Anime – Sve što biste hteli da znate, a nemate koga da pitate

Za početak bi valjalo otkloniti jednu nedoumicu i odgovoriti  na pitanje “šta je anime”. Iako mnogi to opovrgavaju, anime jeste crtani! Samo što je u pitanju crtani koji nam dolazi prvenstveno iz Japana i kog karakteriše specifičan stil crtanja. O razlogu zašto smo morali da pomenemo to još na startu, posvetićemo pažnju kasnije. Sada vam prenosimo nešto sasvim novo o anime što će ovu vrstu animacije prikazati u drugačijem svetlu.

 

Kome je anime namenjen?

 

Anime može biti namenjen svakome.To znači da postoje animei namenjen kako deci tako tinejdžerima i odraslima. Uvreženo je mišljenje da je anime, kao crtani, namenjen isključivo deci. Međutim, ne samo da to nije tačno već je i opasno uopšte misliti u tom pravcu. Većina animea, pogotovu modernih, itekako nije namenjen mlađem uzrastu. Na Zapadu je jedno vreme vladao ružan trend cenzure pojedinih animea, koji je sada zamenjen stavljanjem oznake kao dozvoljene starosne granice. Na taj način, roditelji su obaveštavani da li je određeni sadržaj prikladan za njihovo dete. Ukoliko nije, onda govorimo o delu koje je ispunjeno scenama nasilja, poroka i sexa.

Anime sa malo ekstremnijim sadržajem prikladan je  odraslima dok su oni sa umerenijim pre za tinejžere, iako bi oni rado podelili ekran sa starijom satrosnom grupom. Ipak, nije samo život na margini vodilja scenarija anime. Politika, društvo,ekonomija..su takođe neke od tema. Šta, niste znali da postoji i sofisticiran, ozbiljan anime? Sada znate!

 

Da li je jedan anime dobar?

 

Kako ste već primetili u tekstu, pod pojmom anime mislimo na vrstu animirane serije. Upravo zato, nemoguće je dati odgovor na pitanje da li je anime dobar? Jer je on kao serija ili film. Svaki je specifičan. Imamo animee vrhunskog kvaliteta na kojima bi Japancima pozavideli i mnogi filmski stvaraoci sa Zapada. Čuven je i primer holivudskog producenta Kristofera Nolana koji je ideju za svoj film “Inception” pozajmio iz anime filma “Paprika” (Satoshi Kon, 2010.) Netfliks je poslednjih par godina, takođe, počeo sa adaptacijom mnogih poznatih i manje poznatih animea.

I, dok su mnogobrojni stariji animei odisali kvalitetom, poslednjih par godina imamo negativan trend pada nivoa. Njihovi autori su, u žurbi da što pre opravdaju uložena sredstva, počeli da stvaraju izuzetno komercijalne sadržaje. Pravljeni da zadovolje najveći broj fanova, izgubili su na vrednosti. Taj auditorijum najvećim brojem čine otakui (ljudi koji se opsesivno interesuju za anime i mange). Kako su noviji animei sve više nasilni i krvavi, otakui su počeli da ih smatraju za posebnu kategoriju animiranih serija. Po njohovom mišljenju, to više ne može biti crtani film jer nije namenjen isključivo deci?!

Kako god, anime industrija je trenutno u ozbiljnom problemu, ali to ne znači da se ne može naći kvalitetan sadržaj. Ima tu za svakog po nešto.

 

Anime i njegov uticaj

 

Anime kao vid zabave postaje sve popularniji pa se samim tim i njegov uticaj povećava. Ali, kakav je to uticaj? Kako većina smatra, loš. Naime, na pojedinim sajtovima možete pronaći komenatre da su animei previše nasilni i da deca ništa ne mogu naučiti iz njih. Autor ovog teksta se ne slaže sa tim. Jer, svaki sadržaj, pa makar bio i crtani, ukoliko je previše nasilan dobija oznaku dozvoljene gledanosti. Na taj način se stavlja roditeljima do znanja da li je anime za dečje oči ili ne. Tako da, ukoliko se dete dohvati daljinskog, odgovornost leži isključivo na njima.

