj apetit i više nisu gladni, okrenuće se gađanju ljudi stenama i uništavanju okolnih planinskih sela. Preziru sunčevu svetlost jer se pod njenim uticajem pretvaraju u kamen, te iz tog razloga nastanjuju pećine koje će napustiti jedino nakon zalaska sunca.
Huldra – ženski trol kome je teško odoleti
Huldra (na norveškom označava vilu) je trol ženskog pola, obično dosta manje veličine od prosečnog trola. Privlačne, plave kose i dugog repa, ovi trolovi okolo šetaju goli, zbog čega je rep lako uočljiv, ali ponekad su obučeni i rep skrivaju pod odećom.
Huldra
Veruje se da huldra može začarati muškarca svojom pesmom i pojavom. Nakon što začara muškarca, jednostavno ga drži kao kućnog ljubimca ili družbenika.
Čini koje huldra baci na muškarca mogu trajati godinama, tako da je jako teško osloboditi se. Kada čini kojim slučajem budu prekinute ili ako nekim čudom uspe da pobegne, muškarac se neće sećati ničega i neće biti svestan toga da je izvesno vreme bio začaran.
Trolovi u književnosti
Prisustvo trolova u fantastici i bajkama nije zanemarljivo. Dok kod Tolkina u “Hobitu” srećemo tri glupa, ružna i opasna trola koja se pretvaraju u kamen nakon izlaganja sunčevoj svetlosti, Teri Pračet u knjizi “Disksvet” trolove opisuje kao malo civilizovanije, ali ipak prilično neinteligentne.
Glavna razlika između Tolkinovih, koji su opisani u tradicionalnom mitološkom duhu i Terijevih trolova je u tome što su Terijevi trolovi otporni na sunčevu svetlost i što su njihovi mozgovi sačinjeni od silicijuma i funkcionišu najbolje kada se rashlade.
Trolove još možemo sresti kod Dž. K. Rouling, u njenoj čuvenoj seriji knjiga o Hariju Poteru, a zatim i u nekim drugim, poput serijala Artemis Faul ili u fantastičnim romanima Tada Vilijamsa.
Ako niste do sada, zapratite našu Lifehacker.rs FB stranicu.
