Metode tajm menadžmenta često ne funkcionišu jer vam nedostaje jedna jednostavna stvar. Koja?
Najverovatnije ste se već susretali sa životnim poukama od najuspešnijih preduzetnika u svetu. Problem je u tome da kod njih javnost obično pogrešno tumači uzročno-posledične veze. To što npr. Ilon Mask (južnoafričko-američki biznismen, izumitelj, investitor) radi 120 sati nedeljno svakako ne znači da ćete i vi postići isti uspeh radeći toliko. Da li vredi uopšte da zavidimo njegovom životu, to je već drugo pitanje.
Mask ima lud raspored, samo iz razloga jer tako hoće. Lako se može osporiti psihološka podloga za takvu želju. Na primer, da li ona proističe od plemenitog cilja da pomogne čovečanstvu ili se on objašnjava kao patološki radoholik koji ima potrebu da se dokaže pred svetom. U svakom slučaju, donekle se Masku to sviđa. Da ste pokušali da radite istim tempom, morali biste sebe da primorate na to.
Voli – ne volim
Isto je sa manje ekstremnim savetima poput preporuka da npr. pišeš svakog dan. To neće funkcionisati ako jednostavno ne voliš da pišeš. Isto tako, kako ćeš se držati određenog režima treniranja ako nemaš bar malo zadovoljstva od onoga što radiš.
Za mene je to postalo očigledno kad sam pročitao o hiperproduktivnom sociologu Niklasu Lumanu. On je vodio složeni sistem kartica za organizaciju sveg svojeg znanja. Tokom života je izdao 58 knjiga i stotine članaka, ostavio je nekoliko manuskripta koji su bili publikovani već nakon njegove smrti 1998. god. Ove činjenice su me naterale da se zapitam “u čemu je tajna njegove produktivnosti?”
Nikad ne primoravam sebe da radim ono što mi se ne sviđa. Ako sam zastao u trenutnoj preokupaciji, odmah prelazim na neku drugu.
Konačno, u čemu je ta tajna..
Zvuči zbunjujuće kao savet da treba podleći svojim željama. Sa druge strane, sasvim je logična Lumanova teorijska plodnost. Jer, on je stvarao ne na osnovu toga što je primoravao sebe da radi nešto sto mu ne prija već upravo suprotno.
Probao sam i sam gomilu metoda tajm menadžmenta i konačno shvatio: da li ću nešto završiti do kraja najviše zavisi od odnosa koji imam prema tome što radim. Dakle, tajna produktivnosti je jednostavna: radi ono što ti donosi zadovoljstvo i nećeš izgubiti.
Moguće je da se ne slažete sa mnom. Čini se, ako dozvolimo sebi da radimo samo ono što nam se sviđa, trošićemo većinu vremena uludo, surfujući na društvenim mrežama ili jedući “Nutelu” iz tegle ispred tv-a. To je delimično istina.
Zašto..?
Započinjući neki složeniji posao čovek često mora da se bori sa sobom kako bi napravio prvi korak ka realizaciji. Međutim, kad kreneš u projekat, motivacija biva potaknuta zadovoljstvom koje posao donosi, a ne metode produktivnosti.
U gore navedenom slučaju, metode efikasnosti mogu i da naškode. Kako? Jednostavno. Ako, po planu, moraš da potrošiš na projekat 4 sata rada dnevno, onda najverovatnije da ono što ti je ranije donosilo zadovoljstvo sada postaje nepodnošljiva obaveza.
Osim toga, većina ljudi ne može da dozvoli sebi takvu slobodu kao što je zanimljiv posao ispunjen smislom. Teško ćete moći da organizujete svoj dan usredsredivši se na obavljanje isključivo stvari koje vam se sviđaju. Ipak, problem nije u ovom pristupu produktivnosti, već u društvu. Problem je što se to ne može rešiti običnim trikovima za povećanje efikasnosti.