Kada govorimo o lekcijama iz kojih deca mogu nešto naučiti, animei su čak i bolji od zapadnih crtaća. I dok u poznatim animacijama “Tom i Džeri” ili “Duško Dugouško” imamo scene besomučnog i jednodimenzionalnog “nasilja”, u animeima je sasvim druga priča. Osim neophodne borbe protiv zla, pojavljuju se i brojni primeri gde je jasno naglašena negativna konotcija nasilja.

Uzmimo Digimone za ilustraciju. U ovoj priči, glavni akteri primorani su na ratobornu akciju kako bi preživeli i spasili svet. Na tom putu sklapaju se nova prijateljstva, unapređuju postojeća i upoznaje se svet. Ali isto tako, dolazi do prvih svađa, pojave neprijatelja, pa i do smrti pojedinih likova. Sve je to urađeno tako da se deci dočara realnost kao takva. Digimoni nisu usamljen primer. Ima mnoštvo animea pravljenih po istom šablonu. I to je dobro, jer život čine lepe, ali i manje lepe stvari i događaji. 

To bi bilo to!

Potrudili smo se da bolje upoznate anime kulturu i, ukoliko imate, promenite to negativno mišljenje o animeima.

Preporučujemo:

Preporučujemo:

Zanimanje budućnosti i starost stanoništva

Poslednjih godina kompjuterske i internet tehnologije napravile su bum na tržištu rada. Od programerskih veština do različitih vrsta dizajna. Kako otvorimo oglase za posao, možemo primetiti da je potražnja za ovakvim stručnjacima veoma velika. Takođe, različite škole,...

Transhumanizam ili humanizam savremenosti

Humanizam je filozofski i etički stav koji naglašava vrednost i delatnost ljudskih bića. Sa druge strane, transhumanizam je filozofski pogled na svet koji smatra da ćemo sa tehnologijom u nekom trenutku u budućnosti postati više nego ljudi. Postoji izvorna...

Pet stadijuma tuge u romanu “Dani napuštenosti”

  Šta je to "Pet stadijuma tuge"? Model „Kuber-Ross“, poznatiji kao Pet stadijuma ili faza tugovanja je teorija koju je predstavila Elizabet Kubler-Ros u svojoj knjizi „O smrti i umiranju“. Naime, radi se o teoriji da uprkos tome što je tuga individualna stvar,...

Zanimanje budućnosti i starost stanoništva

Poslednjih godina kompjuterske i internet tehnologije napravile su bum na tržištu rada. Od programerskih veština do različitih vrsta dizajna. Kako otvorimo oglase za posao, možemo primetiti da je potražnja za ovakvim stručnjacima veoma velika. Takođe, različite škole,...

Transhumanizam ili humanizam savremenosti

Humanizam je filozofski i etički stav koji naglašava vrednost i delatnost ljudskih bića. Sa druge strane, transhumanizam je filozofski pogled na svet koji smatra da ćemo sa tehnologijom u nekom trenutku u budućnosti postati više nego ljudi. Postoji izvorna...

Pet stadijuma tuge u romanu “Dani napuštenosti”

  Šta je to "Pet stadijuma tuge"? Model „Kuber-Ross“, poznatiji kao Pet stadijuma ili faza tugovanja je teorija koju je predstavila Elizabet Kubler-Ros u svojoj knjizi „O smrti i umiranju“. Naime, radi se o teoriji da uprkos tome što je tuga individualna stvar,...

Lepinja, Rakija i Đetinja – kompletan vodič

Lepinja, Rakija i Đetinja – kompletan vodič

Ukoliko bi se zaputili pravcem zapadnog kraja Srbije, sa osmišljenom rutom i planom obilaska, nezavisno od toga kojim putem dolazite, noge bi vas svakako dovele do Užica. Ne, moj grad nije velika turistička atrakcija, niti sam ja objaktivni posmatrač sa strane....

Komentari: