Kada upišeš fakultet, na tebe se nekako odjednom svale predavanja, vežbe, seminarski, kolokvijumi, na desetine novih lica svaki dan. Za neke i preseljenje u drugi grad i privikavanje na samostalan život u stanu ili studentskom domu.  Profesori ti se obraćaju sa vi i možda se osećaš zrelo i odraslo, ali je takođe moguće da te cela situacija pomalo zbunjuje i da ne znaš šta tačno šta se od tebe očekuje i kako da se ponašaš.

Nije tajna da su za uspeh u poslu osim rada i talenta za uspeh neophodne i komunikacijske veštine, a ništa drugačije nije ni na studijama. Zato je tu veliki vodič kroz komunikaciju sa asistentima i profesorima u različitim situacijama.

Predavanja i vežbe

Osnovno, ali nikada dovoljno puta ponovljeno – na predavanja je važno dolaziti na vreme, aktivno učestvovati u radu ili makar biti tih. U redu je da se javiš i pitaš šta ti nije jasno, ali čak i kada nisi u raspoloženju za rad, važno je da nikom ne smetaš. 

Razgovori i buka narušavaju nastavni proces, ometaju profesore, ali i one studente koji žele da rade. To su oni ljudi od kojih ćeš uzimati beleške, koji će ti objašnjavati šta ne razumeš i koje ćeš zvati za važne informacije. Dakle, i u tvom je interesu da slušaju predavanja.

Sem toga, ispiti će za koji mesec i verovatno ne želiš da te zapamte kao iritantnog galamdžiju. Kome još trebaju negativni poeni?

Konsultacije

Konsultacije su vreme koje je predviđeno za studentska pitanja, objašnjenja i dogovore. Profesorima i asistentima konsultacije spadaju u redovan plaćeni posao, zato nemoj da ti bude neprijatno da dođeš.

Možeš da pitaš šta ti nije jasno od gradiva, objasniš svoju porodičnu ili zdravstvenu situaciju zbog koje ne možeš na predavanja, uzmeš temu za seminarski, ali i da pokažeš interesovanje za predmet ili se prijaviš na neku dodatnu aktivnost.

 Ako na konsultacijama želiš da vidiš test ili ti treba nešto specifično (na primer, želiš da pozajmiš knjigu od profesora ili da ga zamoliš da pogleda neki tvoj rad) – dobro bi bilo da se najaviš mejlom.

U profesorski posao spadaju i mnoge stvari koje ne vidiš. To što je neko na fakultetu ne znači da nije zauzet. Zato je važno da na konsultacije dođeš u vreme predviđeno za to.

Komunikacija van fakulteta

Postoje profesori kojima neće smetati da ih startuješ u kafiću i pitaš šta treba da se uči za kolokvijum ili da im u tri ujutru pošalješ poruku na Fejsu, međutim, sa većinom je najbolje komunicirati na tradicionalne načine, a to su konsultacije, mejl ili mudl.

Ukoliko tvoj fakultet koristi Mudl ili neku drugu platformu za učenje, verovatno ćeš imati obuku za to. Za registraciju na ovakve platforme, ali i za bilo koji vid pismene komunikacije neophodno je da imaš svoju zvaničnu mejl adresu namenjenu poslovnoj komunikaciji.

Iako adrese i korisnička imena poput nelerazbijach99 ili icatrigrica zvuče upečatljivo i svakako će biti primećeni, dobra ideja je da otvoriš klasičnu adresu. Ona treba da sadrži ime i prezime. Dobro bi bilo i odabereš lepu profilnu sliku. Sa ove adrese ćeš komunicirati sa profesorima, studentskom službom, prijavljivati se za poslove, stipendije i prakse. Zato je važno da deluje profesionalno i predstavi te u najboljem svetlu.

Mejl koji šalješ profesoru treba da sadrži naslov poruke, pozdravnu formulu (Poštovani profesore / Poštovana profesorka), kratko, jasno i precizno formulisano pitanje, tvoje ime i prezime, broj indeksa (sa sve slovima i godinom, ako ih ima), naziv predmeta zbog koga se javljaš. Mejl možeš završiti rečima „Hvala unapred“ i „Srdačan pozdrav“ i potpisom. Ukoliko je tvoje pitanje hitno, napiši do kada ti je potreban odgovor.

Društvene mreže

Društvene mreže su uvek nesiguran teren. Neki predavači vole da budu u kontaktu sa studentima, dok je drugima to potpuno nepotrebno ili neprihvatljivo. Generalno, većina profesora će na prvom predavanju pomenuti na koji način voli da komunicira sa studentima, tako da ćeš verovatno znati da li im je ok da se zapratite na Instagramu ili ćeš ipak morati na konsultacije.

Naravno, ako dodaješ profesore na društvenim mrežama, imaj u vidu da oni mogu videti tvoje aktivnosti. Možda ne bi bilo loše da pijane slike iz izlaska, puškice ili komentari vezane za fakultet budu sakriveni od njih.

Inače, koliko god da ti se čini da je dobra ideja da u pola jedan pošalješ asistentu poruku da ga pitaš da li je pregledao jučerašnji kolokvijum jer vidiš da je onlajn – veruj mi na reč da nije. Postoji mogućnost da to shvati kao uznemiravanje, a sve su šanse i da se već petoro ljudi javilo pre tebe.

Kolokvijumi i ispiti

Ako nemaš ranijeg iskustva sa ispitima iz muzičke škole ili jezika, verovatno nemaš ideju šta treba da radiš i kako.

 U redu je da zamoliš za odlaganje termina ako imaš dobar razlog (bolest, smrtni slučaj, objektivna sprečenost, posao, porodica). Možeš da tražiš još malo vremena, da naglasiš da imaš tremu, da zameniš pitanje (ako je dozvoljeno), da pogledaš test i pitaš zašto si pao/pala. Ukoliko imaš neodložne obaveze zbog kojih moraš da odgovaraš na početku – u redu je da zamoliš kolege i profesore da te puste preko reda. Ipak, čekanje na red, iako dosadno, sastavni je deo studentskog života, pa i tvog. Preživeli su mnogi. I ti ćeš. 

S druge strane, nije u redu da moliš za bodove ili ocenu, pokušavaš da ubediš profesora da li nešto piše u knjizi ili ne. Takođe, očekuje se da svoje privatne obaveze poput posla, porodice, hobija organizuješ tako da što manje ometaju studije. Nema ništa loše u tome da zatražiš još malo vremena za neku predispitnu obavezu. Međutim, besmisleno je da očekuješ da ti neko pokloni šest jer ne stižeš da učiš zbog drugih obaveza.

Prepisivanje

Prepisivanje je staro koliko i ocenjivanje. Niko od profesora ne živi u iluziji da se studenti oslanjaju isključivo na znanje. Međutim, osim što je etički neispravno, prepisivanje podleže sankcionisanju. Istini za volju, većina profesora neće imati vremena i nerava da studenta izvodi pred disciplinsku komisiju da bi mu izdejstvovala zabranu izlaska na ispite.

 Ipak, neće im biti drago da te uhvate kako prepisuješ i moguće je da će to shvatiti lično, naročito ako su tradicionalnijih shvatanja. Najgore što možeš da uradiš u toj situaciji je da se svađaš jer, objektivno, ništa nije na tvojoj strani.

Ako si uhvaćen(a) u prepisivanju, izvini se, napusti ispit, nauči za sledeći put. Ponašaj se normalno i nadaj se najboljem.

(Be)smislena pitanja

Znate ono da nema glupih pitanja, već da postoje samo glupi odgovori? Lepo zvuči u teoriji, ali u realnom životu nije baš tako.

Koje god urbane legende da postoje određenim predmetima i profesorima, nije razumno da dođeš i pitaš „A je li istina da se kod Vas na ispit dolazi sa dekolteom?“. „Jesu li skripta iz Antike dovoljna za šest?“ ili bilo šta slično.

Ovakva pitanja, osim što mogu da se shvate kao uvredljiva i nevaspitana, mogu da dovedu do negativnih posledica za sve. Na primer, da profesor sazna da su za njegova pitanja postojala skripta i promeni ih.

Sve u svemu, osnovno što treba da znaš je da u komunikaciji sa profesorima važe sva ona pravila koja primenjuješ kada razgovaraš, na primer, sa prijateljima svojih roditelja. Imaj u vidu da većina profesora voli svoj posao i iskreno želi nečemu da te nauči.

 

Dragana Vasilijević

🖊️ Dragana Vasilijević

Bavim se ruskim i srpskim jezikom. Učim o digitalnom marketingu. Znam najbolje kafiće. Organizujem svakodnevicu tako da mi od života nije potreban odmor.